Beograd Magazin

Beograd na samom dnu po kvalitetu života – Sofija, Bukurešt i Baku ljuti konkurenti

Beograd
Printscreen

Da nema rata u Ukrajini, klimatske promene bile bi sasvim sigurno glavna globalna tema kojom bi se bavile najmoćnije države sveta, Ujedinjene nacije i mnogobrojne nevladine organizacije. Iako je rat akutna tragedija, bez obzira na razloge i potencijalnu (ne)opravdanost jedne od strana, on će u nekom trenutku morati da završi. Svi se nadamo sa što manje ljudskih žrtava i što je moguće pre.

Ipak, klimatske promene su problem sa kojim nas očigledno tek čeka direktno suočavanje. Za sada se kao i uvek uspešno pravimo da ne vidimo problem.

Naša zemlja takođe oseća posledice ovih promena. Naročito su one vidljive u velikim gradovima, ali da se nešto menja govore i poljoprivrednici u ruralnim sredinama. Druga je stvar što njih niko od političara, preokupiranih otimanjem za vlast, još uvek, ne vidi i ne čuje.

Beograd prethodnih desetak godina prolazi kroz proces betonizacije, odnosno betonskog zalivanja zelenih površina uz pravljenje „stambeno-poslovnih kompleksa“ ili uvek nedostajućih parking mesta.

Sve to, pored standardne nemaštine i ozbiljnog umanjenja kvalitetnog kulturnog sadržaja u prestonici, utiče na kvalitet života Beograđana.

Nismo samo mi svesni koliko kvalitet života u Beogradu opada iz godine u godinu.

Istraživanje pod nazivom „Globalni indeks kvaliteta života“, koje je sproveo i objavio čuveni britanski časopis „Economist“, obuhvata indikatore iz pet glavnih kategorija – Zdravstvena nega, stabilnost, kultura i životna sredina, obrazovanje i infrastruktura.

Svaka kategorija bodovala se od 0 do 100 poena, a poredio se kvalitet života u 173 grada.

Po njihovom istraživanju, verovali ili ne, Beograd se nalazi na samom evropskom začelju sa 69 indeksnih poena zajedno sa Sofijom, Bukureštom i Bakuom, dok su najbolje ocenjeni gradovi Beč sa 99.1, a odmah iza Kopenhagen sa 98 i Cirih sa 96.3 poena.

Ovo istraživanje časopisa „Economist“ prenela je i analizirala doktorka Ivana Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, u članku za portal klima101.rs.

„Mada ovaj pristup ima za cilj da sveobuhvatno proceni kvalitet života u gradovima, kao i subjektivnu percepciju pojedinca prilikom izbora grada za život – koja (još uvek) ne daje prioritet klimatskim promenama – indikatori koji su direktno ili indirektno u vezi sa klimatskim promenama svejedno se mogu naći u čak tri kategorije: kultura i životna sredina, infrastruktura i zdravstvena zaštita”, piše Simić.

Ona ukazuje da nas ovi različiti indikatori podsećaju koliko su raznolike i razgranate posledice klimatskih promena u gradovima kao što je Beograd.

„U Globalnom indeksu kvaliteta života, na loš skor Beograda uticali su indikatori kao što su vlažnost / temperatura, klimatska (ne)udobnost pri putovanjima, kvalitet putne mreže, javni prevoz, vodosnabdevanje, a u indikator ‘opšte zdravstvene zaštite’ ulazi i stopa smrtnosti stanovništva koja raste sa porastom broja i intenziteta toplotnih talasa u gradovima”, navodi dr Simić.

U njenom tekstu izdvojena su tri pokazatelja koja su najviše uticala da Beograd bude ovako nisko rangiran.

Kališ
Printscreen

Temperatura / vlažnost vazduha

Kada je u pitanju Beograd, glavnom gradu ne ide nikako u prilog ključni podatak da su klimatske promene u Srbiji duplo brže od svetskog proseka, navodi autorka.

