Izbetonirali Novi Sad do daske, sad se hvale da je 67 % pod zelenilom. Svaku travku merili 6 puta

Novom Sadu nedostaju zelene površine koje se pritom svakodnevno uništavaju. Građani su prinuđeni da se samoorganizuju da bi odbranili ono malo zelenila po svim preostalim krajevima Novog Sada u kom betončina još nije zauzela i sve što se zeleni. Kao npr. zabetonirano drvo na Salajci, o čemu smo pisali. Vlast ne bira sredstva, ubacuju flajere, ponižavaju sopstvene građane u njihovom gradu.

Svedoci smo da građevinske firme fantastičnog portfolia i ortaci bliski vlasti kao i vlastodržci, na taj način peru zarađeni novac i vraćaju ga u legalne tokove, preko leđa svih građana, čak i urbanista koji će uneti još koji stambeni blokčić i šta god je potrebno bilo gde, jer moraju. Preko svih, osim njih, oni su nedodirljiva elita. Preko Dunava, na Dunavu, izmeštanjem korita Dunava. To nigde ne vodi, osim Novom Sadu na vodi, kasnije ćemo pod vodom svi disati na škrge.

Odabrali su najlakši način da zgrnu najviše novca za što manje vremena. Zato Srbija infrastrukturno “cveta”, zato se svakodnevno naprasno pojavi novo arhitektonsko čudo, projektuju se novi neboderi, putevi, garaže, tržni centri, mostovi, gradovi na vodi. Zato narod stiče utisak da se zaista nešto radi, da ali ne i pošteno, a sa druge strane uništava se i zagađuje priroda.

Zato su ušli ne samo u sve središnje delova grada, već i na periferiju, pa “malo” uzimaju i uzurpiraju i priobalje i Dunav. Sad će eksploatisati i prirodu a gradove će pretvoriti u betonske pustare. Mnogo napredno. Zato ekologija, zato, jer trenutno samo tako građani mogu da stanu u poslednju liniju odbrane, sačuvaju ono što je njihovo i kažu NE MOŽE.

Gradonačelnik: Pustite te priče

Građani pružaju otpor korumpiranoj vlasti, jer institucionalno nemaju kud, te se mnoga ekološka udruženja, inicijative, grupe građana razvijaju i na tom plamenu uzavrele atmosfere pokušavaju da spasu što se spasti da i dolaze do rezultata. Nešto uspeju da sačuvaju, nešto ne. Još važnije, samo povezani i u sprezi ova udruženja mogu da naprave pomake, a vlast ih percipira kao veliku pretnju ugrožavanja njihovog nezdravog megalomanskog apetita, uz to pomijarskog.

Primer je septembar mesec 2020. godine, gostujući na RT Vojvodine gradonačelnik Miloš Vučević rekao je da Novi Sad napreduje. A na pitanje voditeljke, možda nesvesno, omakne se i najboljima, direktno ponizio mnoge građane Novog Sada:

– Јоš više zelenila, još više parking mesta, kako pomiriti betoniranje sa jedne strane jer nam trebaju parking mesta i sa druge strane ozelenjavanje Novog Sada?

– To je nužna stvar, to je nužnost, što mi zovemo betoniranje, to je razvoj grada. Za mene je smešna priča isto, to kao betonira se, pa onda je Beč ceo izbetoniran, kad bi tako gledali, pustite te priče – reče gradonačelnik.

Podsetimo, prljava naprednjačka kampanja za izbore mesnih zajednica ove godine je išla dotle da su skupi reklamni flajeri iz svemira završavali u poštanskim sandučićima na Novom naselju. Dan nakon što je inicijativa „Za zeleno Novo naselje“ sa preko 13.000 potpisnika koji se bore za očuvanje zelenih površina u ovom delu grada, uspela da ponovo stavi na javni uvid plan Novog naselja. Taj plan gradska vlast pokušava da usvoji od 2017. godine.

Građani su organizacijom uspeli da iz plana izbace izgradnju 4 garaže, ali su stambeni objekte „gradodršci“ ostavili. Namenili stanove bezbednjacima i vojsci, kao da je malo podstanara i samohranih majki, recimo. No, svaka čast svima, tek mizeran pokušaj grada da stavi do znanja ko je gazda-grad u gradu.

Neuspeli je pokušaj i politizacije cele priče, rasturanja i diskretitovanja inicijative aktivista koji se zalažu za očuvanje životne sredine i traže svoj grad nazad. Ne samo to, ponizili su i oblatili sopstveni narod koji traže uslove za humaniji život, i svoj grad. Dok grad ne zna ko je to uradio. Ipak, iz grada su se ogradili tako što su rekli da se na brošurama nigde ne vidi grb ili logo Novog Sada. Užasno loš trik, čak su retorika i slogani na samim flajerima na maternjem, naprednjačkom jeziku i u istom maniru. Bar da su stavili grb ili logo, pa da naprave zanimljiviju jednačinu, neko bi im i poverovao, a bilo bi i originalnije.

