Porodica Maje Kovačević iz sela Vrdila kod Kraljeva ima više članova nego mnoge firme zaposlenih, a iako starost dece varira od 2 do 15 godina, čini se da funkcionišu podmazanije od mnogih kompanija, jer se tačno zna šta je čiji posao.
Maja ima 39 godina, 11 dece i svoju firmu. Kaže da je oduvek maštala o velikoj porodici i da je taj san i ostvarila sa suprugom Rašom. U 25. godini dobili su Milicu, posle koje su se rađali samo dečaci a Maja je htela bar još jedno žensko dete. Ta želja joj se ostvarila tek sa sedmim detetom, kad je rodila Ružicu.
Maja je novinar i publicista, urednik „Kraljevskih novina“, „Glasa Srbije“ i „Glasa Akademske Srbije“ i predsednik je udruženja „Kneginja Persida Karađorđević“ koje se bori za bolji život višečlanih porodica.
Napisala je i tri knjige – „Sveta Anastasija Srpska“, „Sveta Petka“ i „Blagoslov srpskog patrijarha Pavla“.
Majin suprug je prošle godine preminuo, ali je iz sebe ostavio Milicu (15), Miloša (14), Milana (12), Mihaila (11), Radoša (9), Ratka (8), Ružicu (7), Miodraga (6), Nikolinu (5), Jovana (3) i Đorđa (2).
Za roditelje koji jedva žongliraju sa dvoje, pa čak i jednim detetom, podizanje 11 dece izgleda kao logistička noćna mora. Ipak, za Maju nije.
U svakodnevnim kućnim poslovima ova deca funkcionišu kao savršeno podešeni zupčanici nekog sata koji pokreću i dopunjuju jedno drugo. Njihova dnevna organizacija ne razlikuje se mnogo od organizacije rada u nekoj kompaniji, a tokom dana potroše namirnica kao omanja ketering firma.
U njihovoj kući za jedan dan se potroši oko sedam vekni hleba i isto toliko litara mleka i jogurta, a pola kilograma čokolade dovoljno je samo da se deca malo zaslade. Ipak, Maja je alergična na kukanje.
Upravo kao žena koja je alergična na kukanje, na pitanje kako izgleda jedan njen dan, skromno odgovara da je sve slično kao i u manjim porodicama sa razlikom što se u velikim porodicama sprema veća količina hrane.
– Kada ne idemo u školu ustajemo malo kasnije, deca se oblače, a ja spremam doručak. Za doručak, zavisi kako kojeg dana, spremamo, na primer, dvadest četiri viršle, kilogram sira, tri litra jogurta ili mleka, dva hleba, ili 30 jaja, tri pite…- nabraja Maja količinu hrane koju spremi za doručak, a koju prosečna porodica ne pojede ni za nedelju dana.
Odmah stavljaju i ručak.
– Na primer, za ručak su nam potrebna dva hleba 1,5 kilogram pasulja i oko kilogram salate. Deca imaju i užinu, pa nekada pravimo palačinke, minimum 26 komada, uštipke, krofne – priča Maja za Telegraf Biznis.
Za večeru je situacija slična kao za doručak, pa, recimo, moraju spreme bar dve tepsije projare uz koju popiju tri litra jogurta.
– Ujutro je zaista teško postići sve, ali već od podne sve je već nekako mirno i veš je opran, očišćena je kuća i onda imamo vremena za igru druženje ili učenje – objašnjava Maja.
Svako od veće dece ima po neko zaduženje.
– Najstarija ćerka Milica ima ulogu organizatora, ona je neka vrsta šefa u kući. Miloš ide u nabavku hrane, Milan i Mihajlo pomažu oko spremanja hrane, Ružica ubacuje veš u mašinu za sušenje i pranje. Mali nemaju još neke obaveze, igraju se i prave lom – priča Maja kroz smeh.
I dok kod prosečnih porodica mašina za veš radi jednom u dva dana, a bojler sat, dva dnevno, kod Maje ovi aparati nemaju odmora.
– Mašina se pali dva puta dnevno, ponekada i tri. Pranje sudova oduzima malo više vremena, ali bitna je neka organizacija i eto nekako nađe se vreme za sve. Često deca za pola sata naprave lom, ali mi to posle sredinom zajedno i sve bude dobro i na radost svima – objašnjava ona.
Njena deca ne igraju se skupim igračkama, igraju se jedni sa drugima
Ova hrabra žena je sa suprugom držala izdavačku kuću „Glas Srbije“, koja izdaje „Kraljevske novine“ i „Glas Srbije“. Od izdavaštva se danas teško živi, ali Maja je, kad se Radiša razboleo, sav posao preuzela na sebe i bori se kako zna i ume.
Dodaj komentar