Na Limanskoj, Futoškoj i Ribljoj pijaci petkom, subotom i nedeljom mogu se kupiti izvrsni francuski sirevi sa Alpa. Sirevi sami po sebi nisu toliko čudo, koliko činjenica da ih prodaje Francuz koji je iz ljubavi prema našoj sugrađanki došao da živi u Srbiju i na taj način postao “srpski zet”.
Nasmejan i ljubazan, vešt koliko i drugi prodavci, stopio se potpuno sa našim mentalitetom, tečno govori srpski i posetioce pijace nudi sirom – “Izvolite, hoćemo probati, iz Francuske su…”
Oliver Dluzni kaže da tri godine živi u Novom Sadu, tačnije u Zmajevu, a sa biznisom, odnosno prodajom francuskog sira na pijacama je krenuo pre par meseci.
“Lepo je živeti ovde. Moja žena je Srpkinja i upoznali smo se pre šest godina baš u Novom Sadu na nekoj žurki. Brzo posle toga ona je došla kod mene u posetu, u Francusku, i tako je sve počelo”, priča Oliver Dluzni koji je, kako kaže, najpre došao ovamo zahvaljujući prijateljima Srbima koje je upoznao u Francuskoj.
Oliver je poreklom iz mesta Grenobl na Alpima i kaže da su se on i njegova devojka na njegovu inicijativu preselili ovamo.
“Tamo odakle sam ja ljudi su pomalo hladni i, čini mi se, ne znaju da žive. Jel znate da sam ja prvi put naučio da pijem kafu sa komšijom ovde? Tamo smo svi otuđeni, komšije se međusobno ni ne poznaju”, kaže ovaj simpatični Francuz.
On objašnjava da reč “druženje” u francuskom rečniku ne postoji i ta reč nikako ne može da se prevede.
“Majke mi, to je vaša reč koja se teško prevodi na druge jezike. Mi se tamo ne družimo”, kaže Dluzni, a to “majke mi” mnogo simpatično zvuči kad ga izgovara jedan Francuz kome srpski nije maternji jezik.
On kaže da, pošto je najbolji zet na svetu, odlično su ga prihvatili u tazbini i zadovoljan je odnosima koje je izgradio sa ženinom familijom.
Kada je reč o prodaji sireva, kaže da se time bavi ceo život i da je taj posao radio i u Francuskoj. On se zapravo ne bavi proizvodnjom, već sir nabavlja od tamošnjih seljaka. Zadovoljan je kako posao napreduje.
“Ovo što imam ovde su tipični francuski sirevi. Najveći koji je ovde izložen je od skuvanog mleka i takvi sirevi mogu dugo da stoje u podrumu. Ovaj drugi, na primer, star je godinu dana i što više stoji, više se suši i praktično je sve bolji kako vreme prolazi”, ukazuje Oliver Dluzni i dodaje da sireve u Srbiju uvozi. Raklec, još jedna vrsta sira koju on ima u ponudi je, kako kaže, poznat po tome što se dobro topi i baš je ukusan.
Tezge na pijaci se izdaju svaki dan pa je tako i on došao do svojih, a sirevi se mogu kupiti na sve tri nabrojane pijace pomenutim danima zbog toga što je u priču prodaje sireva uključio i majku i ženinog brata.
Oliver Dluzni smatra da svi koji odlaze iz Srbije zapravo nisu svesni kako je “tamo negde preko”, i kada shvate brzo će se, po njegovom mišljenju, vratiti.
“Tamo postoje samo dobre finansije i ništa više. Recimo, žene u Francuskoj misle da su samo pare bitne, a ni jedna ne zna da drži domaćinstvo i da čuva decu”, kaže Dluzni kome je na putu četvrto dete, od kojih mu je jedno iz prvog braka.
Ljudi se, kaže, iznenade kad čuju da je iz Francuske i “na prvu loptu” su skeptični i ne mogu da veruju, ali je vremenom ovde stekao dobre prijatelje, ali i mušterije. Od svih mesta koje je ovde obišao Dluzni kaže da mu je najlepši Novi Sad. I Novosađani.
” Baš volim ovaj narod”, zaključio je Oliver Dluzni.
Kako kaže, ne planira da napusti Srbiju mada će možda morati ako Srbija uđe u Evropsku uniju. Smatra da se tako samo pravi gore stanje jer po njegovom mišljenju to je sistem surovog kapitalizma i potrošačkog mentaliteta od kog je on pobegao…
Njegove sireve možete pronaći i na Facebook stranici Francuske tajne.
on je preljubazan a sir je preteran