Magazin

Živimo svakodnevicu koja ubija gore od korona virusa, iskašljavamo nemoć, a ne šlajm

korona virus

Diže se panika.

Konstantno, iz sekunda u sekund, diže se panika da ćemo svi pocrkati od korona virusa, kao što smo onomad crkli od ptičjeg gripa, svinjskog gripa, od zaraženih komaraca sa Zapadnog Nila.

U Srbiji je otvoren prvi karantin zbog opasnosti od širenja korona virusa koji je do sada ubio 725 ljudi. Menadžeri „Ciđin Bor kopera“ po povratku iz Kine direktno su s beogradskog aerodroma prevezeni i stavljeni pod specijalni nadzor na lokaciji gde se postavljaju dodatni montažni paviljoni.

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević iz Instituta „Batut“ kaže da su karantini u Boru isključivo stvar poslovne politike kompanije „Ciđin“ i da nije postojao nijedan od epidemioloških ili zdravstvenih razloga da ljudi koji su doputovali iz Kine budu izolovani.

Na SOS broj koji je 25. januara uspostavljen za informisanje o korona virusu do sad se javilo više od 400 građana Srbije.

Uvek kada je postojala opasnost da riknem od nekog virusa zakukuljenog naziva, poteklog iz ptičjeg kljuna, svinjskog izmeta, komarčevog suptilnog ujeda, s repa pacova koji se vrzmao po pijacama ili iskašljavanja zgužvanog oprhvanog čoveka, nekako me je bilo briga. Od nečega se umreti mora. Ako baš ja treba da budem žrtva pomenutih virusa stiglih u ustima ljudi doletelih avionom, jebi ga. Bar će biti “spektakularno”.

Više me fascinira preplašenost ovih što obrću SOS telefon na prvu slinu iz nosa. Naliče mi starcima u 85-oj koji dosadu prekraćuju pozivanjem Hitne pomoći. Svaki život je važan, znamo to, i svako ima pravo da se za njega grčevito ili labavo bori, stvar izbora, ali napumpavati paniku među ljudima koji u ovoj državi ni sise ne mogu pregledati bez zakazivanja za pola godine, ponekad zaista zvuči kao parodija.

Kao: Plašite se korona virusa, javite se na SOS telefon, bežite od Kineza, izbegavajte njihove prodavnice, zakatančite se kod kuće, čuvajte živote, a u međuvremenu čekajte gastroskopiju zakazanu za godinu dana i do tada pijte dosta čaja od nane i kantariona, giljajte za minimilac da možete da preživite deset dana, posle budite mađioničari, malo magije nikom nije naštetilo, jel tako? tako je, ispraćajte tate na dalek put da zarade dovoljno da možete da živite kad se jednom u tri meseca vidite, gutajte gazdine uvrede i trpite maltretiranja jer imate ratu stambenog kredita koju valja plaćati još 8999 godina, gledajte kako na ulici šetaju ljudi čiji rečnik i ponašanje naliče učesnicima rijaliti programa na nacionalnoj frekvenciji, dok predsednik pompezno priča o čudima koja su se desila u Srbiji, deci spakujte par bombi u ranac da se odbrane od nasilnika i poljubite ih u glavu ko da idu u rudnik, a ne u školu, uveravajte ljude u Penzionom da vam je staž 100 posto povezan i da “nema šanse da vas je gazada zeznuo”…

Dakle, poručuju nam, dižući paniku, da čuvamo svoje zdravlje i brinemo za svoje živote koje sistematski narušavaju već decenijama lažima, promiskuitetom, promovisanjem kurvanluka, korupcije, formule uspeha “ti meni – ja tebi”, nameštenih tendera, izmišljenih poslova, nameštenih konkursa…

Živimo svakodnevicu koja ubija gore od korona virusa, samo se njene posledice ne osete naglo, nećemo pocrkati za nedelju ili dve. Crkavaćemo, još gore, duže, temeljnije, sadržajnije, i to uglavnom prvo duševno, a onda telesno. Zavarani da smo živi, jer nema slina, pluća ne zvižde, nema sumnjivog kašlja, “vitalni” da nastavimo život u kom sve više manjka ljubavi, poštovanja, empatije, podrške, zdravih porodičnih odnosa, razgovora, vrednosti, morala… zdravog razuma.

I tu teško da nam maska, češće pranje ruku do 40 sekundi i dobro prokuvavanje mesa može pomoći.

Ne zavaravajte se, nije prošla magla. Daleko je april. Tek počinje da se prodaje

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

komentar

Klikni da objaviš komentar

2.3K Shares
2.3K Shares
Share via
Copy link