Srpkinja se razbolela 5 nedelja od revakcine, a doktorkine reči pamtiće čitav život 

Više od godinu dana cela planeta strepi da od doktora čuje reči ‘pozitivni ste!’, a ja sam je čula kada sam mislila da je to praktično nemoguće – pet nedelja nakon primljene druge doze vakcine. Iako u tom trenutku više nisam osećala miris i ukus, i dalje sam se nadala da me je prokleti virus zaobišao i da sam bila dovoljno zaštićena.

Krenimo ispočetka…

Čim se pojavila vest da će u Srbiji biti dostupna vakcina protiv koronavirusa, ni trenutka se nisam dvoumila da li ću stati u red za svoju dozu. Saznanje da ako se i zarazim, a prethodno sam se vakcinisala, neću imati težu kliničku sliku. Osim toga, doprineću kolektivnom imunitetu i pre svega sačuvati svoje roditelje koji su već krhkog zdravlja. Zato sam zajedno s kolegama iz redakcije odmah po dolasku vakcine primila vakcinu. I pored toga nisam „spustila gard“, nastavila sam da se čuvam, nosila sam masku, prala ruke i držala se podalje od gužvi.

Onda sam jednog dana, pet nedelja od revakcinacije, prvo osetila malaksalost, bol u grudima i blagu tahikardiju. Sećam se da sam koleginici rekla da inače nisam hipohondar, ali da se osećam veoma čudno i da mi je sve sumnjivo. Obe smo se nasmejale, i odmahnule rukom: „Ma, nije to ništa!“ Onda su iste večeri počeli da se ređaju već ozbiljniji simptomi, jedan po jedan, nos mi je bio zapušen, boleli su me sinusi, imala sam jaku glavobolju i bol u kostima koji me je potpuno slomio.

Srušila sam se u krevet, ali sam i dalje verovala da je u pitanju obična prehlada. Ipak, crv sumnje mi nije dao mira, a naročito nakon što je toplomer pokazao da imam temperaturu, i to 39! Uradila sam kućni test, drugi dan od simptoma, ali je bio negativan. Sećam se da sam se našalila i suprugu rekla da je ovo bio prvi test koji sam uradila, a koji je bio negativan.

Dugo sam odbijala nagovore porodice da odem i uradim zvanični test, a onda sam četvrtog dana izgubila miris i ukus.

Tu sam već počela da paničim i mahnito njušim sve po kući, parfem, činiju sa kafom, sapun… Anketirala sam ukućane, prinosila sve njihovom nosu, a obeshrabrivalo me je kada bi svi na moje pitanje „osećaš li kako miriše ovo“, odgovarali sa „da“.

Kada sam shvatila da je vrag odneo šalu i otišla kod lekara?

Temperatura koja tri dana nije odustajala, kostobolja i bol u grudima koji je bivao sve jači. U red ispred kovid ambulante sam stala u pola 11 uveče, a pred doktorku sam stigla tek u šest ujutru. Kada je na kraju stigao pozitivan test, dala mi je antibiotik i vitamine i poslala me na kućno lečenje. I dan-danas mi u ušima odzvanja rečenica kojom me je ispratila iz ordinacije: „Ko zna šta bi bilo da se niste vakcinisali“.

U čudu sam se zatvorila u sobu, a porodica i prijatelji neprestano su me zabrinuto zivkali. Ćerka (15) i sin (10) su najviše bili uplašeni, a dečak nije izdržao i morao je da uđe kod mene u sobu. Očiju punih suza me je tiho pitao: „A možeš li ti da umreš od korone?“. Plašile su ga vesti koje su nas okupirale poslednjih meseci i ko je sve izgubio bitku sa ovim virusom. Dosetila sam se i pokazala na hrpu tableta koje su bile pored mene, i našalila se: „Ma kakvi, pogledaj kojim oružjem su me sve doktori opremili“.

Narednih deset dana korona me je prikovala za krevet. Svaki pokret mi je predstavljao napor, kašalj nije odustajao, miris i ukus se nisu vraćali… Popila sam dve ture antibiotika, a pošto mi se temperatura vratila, i treću. Rekli su mi i da imam tipične simptome britanskog soja, a dotorka je odlučno odbila moj predlog da počnem da radim od kuće ako se budem osećala bolje.

„Treba vam odmor, oporavak je najvažniji“, bila je izričita.

Živnula sam deseti dan od simptoma, a pogodilo se i da su mi se tada konačno vratili miris i ukus. Četrnaesti dan sam izašla iz izolacije i malo-pomalo se vraćala redovnim aktivnostima. Dan po dan sam sa manje umora obavljala sve one stvari koje su mi pre korone išle kao od šale, poput usisavanja ili penjanja uz stepenice.

Celo ovo iskustvo uticalo je na to da roditelje, koji su bili skeptični, nagovorim da se vakcinišu. I ne samo to, da cenim male-velike stvari, poput mirisa prve jutarnje kafe, ukusa vanil-krema omiljene krempite, i najvažnije – to što mogu konačno da zagrlim najdraže ljude oko sebe.

Šta bi bilo da je bilo?

Iskustvo ove novinarke sa koronom posle druge doze vakcine jasno ukazuje na činjenice koje lekari još od samog početka vakcinacije naglašavaju: da, moguće je posle vakcine zaraziti se koronavirusom, jer nijedna vakcina ne štiti 100%, ali ne razvijaju se teže forme bolesti i nema tragičnih ishoda.

Veliko istraživanje koje je uradio tim pod rukovodstvom Dejana Baskića, profesora na Medicinskom fakultetu i specijaliste mikrobiologije, pokazalo je, između ostalog, da je vakcinisanih u bolnici tri nedelje posle druge doze samo 0,02 odsto, a da je upala pluća tri puta ređa već posle prve doze vakcine.

Izvor: MONDO/Žena.rs