Jedan od prelepih narodnih običaja, bez kojih najradosniji hrišćanski praznik rođenja Hristovog ne može je da prođe je božićna česnica, a pronalaženje zlatnika, koji se u nju skriva prilikom mešenja, veruje se da pronalazaču donosi zdravlje, sreću i blagostanje.
Česnica u Srbiji više podseća na pogaču, koju domaćice prave specijalno za Božić, ali ako se zadesite u Vojvodini, recept za česnicu obradovaće vaše nepce jednom od najlepših poslastica, koja najviše podseća na baklavu, samo još lepšu i bogatiju.
Razlog se krije u inatu austrougarskoj vlasti…
Običaj datira iz vremena Marije Terezije
Kada domaćice u Vojvodini mese božićnu česnicu, ne treba im ni brašno i kvasac. Potrebne su im kore, orasi i ulje. Jer, česnica u Vojvodini je slatka.
„Peče se na Badnje veče, a deli ukućanima na Božić, posle ručka. Sam naziv česnica potiče od reči – čest, deo, sreća, jer se lomi na delove, za svakoga ukućanina. Prema verovanju, česnica je uspomena na rođenje Hrista, a veruje se da od ovoga hleba zavisi obilatost roda useva.
U nju se stavlja novac (onoliko kovanica koliko u domu ima dece). Novac se čuva u kući, na ikoni, do sledećeg praznovanja. Od prethodnih kovanica kupuje se so“, piše u knjizi „Obredni običajni hleb u Vojvodini“, Dimitrije Vujadinović, a prenosi Danas.
Ako danas pitate zašto je česnica u Vojvodini slatka, mnoge domaćice će vam reći da je to zbog toga da bi vam i godina bila slatka.
Ipak, u ovom vojvođanskom običaju ipak ima malo više istorije nego lepih želja. A običaj slatkog božićnog kolača potiče još iz vremena Marije Terezije.
Tačnije, u mnogim mestima u Vojvodini slavski kolač se nije mesio. A sve je povezano sa inatom i porezom.
“Krivac” porez na sečenje slavskog kolača
Za vreme svoje vladavine, Marija Terezija je uvela posebne poreze. Da bi suzbila neumerenost prilikom proslavljanja svadbi i slava, a po kojoj su Srbi iz Austrougarske bili poznati, Marija Terezija je uvela porez na sečenje slavskog kolača.
Rezultat nije bila punija državna kasa, desilo se upravo suprotno. Sa odredbom da se porezi povećaju, javio se inat.
Srpsko stanovništvo u Austougarskoj je jednostavno prestalo da mesi obredne kolače, pa nisu plaćali ni porez.
A slatki kolač isečen na delove, niko nije morao da seče, pa nije morao ni da se plaća porez.
U česnicu domaćice su obavezno stavljale novčić, i to uglavnom onoliko novčića koliko ima dece u kući, zrno pšenice, kukuruza, iver od seče badnjaka.
Božićna česnica, slična je baklavi, ali mnogo je lepša. U nju se stavlja još suvo grožđe i med, hrana koja se na neki način pripisuje kao hrana donjem svetu i precima.
Dakle, iako mnogi misle da je jedina prava česnica pogača, kada pređete Dunav i Savu sačekaće vas isključivo slatki obredni božićni kolač, jer u Vojvodini za drugi ne znaju.
Izvor: Danas
Kako je obdareni mladić iz malog vojvođanskog sela odobrovoljio veliku Mariju Tereziju
Dodaj komentar