Svetski dan devojčica obeležava se 12. oktobra, a za Zorana Tutunovića iz čačanskog sela Rajac to je posebno važan datum. Nakon što ga je supruga napustila, Zoran na sve moguće načine pokušava da svojim devojčicama obezbedi srećno i lepo detinjstvo.
Ni najteži poslovi za njega nisu prepreka, a njihov osmeh mu je najveća nagrada.
– Usluge trimerom na raščišćavanju rastinja obavljam od sunčevog izlaska do sumraka. Posla ima dosta , Bogu hvala. Nemam baš puno kolega koji su na terenu, ali eto, uspevam nekako da se izborim. Prehranjujem porodicu od ovog rada i onim što pošteno zaradim sa svojih deset prstiju – kaže za RINU Zoran koji neretko i čitav dan provede u nadnici.
Iako je završio višu vojnu školu, ne smatra da je ogledalo čoveka diploma niti obrazovanje, već ljudskost i poštenje.Tako i svoju decu vaspitava.
Nije ni malo lako uskladiti celodnevne težačke poslove i odgoj dece, koja su različite dobi, karaktera i interesovanja. Pri tom, najmlađa ćerka Milica je dete sa velikim oštećenim vida.
– Veliku borbu vodili smo za Miličino ozdravljenje. Ali, zahvaljujući dobrim i humanim ljudima u tome smo i uspeli. Ta solidarnost koju smo osetili kad je bilo najteže vratila mi je veru u ljude i dobrotu. Zahvalan sam Bogu što je moja Milica sada bolje, odrasta zajedno sa sestrama a ja se trudim da im ništa ne nedostaje – priča ovaj otac heroj.
Vredne, poslušne i disciplinovane najviše se obraduju kada im tata dođe kući. Njegov zagrljaj im donosi nemerljivu radost, a to najbolje oseća upravo Milica, koja je rođena slepa, ali je nakon velike i uporne Zoranove borbe i operacija u Rusiji povratila vid.
Za ovog oca nadničara ne postoji prepreka koju ne može preći zarad sreće svojih kćerki. Dodaje da su devojčice pravo blago i uvek tu za svoje roditelje i kako kaže Zoran ne bi ih menjao ni za deset sinova.
Izvor: RINA
Zlatokosa Jana živi u teškom siromaštvu: Mama je ispratila u 1. razred, pa preminula
Dodaj komentar