SNS: 67 odsto Novog sada pod zelenilom

Novi Sad 40 godina nije dobio novi park. Hvale se naprednjačka usta kako prave park na Novom naselju, najavljuju novi sportski kompleks u gradu. Ne spominju da se vodno zemljište pretvara u gradsko građevinsko zemljište, kao Dunavac recimo. Ili šumsko područje koje takođe postaje građevinsko, polovina Fruške Gore, verovatno statistički ni sami ne znaju, ali cilj je jasan, da sve postane jedan divan kazamat i da svoje pipke utkaju u sve staze i bogaze, betonske svakako.

Tako je sa druge strane Dunava vlasnica ekskluzivne šurujuće firme “Galens” Sanja Petrić, kupila “pola” Fruške Gore i poručila da ne postoji nikakva bojazan jer se ništa veliko neće graditi, te će se vlasnik kompanije baviti pčelarstvom i stočarstvom, a plac od 34 hektara je porodični kutak i “kućna radinost”. Planinari su dobrodošli. Klasična poruka pip po sirotinji, zašto vi Novosađani ne gradite zgradurine već se borite za drveće, zelenilo i životnu sredinu. Tu su oni, da na svakom mestu gde god može da se posadi drvo, posade zgradu.

Zamislite, pod zelenilom je čak 67 odsto Novog Sada, drveće ide kod matičara, svako drvo imaće svoju ličnu kartu. Ova vest je plasirana preko naprednjačkog porata NS uživo. Takođe, kako je završena prva faza katastra zelenila, koji se čeka 10 godina i više. I to su se setili posle izbora kad su ih građani pobedili i uloge ovaj put nisu podeljene na stari kartaški način po unapred smišljenom scenariju.

Sledeća faza u vazduhu

Most “obilaznica” u nastavku Bulevara Evrope preko Šodroša će prelaziti Dunav i završiti u Sremskoj Kamenici. Nevladina organizacija „Svet i Dunav““ je obrazloženje dobilo tek 15. juna 2021 godine, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i to samo tri dana pre nego što je Skupština grada Novog Sada usvojila plan izgradnje mosta čijom realizacijom bi se devastiralo plavno područje Kameničke ade, Dunavca i Šodroša u Novom Sadu. Podneli su žalbu Ustavnom sudu.

– Realizacijom ovog projekta ugrozio bi se i ovako oštećen nasip te zatrpalo vodno zemljište koje stotinama godina unazad predstavlja prirodnu odbranu od poplava grada Novog Sada. Sve ovo ukazuje na to da javnost nije mogla pravovremeno da reaguje obzirom da se pojedinačni pravni akt morao javno objaviti – ističe Daniela Stojković Jovanović, predsedavajuća NVO „Svet i Dunav“.

Ona navodi da se nada da će Ustavni sud uvažiti žalbu, te zahtev da se ceo postupak u vezi sa projektovanjem i izgradnjom mosta, određivanjem strateškog partnera, finansiranja kao i postupanja u vezi sa narušavanjem ekološkog koridora te narušavanja staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta na predmetnom području preispita.

Ustavna žalba podneta je kroz aktivnosti koje implementira neformalna građanska inicijativa „Dunavac – Šodroš“ u okviru inicijative „Građani imaju moć“ koju sprovodi organizacija Crta sa partnerima uz podršku USAID. Projekat Inicijativa za zaštitu Kameničke ade, Dunavca i Šodroša je podržan od strane EU delegacije u Srbiji. Dakle, ako Ustavni sud radi kako im nalože vlastodržci tu je Strazbur.

Inicijativa građana “Sačuvajmo Liman od betona“ bavi se pitanjima urbanističkog uređenja Limana. Građani Limana su stali u odbranu izgradnje ugotisteljkog objekta u Limanskog parka, uspeli su da smanje broj garaža, i aktivno se protive vlastima koje hoće da betoniraju i podižu nove višespratnice, Lidl. Prate i reaguju na predložena urbanistička rešenja u svim delovima grada. Umrežuju se i povezuju sa ostalima grupama, te u korelaciji sa njima vrše pomake.

U ovom delu grada građanski kandidati su ubedljivo pobedili SNS na izborima za mesne zajednice u junu ove godine. Tako da se može reći da je Liman prva teritorija zvanično oslobođena od naprednjaka.

Dunav, Dunavac, Šodroš

Važno je naglasiti da je i ova građanska inicijativa osnovana sa ciljem zaštite i očuvanja poslednje oaze prirode u Novom Sadu.

Dunavac je izliv Dunava koji se iz Dunava uliva kod Novosadske plaže Šodroš i proteže do Kamenjara na ukupno 195.091 kvadratnih metara. I danas predstavlja značajno stanište ptica, divljih životinja kao i prirodno mrestilište riba. Posebna vrednost Šodroša je blizina grada, a još uvek prirodna sredina sugrađanima i svima ostalima pruža autentično okruženje za odmor i rekreaciju. Generacije Novosađana ljubitelja prirode su na Šodrošu pronalazile neophodan beg iz grada u prirodu, a veliki broj ribolovaca, kajakaša i drugih sportista na Dunavcu je imao na raspolaganju prirodne vode.

