Magazin Srbija

EPS krije podatke o režimu rada HE na Zavojskom jezeru, kažu mulj i isušeno korito su po Zakonu

zavojsko jezero
Foto: Printskrin/Facebook

Zavojsko jezero zbog proizvodnje struje trpi jako nizak vodostaj, a fotografije koje se dele društvenim mrežama izgledaju kataklizmično. Iz EPS-a uveravaju da je sve po Zakonu, aktivisti i meštani tvrde suprotno.

Da li je sve po Zakonu ako znamo da EPS nije dostavio elaborat, kojim je definisan rad kompenzacionog bazena HE “Pirot”, odnosno režim ispuštanja vode u Nišavu.

Na zahtev Aleksandra Đorđevića ispred pokreta “Odbranimo reke Stare planine” EPS je doneo rešenje, kojim se zahtev odbija, pozivajući se na tajnost podataka.

Nakon žalbe povereniku u julu, on donosi rešenje o poništavanju rešenja EPS-a i nalaže da ponovo odluči o zahtevu.

EPS još nije dostavio traženi dokument i pored roka od 15 dana.

Aleksandar Panić, aktivista pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ koji se zalaže da ovaj problem dospe u javnost, u razgovoru za naš portal kaže da je Zavojsko jezero još jedan od slučajeva u Srbiji kada se meštani stavljaju pred svršen čin i da rešenje treba tražiti na izborima.

Apokaliptične fotografije delova isušenog korita Zavojskog jezera direktor javnog preduzeća “Đerdap” Dragan Makisimović vidi kao postupanje isključivo po Zakonu.

Po principu „verujte meni a ne svojim očima“, Maksimović tvrdi i da HE “Pirot” nije vršna elektrana što u slobodnom prevodu znači da HE “Pirot” ne treba da radi 4 sata dnevno već ima da radi koliko on, direktor odluči.

Maksimović je ujedno i odbornik SNS u Kladovu, poznat po tome da je u septembru dao nalog šefovima da se krene sa prikupljanjem sigurnih glasova zaposlenih u HE “Đerdap” i da se oni uzimaju u toku radnog vremena, uz prinude i pretnje.

Povodom isušivanja Zavojskog jezera za RTS je izjavio da je sve u savršenom redu.

– U ovom trenutku kota Zavojskog jezera je negde oko 22 metra iznad minimalne kote, tako da mi možemo govoriti samo o ispravnom radu HE “Pirot” a nikako o nekontrolisanom pražnjenju.

U pisanom odgovoru za TV “Pirot” je bio rečitiji i vešto izbegao da odgovori na pitanje da li ovakav način rada sa prekomernim ispuštanjem jezera ima negativan uticaj na floru i faunu.

“Dispečeri JP EPS ili EMS A.D. HE Pirot angažuju i eksploataciju organizuju u skladu sa Pravilnikom o radu i uslovima iz vodne dozvole tako da ne dolazi do većeg ispuštanja vode od projektovanog a napor se ulaže da nivo vode bude znatno iznad minimalnog“, deo je pisanog odgovora.

Podsetio je direktor da iako je proizvodnja struje prioritet u EPS-u, da se oni kao odgovorna kompanija bave i pošumljavanjem i poribljavanjem.

Na pitanje šta će biti sa režimom rada, Maksimović jasno i kratko obajšnjava da HE “Pirot” nije vršna elektrana.

Lokalna samouprava Pirota se u više navrata dopisivala sa nadležnim institucijama da se preispita ispuštanje velike količine vode u Nišavu, ali rekacija nadležnih inspekcija i ministarstava nema.

Mada svi u Pirotu znaju da je nizak vodostaj na Zavojskom jezeru problem koji se ponavlja iz godine u godinu, inspekcije i lokalna samoprava peru ruke a najglasniji su aktivisti, koji od borbe za prirodu ne odustaju.

Aleksandar Panić, aktivista pokreta “Odbranimo reke Stare planine”, ribolovac i poštovalac prirode za Luftiku je objasnio šta nizak vodostaj Zavojskog jezera znači za riblji svet u jezeru, kako ledna voda iz jezera utiče na floru i faunu Nišave.

Podsetio nas je na dva izgubljena života u bujučnim vodama Nišave i opasnostima koje će se nastaviti ovakvim radom HE “Pirot”.