“Poslednjih nekoliko godina oboreni su brojni temperaturni rekordi u Srbiji i Beogradu. Godina 2019. je najtoplija ikada u Srbiji od kad postoje merenja, a leto u Beogradu je protekle 2021. godine bilo treće najtoplije. Porast broja i dužine toplotnih talasa dokazano dovodi do zdravstvenih problema i ugrožava stanje javnog zdravlja”, piše dr Ivana.

Klimatska (ne)udobnost pri putovanjima

Ako je suditi po karti subjektivnog klimatskog osećaja koju su popunjavali građani Beograda u okviru crowdmapping aktivnosti projekta Terrifica, trgovi ulice i stajališta javnog prevoza u centru Beograda postaju tačke izrazite klimatske neudobnosti, ističe ona.

“Beograđani se žale na nedostatak drveća, nadstrešnica, zelenih površina i javnih česmi koje bi olakšale boravak na ovim javnim površinama tokom visokih temperature.”

mapa
Izvor: http://belgrade.terrifica.eu/results.php

Vodosnabdevanje

“Vodosnabevanje je takođe ugroženo zbog pogoršanog režima padavina. Iako je ukupan nivo padavina ostao nepromenjen, njihova raspodela je postala neujednačenija – kratkotrajne intenzivne kišne epizode i dugotrajni sušni periodi ugrožavaju vodosnabdevanje pa su u Beogradskim prigradskim opštinama tokom letnjih meseci redovne restrikcije vode sa izglednom prognozom da se uvedu i u centralna područja.”

Gde grešimo?

Promene su u rukama nekopetentnih i letargičnih.

“U postojećoj dokumentaciji u Srbiji klimatske promene se pojavljuju u vidu neobavezujućih strategija, aktivnosti i preporuka. Iako su u većini slučajeva u pitanju kvalitetni dokumenti kreirani od strane relevantnih stručnjaka, njihov neobavezujući karakter ih čini prilično nemoćnim da donesu bilo kakvu pozitivnu promenu”, opominje dr Simić.

Kao primer koji najbolje ilustruje problem ona navodi Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti, koji je za Grad Beograd usvojen 2015. godine.

“To je veoma kredibilan i upotrebljiv dokument koji detaljno definiše aktivnosti prilagođavanja na klimatske promene – ali nažalost ostaje na nivou preporuka. Ukoliko ne postoje podsticajne mere koje bi motivisale investitore da ih primenjuju onda ne preostaje ništa drugo nego da oni dobiju status obavezujućih pravnih akata”, apeluje dr Ivana Simić.

slavija
Printscreen

Ona se zalaže za hitno uvođenje ekološkog indeksa.

“Kao primer efikasne ‘zelene’ regulative možemo navesti ekološki indeks koji je na snazi u mnogim evropskim gradovima (Berlin, Malme, London i drugi) kao obavezujući parametar koji u kombinaciji sa indeksom izgrađenosti veoma efikasno štiti i razvija zelenu infrastrukturu grada. U Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda se navodi primer Berlinskog faktora biotopa, ali sve ostaje samo na dobrim namerama bez implementacije takvog parametra u naš planski sistem”, piše ona i dodaje:

“Da je Beogradu neophodno uvođenje ekološkog indeksa (i to po hitnom postupku) ukazuju i zabrinjavajući podaci koje je objavila organizacija Ministarstvo prostora, a koji kažu da je Beograd od 2010. do danas (2022) izgubio čak 25% zelenih površina. Tako se nastavlja trend gubitka zelenila čiji je udeo i ranije bio značajno manji u poređenju sa prosekom u evropskim gradovima.”

Nema nam poboljšanja kvaliteta života dok se i ovom problemu ne pristupi stručno i posvećeno, planski menjajući regulative.

“Neophodno je da se aktivnosti prilagođavanja na posledice klimatskih promena ugrade u postojeći regulatorno-planski sistem Beograda i na taj način da postanu deo obavezujućih zakona, pravilnika, planova i standarda. Bez ove klimatske perspektive ostaćemo na začelju kolone: teško da danas bez nje može biti napretka u kvalitetu života”, zaključuje dr Ivana Simić.

Pčelari u strahu zbog deponije: Ako Rio Tinto dođe za nas ovde više nema života

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
70 Shares
Share via
Copy link