Ipak, ono što je najveća vrednost ove prirodne oaze jeste činjenica da je u pitanju plavna površina (uz Kameničku adu) koja je izuzetno vredan ekosistem od ogromnog značaja za prirodnu odbranu od poplava.

Pored Novog Sada, privatizacijom Fruške Gore i okupiranjem Dunava hoće da maznu i ograde sve moguće. Ko je dobar i poslušan dobiće nagradicu. Sada umesto zabetoniranog drveta evo giganta od 20 spratova, toliko.

Novi Sad na vodi

O ovoj temu se u javnosti naročito priča. Kako su mnogi govorili, projekat je vrlo koruptivan i zarada bi se procenjivala u milijardama evra. Projekat bi u prvoj fazi počeo od sadašnjeg brodogradilišta, a koje je pogodite u vlasništvu “Galensa”. Na njegovom mestu bi se nalazio kolosalni oblakoder od 20 spratova, ili više stambenih blokova. Voda bi se pumpama dopremala preko stanice, a odlivala bi se kroz dve velike, naravno betonske cevi, merene u stotinama metara, pa s tim u vezi gradska vlast ima ideju da nasip napravi na sred Šodroša, zbog čega bi Dunav ostao bez prirodnog dotoka vode.

Rečno korito bi 500 metara bilo natrpano nasipom, a posledice bi se ispoljile u masovnom uništavanju biljnog i životinjskog sveta. Nameće se i strah od poplava, i zagušenje plovnosti Dunavom. Dakle, ugrožen bi bio i Dunavac i Šodroš i Ribarsko ostrvo. Inicijativa Vidi gari, ne može! Je skupila oko 12.000 potpisa protiv izgradnje Novog Sada na vodi.

Drže tribine i pokušavaju da dopru i informišu ljude o potencijalno pogubnom projektu za Novi Sad, a izvesno su i inicijativa opasna po vladajući režim. Glasine da opozicione stranke ne treba zajedno da učestvuju sa grupama građana, su još jedna vrsna podvala režima, više u nastavku teksta, ali svako neka ima svoje mišljenje. Ako ćemo pošteno, bar je problem jasno uočen, predočen i definisan. U redu, u ovom tekstu se bavimo građanima.

Čovek je potrošna roba

Građani zaista imaju moć i pokazali su da uzimaju stvar u svoje ruke. Konačno su se probudili. Ne pitaju se oni u stranci, nego izvršavaju zadatke, potplaćeni i ucenjeni. Zapravo, politikom i ne bi trebali da se bave građani, politikom treba da se bave eksperti, zvanje – profesionalni političar, univerzitet SNS.

Naprednjaci takvim prividom i relacijom, apolitičnost do politizacija stvari, takođe plasiraju ogromnu podvalu te uvek podgrevaju atmosferu i sebe stavljaju u epicentar priče, jer i loša reklama je dobra reklama. Posebno kada sve mistifikujete, na fragmente podelite i narod i zemljište i vodu, preuzmete sve medije i sebe predstavljate kao žrtve, a istovremeno se ponašate kao agresori, na delu.

Šta normalan čovek da pomisli osim da je Cela Srbija odavno okupirana režimom Aleksandra Vučića i jasnom agendom generisanom sumanutom idejom da građane treba pretvoriti u poslušne robove, životinje sa trake u klanice, potom u hladnjače i prevoziti preko granice. Nekom pun rezervoar, ceo vozni park, nekome izbušena guma na biciklu, pa još kleštima iseku i ključ i ukradu, a ostalim građanima ni zeleni park, ni igralište za decu, do njihova splačina, a za džabe samo podmetačina.

Sjaha s konja i mlad janičar

Bukvalno, sve što kažu suprotno je istini, gledajte, slušajte i čitajte naopako. Svi navedeni primeri su jasni pokazatelji da se sve u Srbiji politizuje, uništava i beskropomisno otima i eksploatiše, pa i ono najčistije a to je priroda i osnovna prava na zdravo okruženje i human način stanovanja, za našu decu. Zapravo to radi vešto uvežban manipulušujući um, a ostali podanici izgubljenog kompasa bez uzice svog vođe se gube kao guske u magli.

Kulminacija ludila je prisustvo kojekakvih koordinatora po opštinama i regulatornih tela u vidu Andreja Vučića koja se sama nameću da kontrolišu izbore mesnih zajednica u junu u Novom Sadu, da slučajno ne bi sjahali sa kojeg konja, kao što jesu. Tu se jasno vidi panika a i nazire ono što sledi. Smešteni su na periferiju za sad, koju bi posebno, ekološkim urbicidom koji preti, sve što je prirodno i vredno pretvorili u krhotine.

U ovom tekstu oni neće dobiti ništa do hladan mlaz, vodom za piće koju su postavili na dve lokacije u Novom Sadu, jer se pitaju i građani. Uvek, ne samo na izborima, doduše, njima su potrebni samo pred, i za vreme izbora. Zato gasi mešalicu i motaj kablove. Sjaha s konja i mlad janičar.