Samohrani roditelji nezaštićeni su u Srbiji, a čini se da ništa bolja situacija nije ni u susednoj Hrvatskoj. Sistem nema previše razumevanja za osobe koje je život stavio u ovaj nezavidan položaj.
Ukoliko dete ima neke zdravstvene probleme, podizanje najvoljenijih postaje misija od koje se ledi krv u žilama. Još kada ste otac dva dečaka, koja boluju od iste opake bolesti, sve to zahteva neprestanu pažnju i ogromno, gotovo nezamislivo roditeljsko odricanje.
Splićanin Nenad Šarić samohrani je otac dvojice dečaka s Daunovim sindromom, koji je pre nekoliko dana poslao javni apel u nadi da će mu neko pomoći.
Naime, Nenadu banka, kaže, nije odobrila kredit za kupovinu automobila koji mu je potreban zbog prevoza sinova na vežbe i terapije. Zbog toga je odlučio potražiti pomoć nepoznatih ljudi.
Javio se dobročinitelj
“Postoji li neko u Splitu ili u državi da mi pomogne na bilo koji način da dobijem kredit, da kupim auto, da mi posudi novac koji bih vraćao na rate svaki mjesec… Stvar je u tome da sam totalno u mogućnosti plaćati ratu ili vraćati iznos od hiljadu kuna svaki mesec, ne znam više što da radim, auto mi je toliko potreban da mogu reći da mi je potrebniji od vazduha koji dišem, ne mogu voditi decu na terapije, ne mogu fizički stići s jednog kraja grada na drugi, jednostavno ne mogu”, napisao je na Facebooku i privukao pažnju mnogih.
Vrlo brzo javio se dobročinitelj koji je Nenadu odlučio pomoći s kupovinom automobila.
– Kredit ne mogu dobiti jer su mi primanja zaštićena i po zakonu banka ne može napraviti ovrhu u slučaju da ja ne plaćam rate na vrijeme – objašnjava Nenad za Index.
Sa anonimnim dobročiniteljem dogovorio je kupovinu automobila, kaže nam, te očekuje da će sve proći u redu.
“Puno ljudi se javilo za novčanu pomoć i javljaju se još uvijek”, zahvalan je.
Zanimanje – otac 24 sata
Njegovo je zanimanje, kaže, otac 24 sata.
– Svakodnevica mi je takva da ujutro u 8 sati vodim Karla u školu, vraćam se doma, onda se probudi Luka, dam mu jesti i onda ga vodim na terapije i čekam dok završe. Za to vreme odem uvek nešto obaviti – priča Nenad.
– Nakon završetka terapije idemo kući pa nakon toga idemo po Karla u školu. Vratimo se kući, napravim za njih ručak, kada ručaju, onda ja i Karlo vodimo Luku u vrtić, a ja i Karlo opet odemo nešto obaviti ili ga odvedem u park na igru… Nakon što odemo po Luku u vrtić, vraćamo se kući, onda nešto pojedu, nakon toga nekada opet izađemo još malo napolje sva trojica, vratimo se kući, Karlo i Luka večeraju i onda na spavanje oko 22 sata – kaže.
Njegovo slobodno vreme počinje tek nakon što uspava dečake.
– Tek tada počinje moj dan, naveče u 22 sata, obavim osnovne stvari, tuširanje i ostalo i onda idem i ja na spavanje, a sutra opet ispočetka. I tako iz dana u dan, osim vikendom. 24 sata sam s njima, ne mogu ništa sami, za sve trebaju moju pomoć – govori 45-godišnji Nenad, koji se nada da će novi automobil olakšati život njihovoj tročlanoj porodici.
Dodaj komentar