Zašto su važna antitela i koliko treba da ih imamo?

Ovih dana vodi se široka rasprava o tome koliko je antitela dovoljno da se zaštitimo od kovida.

Rezultat: više od jedan do nekoliko hiljada.

Taman kada smo donekle završili sa pričama o tome koja je vakcina bolja, pred građanima koji su dobili i drugu dozu – ponovo su tumačenja i dileme, da li raditi test na antitela i koji su rezultati dobri.

„U svakom slučaju želim da ohrabrim građane i da se vakcinišu i da posle tri nedelje nakon druge doze provere da li u krvi imaju specifična antitela protiv ovog virusa. To će biti znak da je njihov organizam spreman da odgovori i da će, ako se sretnu sa virusom, proći ili bez simptoma, ili sa vrlo blagim simtomima“, ističe imunolog dr Ljiljana Sofronić Milosavljević sa Instituta za primenu nuklearne energije.

U različitim laboratorijama, u zavisnosti od vrste testa, različiti su rezultati.

„Ono što je najvažnije što prvo želim da kažem jeste da ljudi imaju antitela. Koliko ih imaju je manje važno. Samo prisustvo IGG antitela znači da je njihov imunski sistem sposoban i kompetentan da na susret sa virusom odgovori kako treba“, dodaje ona.

Prof. dr Radan Stojanović, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naglašava da je suština imati antitela, tako se osoba može smatrati zaštićenom.

„Taj pozitivan rezultat nas štiti od ponovnog zaražavanja i mi se možemo smatrati dosta sigurnim da se onaj koji je preležao bolest neće ponovo zaraziti, a onaj ko je primio vakcinu, da neće oboleti i da će, ako se razboli, sigurno biti u pitanju blaža klinička slika“, ističe Stojanović.

Savet stručnjaka je da, ako već odlučimo da radimo test, to obavezno učinimo u istoj laboratoriji. Rezultati se razlikuju i od osobe do osobe, pa se postavlja pitanje da li smo sa većim brojem antitela zaštićeniji.

„Antitela su samo vrh ledenog brega našeg imunološkog odgovora, mi merimo samo jednu komponentu, ne vidimo ono što je ispod toga, ne vidimo taj celularni, ćelijski imunitet koji je jako važan u daljoj borbi sa infekcijom, pogotovu na duge staze. Tako da i osobe koje na analizi antitela primete neke za njih razočaravajuće niske vrednosti, ne treba da brinu jer nisu merili ćelijski imunitet koji je ne manje bitan za konačnu borbu protiv virusa“, ističe dr Stojanović.

Stručnjaci u Srbiji radiće veliku studiju u kojoj će uporediti efekte sve četiri vakcine, za sada kod nas dostupne, prenosi RTS. Pratiće se kada se javljaju antitela i koliko dugo traju, a radiće se i imunomonitoring memorisjkih ćelija.