Trenutna situacija što se tiče živog sveta u jezeru nije kataklizmična jer su dve trećine sa najdubljim delom ostale tako da će riba preživeti. Ona je na kraju krajeva i stekla navike da se krajem jeseni seli nizvodno budući da vodostaj opadne. Akutan problem je mrest pastrmke. Ona iz basena kreće uzvodno, ako su to velike reke ona kreće u pritoke, ako su to male reke ona kreće u izvorišne delove, ako su to jezera ona kreće iz jezera u pritoke da bi se mrestila jer joj je potrebna ta protočna, čista voda. U slučaju Zavoja, jezero ima ogromnu populaciju pastrmki od kilogram, dva tri pa i deset kilograma, što je u Srbiji baš kuriozitet za rekreativno sportski ribolov. Problem je u tome što ona može u reku Visočicu da izađe jedino kada je jezero puno i kada može odmah da uđe u staro korito reke, čisto, šljunkovitio, sa brzacima. Sada imate 5 km korita koje se probija kroz jezerske nanose a taj jezerski nanos je čisti mulj, blato i sitni ostaci vegetacije. Sama reka spira taj materijal i tih pet kilometara do uliva u jezero pa i sam uliv je mutan, odnosno toliko gust, kao supa i nijedna riba tu neće da živi. Ne može da opstane tih pet kilometara. To je potočna pastrmka koja zavisi od čiste vode i to spiranje dna jezera samom rekom je veliki problem za pastrmke da uopšte stignu u Visočicu. To se nikako neće moći da prenebregne ili da riba to na bilo koji način nadomesti tako da će mrest propasti. To je velika šteta jer čitava reka Visočica i njene pritoke počivaju na toj populaciji koja, budući da su to velike zrele ribe, ostave veliku količinu ikre i veliki je procenat preživljavanja mladih tako da možemo da kažemo da opstanak pastrmke u toj relaciji jezero – reka, zavisi od toga da jezero bude puno krajem jeseni – kaže Panić.

HE “Pirot” je projektovana da radi oko pedeset dana u godini, četiri sata dnevno objašnjava Panić.

Taj entitet koji prodaje i pravi struju, pravi novac njega ovo malo interesuje, ne verujem ni da znaju, a i da znaju ne verujem da bi imali interesovanje i razumevanje jer kod nas su ekološki problemi na kraju a sve eokonomsko je pre toga. Pogotovo koruptivni procesi koji su verujem prisutni jer je sama HE “Pirot” projektovana tako da radi pedeset i nekoliko dana u toku godine. Četiri sata radi, dvadeset sati se ta voda odlaže u kompenzacioni basen a zatim se u kompenzacioni basen ispušta u Nišavu. Kada bi tim režimom i sistemom radila HE, ona bi za godinu dana potrošila kroz svoje dve turbine koje po sekundi mogu da propuste 45 kubika vode, ona bi potrošila 200 miliona kubika vode. Zapremina Zavojskog jezera je 170 miliona kubika ali je doticaj Visočice takav da se jezero u toku godine tri puta napuni. Bilo bi dovoljno vode i za proizvodnju struje, bilo bi dovoljno vode i za nivo jezera koji bi bio održiv a opet ne previše visok da može da prihvati prolećne bujice. Neko pametan je smislio čitav režim rada i on je funkcionisao sve dok se nije upleo interes, odnosno dok neko nije rekao – ajmo mi da proizvodimo struju, pa još struje, pa je tako program rada odnosno godišnja norma proizvodnje struje bila oko 30 hiljada megavat sati a sada je stigla do 90.

Iz EPS-a poručuju da je proizvodnja struje prioritet, što slikovito dokazuju ruševine kuća i nadgrobni spomenici sa dna Zavojskog jezera, ostaci nekadašnjeg sela potopljenog izgradnjom akumulacije.

Panić smatra da je neophodno uspostaviti ravnotežu između proizvodnje struje i veoma skromnih zahteva koje imaju građani Pirota i stanovništvo Stare planine.

Foto: Dušan M. Bodiroga

– Tri puta je povećana proizvodnja struje, na radost proizvođača i na našu radost, i nama struja treba ali po koju cenu. Potrebno je uspostaviti odnos i ravnotežu između proizvodnje struje i veoma skromnih zahteva koje imaju građani Pirota i stanovništvo Stare planine, da to jezero ostane jezero. Ono je jedan eko sistem, ne samo rezervoar za pražnjenje i punjenje jer je već nanelo štetu i nišavi i čitavom nizvodnom toku. Znači vratiti se na vršni režim rada, zanemariti ekonomski, mada sam sebi zvučim neverovatno, da će neko pristati na to.

