On se toga ne seća, ali su mu pričali da je kao dete, na pitanje šta je jeo u vrtiću, uvek imao isti odgovor: “Hleba i paštete.”
To je, i sam kaže, možda bio predznak da će namaz uz koji su odrastale generacije odrediti njegov karijerni put – pa šteta bi bilo da nije ugrabio priliku.
Kutija od sladoleda i prvi test
Novosađanin Marko Vasiljević proveo je deceniju radeći u multinacionalnim korporacijama, ali je shatio da u takvom sistemu za njega nema budućnosti. Ideju za posao dobio je tokom studija u Nemačkoj, a prelomni trenutak dogodio se za vreme pandemije, priča za Luftiku.
– Pre toga sam na putovanjima kupovao knjige, kuvare, isprobavao recepte kod kuće. Za zanat nemam talenat, da programiram ne znam (smeh), i došli smo do hrane i pića. Za proizvodnju vina, rakije ili piva potrebna je tradicija i skuplja oprema pa smo se odlučili za hranu. U Nemačkoj sam video šta se služi po njihovim mesarama i restoranima i rešili smo da napravimo nešto što je svima blisko, ali i nesvakidašnje.
I nastao je “Neusatzer”, od starog nemačkog naziva za Novi Sad.
– Razmišljao sam koje ime bi moglo da bude poznato, da se svidi ljudima, a da ide i van granica naše zemlje. Pošto smo ponosni na Novi Sad i na ono što jesmo, smatraju nas i za gurmane, ime “Neusatzer” se samo nametnulo.
Rado priča anegdotu iz čuvene “Tašte” na Limanu, kada je svoj budući proizvod doneo na degustaciju.
– Verovatno su svi očekivali da će stići neke velike količine, desetine kila. Ja dolazim sa jednom plastičnom kutijom od sladoleda, a oni se međusobno gledaju i verovatno razmišljaju da ta količina neće biti dovoljna ni za jednog, a kamoli za sve nas. Kasnije shvataju šta je ta domaća pašteta i punoća ukusa u kojoj je i puter i mileram, kvalitetno meso, džigerica i začini, luk… To je potpuno drugačiji zalogaj od onog na koji smo navikli.
„Pašteta je pašteta“ – ali nije baš tako
Podcrtavamo da se na našim prostorima verovatno nije rodio neko ko nije probao parče hleba sa paštetom, dok jedan stariji sugrađanin, Markov mušterija na Limanskoj pijaci, kupuje novu teglicu i dobacuje doskočicu u novosadskom maniru – “Pašteta je pašteta”.
Ali Marko razbija predrasude da je namaz koji on pravi samo “još jedna pašteta”
– Jedino što pašteta kakvu mi pravimo i ona kakvu ljudi znaju imaju zajedničko je naziv. Imao sam ideju da se ovaj proizvod zove delikatesni namaz, ili samo delikates. Ljudi onda pitaju “Šta je to?” “Da li je slano ili slatko”. Kad im kažeš da je slano pitaju šta u njega ide. A kad objasniš da u njega stavljamo meso, džigericu, začine, da se to potom blendira – onda te pitaju jel to nešto kao pašteta i dodaju “Pa zašto je onda ne nazoveš tako?” (smeh).
Viceve o pašteti izbegava, ali ističe, razume potrebu ljudi da se našale. Sa sastojcima koje ta mala porodična firma koristi za svoje proizvode, međutim, nema šale.
U raznovrsnoj ponudi mislilo se, čini se, na najrazličitije ukuse. Tu je, između ostalih, pileći parfe sa jabukama i belim vinom, francuska pašteta sa svinjskom plećkom, pilećom džigericom i puterom, paorska sa dimljenom slaninom, pečurkama i konjakom ili riblja koja dolazi kao prava fuzija morskih ukusa.
Porodični posao – između podrške i haosa
Šale nema ni kada je raspodela posla u pitanju, a nas je zanimalo kako izgleda kada se prepletu posao i porodični odnosi:
– Nikako (smeh). Prva lekcija je – ne treba raditi sa porodicom ili sa prijateljima, a ja sam se u to upustio (smeh). Šalu na stranu, u porodičnoj priči ima i dobrih i loših strana. Dobra je ta što smo svi uključeni, što se međusobno jedni na druge oslanjamo. Loša je ta što si osuđen na 24h komunikacije, a reakcije su drugačije i kad je dobro i kad je loše. Ipak, porodične firme ne postoje uzalud svuda po svetu, generacijama. To bi trebalo da bude reper i standard svima, bez obzira na prepreke.
Marko u razgovoru odiše euforijom i zadovoljstvom što se njegov delikates već nametnuo kao deo doživljaja grada.
– Odskora smo na Limanskoj pijaci, gde smo došli da predstavimo neke proizvode kojih nema u prodavnicama, da se družimo sa ljudima i da čujemo povratne informacije. Uzimaju ih i neki restorani, služe ih kao predjelo uz vino, a najviše volim da ih vidim u prodavnicama delikatesa i vinotekama, gde ljudi dolaze sa namerom i gde znaju šta kupuju.
Znao je Marko i da nam, bez mnogo razmišljanja, odgovori na nekoliko brzih pitanja.
Hleb i namaz ili kreker i namaz?
– Uvek hleb!
Namaz i vino ili namaz i pivo?
– Ja sam pivopija, ali više volim da ide uz vino.
Novi Sad u tri ukusa?
– Slanina, luk i vino.
Najčudnija kombinacija u kojoj si probao svoj proizvod?
– Sa voćnim džemom.
Želja im je, zaključuje na kraju, da se njihovim proizvodima, u saradnji sa institutom FINS, produži rok trajanja pa da postanu interesantni i za turističku ponudu. Tako bi svako ko dođe u Novi Sad mogao da odavde ponese nešto drugačije i autohtono.
Sa Limanske pijace ni mi se nismo vratili praznih ruku – uz priču o jednom brendu, u koji se sakrila toplina detinjstva, poneli smo i teglicu dovoljnu da podseti da se iza jednostavnih ukusa često kriju najbogatije uspomene.
Goran je doživeo anafilaktički šok, pogledao smrti u oči, a onda su mu pčele dale novi život
Mi smo se sa Markom i paštetom susreli na sajmu, veoma prijatno i dobronamerno biće. Probali smo sve što nam je dao, i od kad smo razmenili brojeve, uvek imamo po koji teglicu kod kuće!
Fantastični namazi, bez griže savesti od toga da se jede “pašteta”.. Lep članak! Pozdrav za porodicu Vasiljević!
Odlične vesti, godinama uzimam paštete u prodavnici, nisam znao da su došli na limansku pijacu! Mnogo ukusna pašteta!