Ivana Bogdanov, farmaceutski tehničar, i njen suprug Dušan Bogdanov živeli su u Kini baš u doba korone. Ograničenja koja su tamo doživeli navela su ih da se vrate u Srbiju ali i da svoj život nastave nekim jednostavnijim načinom življenja – u okolini Boljevca.
Zadovoljni svojom odlukom, priznaju da ne zavise od sistema i da često ne znaju ni koji je dan u nedelji.
– Svaki dan se budimo, gledamo okolinu i pomislimo samo – gde mi živimo? – kažu kroz osmeh Ivana i Dušan Bogdanov, koji su se nakon četiri godine provedenih u Kini vratili u Srbiju, i na obroncima Rtnja u kućici od blata i slame započeli novi život.
– Ideja o životu u prirodi počela je dok smo još bili u Kini, u vreme korone. Jer je tada sve stalo, sve se zatvorilo i prosto iz te klaustrofobije, iz tog osećaja da ne možeš ništa sam da uradiš, da sve zavisi od sistema i od toga gde te stave, kako te zatvore, došli smo na ideju da imamo nešto naše… Pa smo tako iz Kine našli imanje, hektar zemlje u Istočnoj Srbiji, koje smo kaparisali i onda kad smo došli ovde platili smo i počeli prvo sa planovima. Prve godine smo planirali šta i kako dok smo preko leta živeli u kamp kućici – kaže Dušan.
U to vreme živeli su bez vode i struje u totalnoj divljini. A najbliža prodavnica i danas im je na 10-ak kilometara, i jedine komšije koje imaju su dve porodice koje žive blizu njih.
Iako ne tako tipično za današnje mlade, to ih nije pokolebalo da svojim rukama stvore ono o čemu su maštali – porodičnu kuću kao mesto za život i rad, okruženu jedino – prirodom!
Za slamu i blato odlučili su se jer je prednost takve kuće, kažu, višestruka. Materijal nije skup, sve je održivo i prirodno, zdravo i ekonomski opravdano.
Slama je odličan izolator, a blato dobar akumulator toplote. Upravo to se odlično uklapalo u njihov plan da budu što manje zavisni od sistema.
Pošto o gradnji u tom trenutku nisu ništa znali, vremenom su dosta naučili, te su skoro 80 posto stvari odradili sami -učeći usput, od komšija, iz knjiga i preko interneta. Kako kažu, iako je do krajnjeg cilja bilo puno odricanja, sada priznaju da još više uživaju u onome što imaju.
– Dosta je težak izlazak iz zone komfora, ali od početka smo želeli to i znali smo da kroz tu fazu moramo da prođemo. Bolje je nekad kada čovek nema sav komfor, kad oseti da oko nekih stvari treba i mora da se potrudi više. Onda kada dođe do stadijuma da i u takvim okolnostima postoji komfor, znaće više da ceni sve to – kaže on za Jutjub kanal „Vidi Vamo“.
Iako su prve dve godine živeli u kamp prikolici, vodu vukli od komšija, za telefone koristili njihovu struju, taj period je sada iza njih. Kada su kuću izgradili sproveli su vodu iz kišnice, struju pomoću agregata ali i internet – zbog čega danas u divljini oboje rade od kuće.
Predaju engleski jezik onlajn, a Ivana se dodatno bavi nutricionizmom i proizvodnjom vitamina C.
Pošto žele da žive u skladu sa prirodom, pravilo broj jedan je da nju i čuvaju. Zbog toga se trude da na njihovom imanju izbegavaju štetne materijale.
– Koristimo kompost toalet. To je kofa sistem. To se prazni, izbacuje u posebnu gomilu i posle to istruli, pretvori se u humus, tako da ne koristimo septičke jame i to što zagađuje. Za sada jedino nemamo bojler, zagrevamo vodu na šporetu kao što smo i pre radili, a sva voda ide u bio filter.
Sva siva voda, tj. voda od pranja sudova, od pranja veša, ide na mesto koje se zove bio filter gde se filtrira kroz kamenje i tu se sade trska, vrba i te neke biljke koje vole vodu i koje istovremeno prečišćavaju to“, kaže Dušan, koji dodaje da se trud da koriste i ekološke sapune i deterdžente.
Planiraju da naprave i staklenik u prednjem delu kuće, kako bi bila energetski još efikasnija.
– Živeti ovde je, pa šta da vam kažem, svaki dan se budim i gledam okolinu i sebi kažem -gde mi živimo. Često zaboravljam koji je dan u nedelji“, zaključuje Ivana.
Hrvatska dobila šumski vrtić: Deca šetaju u prirodi, sama prave igračke i kućice za životinje
Dodaj komentar