– U vreme stare Jugoslavije vi niste imali javne rasprave, niste imali mogućnost da javnost utiče ali u javnim institucijama su sedeli školovani pametni ljudi koji nisu dozvoljavali sebi, prvo zbog svog integriteta i svoje ličnosti da urade nešto loše a imali su izgrađenu tu svest da uz ekonomske moraju i ekološki interesi da budu ispoštovani.

– Vršni režim rada od nekoliko sati rada pa odmaranja je bio dobar i funkcionisao tolike godine i privukao stotine ljudi da naprave vikend naselje koje je sada urbanizovano i legalizovano i sada odjednom imate prazno jezero zato što neko misli da treba da proizvede ne jedan nego dva promila, to nisu ni procenti, to je nešto smešno ali moguće je da se oni plaše da naprave neki presedan ustupka bilo kome jer bi to onda moglo da izazove lavinu traženja na drugim mestima.

Zbog bahatog rada HE trpe i oni uzvodno i nizvodno od nje. Da li pastrmke i ostale ribe čitaju Zakone na koje se poziva direktor HE “Đerdap” prema kojima to što ove godine nema mresta, a za mnoge ni staništa, nije nikakav problem.

Panić objašnjava kako prekomerno ispuštanje bujične ledene vode u Nišavu utiče na živi svet u reci ali i svet koji se pored te reke šeta, peca, živi.

Nišava u toku leta ima temperatutu oko 20 stepeni. Nišava je iznad Pirota, u Pirot se uliva voda koja ima 4- 5 stepeni. Možete da zamislite kakav je to temperaturni šok za te organizme nizvodno. Čitave kolonije ribljih vrsta su nestale, a formiralo se nešto sasvim drugo. To na kraju krajeva i nije loše, jer je to čista voda koja protutnji tim koritom ali ona ne treba da tutnji u toj razmeri već treba da osveži Nišavu tom svojom količinom u razloženom, pet puta dužem vremenskom intervalu. Dakle, ne 4 sata rada i direktnog puštanja u Nišavu, nego četri sata rada punjenja velikog kompensacionog basena koji ima skoro milion kubika zapreminu. Narednih 20 sati se zagreje atmosferski od stajanja i izlije se u Nišavu u pet puta manjoj količini. Korito Nišave nije projektovano da može da prihvat konstantnu bujicu.

Bujična voda reke Nišave je odnela dva života.

Ne možete tu kriviti nikoga, posebno ne ljude koji su stvorili HE i koji danas tamo rade. Takve tragedije su uslovljene ličnim neopreznim ponašanjem, ali imate jednu celu situaciju koja je stavljena u centar grada i pitanje koliko će takvih neopreznih ponašanja u narednom periodu dovesti opet do smrtnih ishoda. Da je Nišava bila Nišava ta bi devojčica nakvasila pantalone do kolena i izašla iz reke, ona nije mogla da se izbori jer je pala u bujicu. Stovili ste uslove da nešto bude kataklizmično, a veliki broj ljudi šeta pored Nišave, peca, ona deli grad na dva dela. Stvoreni su uslovi da to bude opasno okruženje – kaže Aleksandar.

HE “Pirot” prizvodi zanemarljivu količinu struje.

Jedno desetak godina unazad, sećam se da je 2013. bila pogotovu pogubna, da je tada suviše vode ispušteno. Dešavalo se to i ranije, ali ne tako često i drastično. Ta hidroelektrana je vršna, ona se uključuje kada padne sistem, kada ima manjka struje. Zamislite, ona proizvodi struje koliko je Srbiji potrebno za 4 sata potrošnje, to su promili. Ta izjava da je ona važna, da će ispeglati nedostatke struje ne stoji uopšte. Ona može da pomogne u nekim situacijama, kao za vreme rata (1999) kada su ispali neki dalekovodi, havarije, onda je Zavoj mogao da uskoči i da pokrije nešto malo. Ali to je veoma malo u odnosu na Đerdap u odnosu na „Drinjske“ HE, a pogotovu u odnosu na termoelektrane. To su promili u pitanju i ti promili daju nadu da će neko naći snage i moći da kaže – dajte da vidimo šta su interesi, opasnosti. Zakazale su institucije koje time treba da se bave. Mislim na Zavod za zaštitu prirode, na Ministarstvo za zaštitu životne sredine pa i na Ministarstvo energetike i na njihove niže organe a to su inspekcijski organi.

