Često čujemo tvrdnju da živimo u svetu kojim vladaju muškarci. Međutim, pandemija koronavirusa koja je u proteklih godinu dana paralisala planetu pokazala je da su zemlje koje predvode žene mnogo bolje odgovorile na izazove epidemije, pa tako imale i značajno manji broj preminulih i zaraženih od virusa kovid-19.
Šta Erna Solberg, Sana Marin, Katrin Jakobsdotir i Mete Fredriksen imaju zajedničko, osim što su sve četiri premijerke (Norveške, Finske, Islanda i Danske). Odgovor je da je stopa zaražavanja koronavirusom u njihovim zemljama mnogo niža nego u susednim, koje vode muškarci, poput Irske, Velike Britanije i Švedske.
Da li su te dve stvari povezane, pita se kolumnista Gardijana Džejn Dudman i navodi da sve više dokaza postoji koji potkrepljuju ovu teoriju.
Zvanični podaci pokazuju da je Finska sa 5,5 miliona stanovnika registrovala “samo” 370 umrlih od posledica korone, što je oko 60 mrtvih na milion ljudi. Stopa smrtnosti u Britaniji je deset puta viša.
Naravno, u pitanju su dve veoma različite države, ali slična niska stopa smrtnosti registrovana je i u drugim severnoevropskim zemljama koje vode žene. U Norveškoj broj umrlih na jedan milion je 57, na Islandu 73 dok je u Danskoj taj broj nešto viši – 135. U poređenju sa njima, Irska beleži 412 umrlih od kovida19 na milion stanovnika, Švedska 626, a Britanija 820 na milion.
Nemačka, na čijem je čelu Angela Merkel takođe ima relativno nižu stopu smrtnosti u odnosu na broj stanovnika, dok je Novi Zeland, na čijem je čelu Džasinda Ardern, jedina zemlja u svetu u koja je za sada potpuno eliminisala koronavirus.
Analiza Centra za istraživanje ekonomske politike i Svetskog ekonomskog foruma pokazala je da razlika zaista postoji i da se možda može objasniti “proaktivnom i koordinisanom reakcijom” žena lidera. Međutim, još uvek je suviše rano za definitivne zaključke.
U Nemačkoj je sada u porastu broj umrlih i zaraženih i Merkelova je uvela u zemlju potpuni karantin u pokušaju da zaustavi širenje virusa.
“Uvek će biti žena koje su spremne da rade prljavi posao muškaraca”
Oni koji nemaju poverenja u žene lidere, dokaze za svoje stavove ne moraju da traže u dubokoj prošlosti – o zaostavštini Margaret Tačer i tome što ništa nije uradila za unapređenje prava žena i dalje se raspravlja. Britanska premijerka Tereza Mej stvorila je toksičnu atmosferu u svom kabinetu koja je rezultirala skandalom. Ministarka unutrašnjih poslova Britanije Priti Patel šampion je autoritarnog stila “vladanja” što je dovelo do više ostavki u njenom ministarstvu.
Prema rečima Ketrin Benet, Observerove kolumnistkinje, “uvek će biti žena koje su spremne da rade prljavi posao muškaraca”.
Ono što je stvarno bitno u svemu ovome je da svet dođe do trenutka kada će u svim vladama i organizacijama žene činiti trećinu “šefova”.
U Britaniji, navodi Gardijan, žene su i dalje manje plaćene i manje ih je na višim položajima, a najgora situacija – kada je reč o rodnoj ravnopravnosti – je u zdravstvu, lokalnoj samoupravi i humanitarnim organizacijama.
Čak i u Finskoj, gde većinu ministarstava vode žene, aktivisti upozoravaju da se i dalje čeka da se situacija promeni na nižim nivoima vlasti.
Svetu potreban sistem koji je fer i pravedan za sve
Ovde je stvar o tome da je svetu, naročito u vreme pandemije, potrebno da političari – i muški i ženski – stvore sistem koji je fer i pravedan za sve građane. 2020. je više nego ikad pokazala kako nejednakost u svim oblicima čini ljude ranjivim.
Širom Evrope došlo je do porasta broja slučajeva nasilja u porodici, a korona je imala i veliki uticaj na živote zaposlenih žena zato što se kućne obaveze i porodica i neplaćeno odsustvo i dalje smatraju ženskim obavezama. Više žena nego muškaraca radi pola radnog vremena, zbog čega postoji sve veći jaz u platama i samim tim i penzijama.
Pa ipak, stvari se menjaju. Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da uprkos velikim gubicima za žene ove godine, Nemačka usvojila važan zakon kojim se određuje kvota broja ženskih direktora u odborima a nedavno je Kamala Haris postala potredsednica SAD, dok više od 23 posto američkog Kongresa čine žene.
Mesta za poboljšanje ima, a političari sada imaju priliku da krenu u dobrom pravcu, navela je Džejn Dudman, urednik Gardijana, a preneo portal Nova.
5 ključnih frontova na kojima je Finska do nogu potukla koronu
Dodaj komentar