– Jedan ekološki inspektor mora da dođe na teren i da uskladi svoje nadležnosti, Zakon koji poznaje i situaciju na terenu i da da neki predlog i pokrene postupke, a ne da postupke pokreću aktivisti i da stižemo do Poverenika za informacije od javnog značaja. Sistem koji se bavi zaštitom prirode i interesa ljudi ne funkcioniše uopšte.

Godine 1963. zbog naglog otapanja snega na Staroj planini, odronio se ogroman deo brda u selu Zavoj i preprečio, odnosno zaustavio tok reke Visočice koja je tada potopila stotine kuća i tako se rodila ideja o brani.

– Može malo da zvuči neozbiljno, ako se sećate filma “O pokojniku sve najlepše”, kad se drug Pera igrao u rudniku, izlazio sav crn iz rudnika pa su zajključili da tu mora da  ima uglja i oni osposobe i pokrenu rudnik  i iskopaju par nekih grumenova i ta investicija propadne. Isto tako je ta nesreća koja se desila 1963. da čitavo brdo klizne i pregradi Visočicu i napravi jezero dala ideju da bi to moglo da se uradi, budući da je ta brana stajala na tom mestu odnosno nešto malo uzvodnije. Napravljena je velika zemljana brana sa dodatkom betona, to je tehnički savršeno urađeno. To je bio zadnji veliki energestski poduhvat bivše Jugoslavije, krajem osamdesetih godina i bili su svesni da je to zanemarljiva količina struje, kada su sve postavili pod računicu. Druga dva razloga su bila presudna a to je da na ovoj teritoriji gravitira veliki grad Niš sa okolnim naseljima i već se približava broju od million stanovnika i da je vodosnadbevanje toliko ljudi veliki problem. Niš je kaptirao preko 800 izvora i vrela u svojoj okolini i opet u letnjim mesecima grca za vodom. Zavoj sa 170 miliona kubika bi bio baza pijaće vode samim tokom Nišave jer je to najpogodnije i najjeftinije, ne kopati cevovode nego samo očistiti korito reke, eliminisati deponije i kanalizacju Pirota i Bele palanke i korstiti tu vodu. Niš to i radi sada, ne u meri u kojoj bi mogao, ali je to delom otežano i zbog toga što kada grunu velike vode pri ovom ekonomskom režimu rada, kada se 40 – 50 kubika vode izliva svake sekunde u korito relativno malog kapaciteta i to se ne može tako lako uhvatiti. Jedan o razloga nastanka Zavoja je taj ekonomsko energetski, drugi je vodosnadbevanje a treći je da jedan takav basen spreči velike vode koje krenu niz korito Visočice sa planine i to su opravdani razlozi. U jednoj ozbilnjoj zemlji se razmišlja tako.

Zavojsko jezero je samo jedan od primera stavljanja meštana pred svršen čin.

Više niko ne pominje ni bujice ni vodosnabdevanje, sve je otišlo pod kapu proizvodnje struje i prodaju struje i to tako malu količinu. Ekološke štete koje nastaju radom hidroelektrane bi lako mogle da se ukinu i nekako prenebregnu ali za to ne postoji dobra volja u EPS-u. Ne postoji uopšte volja da se sluša glas javnosti i uvodi se jedan veoma opasan princip a to je ne pitanja ljudi za bilo šta što se dešava u njihovoj okolini i to nije slučaj samo sa hidroelektranama, gledajte primer Bora, Zrenjanina, Smedereva, rudnika litijuma. Stavljate ljude pred svršen čin i onda jednom demagoškom retorikom, pokušavate da plašite, da upetljavate izdaju i interese i ko zna šta a u suštini je to samo želja za profitom bez sagledavanja posledica i potreba ljudi i to onih najosnovnijih, potreba za zdravom životnom sredinom i zdravim životom.


Lokalne vlasti su nezainteresovane, problemi se prikrivaju aferama i ćutanjem ali rešenje treba tražiti na izborima.

Kada imate u javnosti jednog gradonačelnika koji kaže da će sa direktorom EPS-a razgovarati o tom problemu vi se nadate da je to pokrenuto i da su oni sami svesni toga. Već se u medijima priča, ne možemo sve da isteramo, ne možemo mak na konac putem papira ali smo se kao grupa zainteresovanih građana, najpre aktivista pokreta “Odbranimo reke Stare planine” obratili i EPS-u i HE “Pirot” i Ministarstvu životne sredine i na kraju Povereniku za informacije od javnog značaja i to se vidi, vodi i čuje. Pokušavamo da što više osvetlimo taj problem medijski mada se o njemu priča u čitavom gradu, nema čoveka koji ne zna da je jezero poluprazno i da je Nišava neupotrebljiva zbog toga što se u nju ispuštaju enormne količine te ledene vode. Odgovora od Opštine nema niti je iko zainteresovan da se obrati aktivistima, morate nekoga da vučete za rukav ili da ga molite, jednostavno se radi kao i u slučaju svakog drugog ekološkog problema u Srbiji. Ide se na protok vremena, na zanemarivanje, na zaborav. Srbija živi aferu za aferom svaki dan, svaki problem se pokriva nekom aferom tako da ovakve stvari brzo padaju u zaborav a od aktivista iziskuju veliki napor. Mi nismo niti plaćeni za ovaj posao niti smo mali broj godina uključeni u sve ovo i nije to jedini ekološki problem na ovom terenu tako da paralelno radimo na više stvari i onda su rezultati kakvi jesu. Svesni smo toga da nećemo moći da stignemo daleko u ovom sistemu, nadamo se puno da će se politički sistem možda u budućnosti promeniti, da će doći neki ljudi koji više razumeju ekologiju. Na kraju krajeva mislim da je uloga svih ekoloških pokreta u Srbiji koji se ne bave politikom da u tom trenutku kada se politika uvede u javni život na velika vrata a to su izbori, obrate masi svojih pratilaca i poštovalaca i ukaže na neku eventualno političku ličnost ili opciju koja će se bolje i više baviti ekologijom i da je to taj naš doprinos, osim onoga što postignemo tu i tamo, parcijalno na terenu.

Panić kađe da je zbog jako teške situacije sa korona virusom u Pirotu neozbiljno organizovati  protestne skupove.

– Ovde je situacija jako teška i zato situaciju sa jezerom držimo pod kontrolom u tom smislu da ne organizujemo nikakav sastanak i skupove jer je to neozbiljno u ovom trenutku. Ako je država neozbiljna da drži partijske skupove ili utakmice ili javna okupljanja, toga ovde neće biti.

Pokret “Odbranimo reke Stare planine” je održao dve radionice kroz koje je meštane sa Stare planine upoznavao sa Prostornim planom Parka prirode i opasnostima koje donosi preterana urbanizacija.

– Održali smo dve, u Dojkincima i Toplom dolu i upoznali ljude sa prostornim planom Parka prirode i turističke regije i sa svim onim opasnostima koje nosi, a to su te hotelčine na vrhovima planina i velika naselja najpre zbog nedostatka vode. Na vrhovima i uopšte na Staroj planini nema dovoljno vode. Ona se u podnožju skuplja u potoke, reke i rečice, na vrhovima je nema. Nema ni snega za taj alpski turizam kakav se propagira, to je apsolutno smešno. To je prostor prvog i drugog stepena zaštite.

– Koncept izgradnje mega turizma bi ugrozilo šansu lokalnog stanovništva koje se polako budi i osposobljava kuće u tim već urbanizovanim ruralnim naseljima za boravak turista. Ovo sa  hotelčinama se pokazalo kao jako štetno najpre po sve vodne resurse a kasnije i po uništenje tla, biodiverziteta. Primer Zlatibora i Kopaonika, to na Staroj planini ne želimo.

– Prostorni plan je crtan tako da se dozvoli preduzeći „Srbija Šume“ da seče šume. Sva ta područija gde su zamišljene skijaške staze, gondole, hoteli su u drugom i u trećem stepenu zaštite ali to je praktično ostatak nekog master plana koji je još ministar Mlađan Dinkić, negde 2007/2008 godine prezentovao i koji je bio, valjda zakleti sportista, skijaš i rešio da utera skjanje na sve Srpske planine bez obzira da li ima dovoljno vode, da li ima uopšte snega i kako to utiče na lokalnu zajednicu i na živi svet, pogotovo u zaštićenim područijima. Mi se nadamo da do ovoga neće doći, mada na Knjaževačkoj strani ta priča ide svojim tokom, tamo su ljudi već isparcelisali njive, izvršili prenamenu. U Pirotu toga nema. Upravljači parkom prirode Srbija Šume, zatim turistička organizacija i grad Pirot tvrde da neće dozvoliti da se vršlja po vrhovima planina, da se crtaju staze, gondole i prave hoteli već da će se taj turistički razvoj ako uopšte treba da ga bude u nekom obimu koji se naziva mega razvojem dešavati isključivo u naseljima koja su već urbanizovana i imaju infrastrukturu. Babin zub, bivši hotel Falkenšrtajner ne može da funkcioniše ako dnevno ne istera desetak cisterni sa vodom. U jednom delu godine imate suviše vode kada se sneg topi u proleće i jesen kada su kiše a u letnjem periodu voda nestane.

Panić je najavio izradu studija zaštite planine i mogućnosti razvoja u seoskim naseljima, koju će pokret predati gradu u sklopu razvoja strategije turizma na Staroj planini, a i prilikom izrađivanja novog prostornog plana parka prirode koji će biti predstavljen 2023.

U izradi studije učestvuju Pokret i grupa naučnika sa beogradskog i niškog univerziteta, koju čine arhitekte, urbanisti, biolozi, i prema Panićevim rečima svi koji mogu znanjem da doprinesu da se izradi jedan validan dokument kojem se mora verovati.

Jedan srpski sportista je donirao novac, nekoliko desetina hiljada dinara za radionice u Dojkincima i Toplom dolu a ljudi dolaze zbog svog osećaja obaveze da nešto urade. Niko nije uzeo nikakvu nadoknadu, nekome je plaćeno gorivo i plaćen je smeštaj odnosno meštani su dali besplatan smeštaj, nešto malo hrane. Svi ljudi koji tamo dolaze rade bez nadoknadu, imaju moralnu satisfakciju  što učestvuju u tome.

Cilj je sprečavanje zlatiborizacije Stare planine i sprečavanje ovakvog ponašanja sa privredno prirodnim resursima jer Zavojsko jezero je prirodni resurs, ono jeste privredni ali je postalo prirodni nastanjivanjem određenih životinjskim vrstama koje imaju svoje mesto u čitavom lancu biosfere.

Panić objašnjava da je pokret “Odbranimo reke Stare planine” nastao spontano i da par desetina organizacija učestvuje u donošenju oduka i dodaje da su on i Aleksandar Jovanović Ćuta samo silom prilika medijski najeksponiraniji, pa ih ljudi vide kao osnivače.

– Nismo mi nikakvi osnivači, mi smo saradnici u vođenju tog pokreta. Dobro je da se to zna jer ne treba pripisivati sebi kredite koji ne stoje.

Pokret “Odbranimo reke Stare planine” je ispisao istoriju ekološkog aktivizma u Srbiji. Panić skromno naglašava da su rezultati pokreta rezultati velikog broja ljudi i organizacija.

rakita stara planina
Foto: Milan Simonović

– Pokret je kod mnogih ljudi srušio barijeru da istupe i da se javno angažuju u rešavanju ekoloških problema. Mi smo imali ekološke organizacije i pre porkreta “Odbranimo reke Stare planine”, ali se većina bavila time ili da bi došla do nekih projektnih šansi i do ulaska u politiku a nakon toga plivanje niz maticu kao što svi rade u politici.

– Od vremena “Odbranimo reke Stare planine” i tog suprotstavljanja MHE verujem da su ljudi dobili malo više hrabrosti. Naši rezultati nisu samo naši, tu je bilo i drugih pokreta koji su sa nama u tome učestvovali ali evo kažem mi smo bili nekako medijski najeksponiraniji, ili smo samo skromni pa nečemo da se toliko hvalimo ali naša najvažnija uloga je što smo medijski podigli svest o problemu MHE i zaštiti planine – zaključio je Panić.

Presušilo  Zavojsko jezero u srcu Stare planine strašne fotografije i još strašnije posledice

OGLAS

843 Shares
843 Shares
Share via
Copy link