deca-suma-vrtic-1
Magazin

Hrvatska dobila šumski vrtić: Deca šetaju u prirodi, sama prave igračke i kućice za životinje

Nema veze kakvo je vreme. Može duvati bura, padati kiša, biti magla ili jako sunce. Deci to ne bi trebalo smetati jer bi se tako trebala povezati s prirodom, steći imunitet i snalažljivost.

Za sve se to zalaže filozofija takozvanog šumskog vrtića koji je u Puli otvorila 30-godišnja psihološkinja i dadilja Francesca Miličević. Prva deca već se polako upisuju u takvu novu vrstu vrtića Šumska deca.

U tom vrtiću deca će ceo dan biti napolju u šumi, a time im, kaže Francesca Miličević, želi pružiti ono što je i sama iskusila kada je bila dete.

Obavezne čizmice

– Kako izgleda dan u ovakvom vrtiću? Pa najpre se doručkuje, a onda idemo u šumu gde se igramo, istražujemo, skupljamo šumske plodove, pravimo igračke od drveta, pravimo kućice za životinje, gnezda od šipražja, idemo na izlete u udaljeniji deo šume. Sada primera radi skupljamo i jedemo kupine i deca u tome uživaju, pa čak i ona koja su tvrdila da ih ne vole. Provodimo sve vreme u šumi, a nećemo imati unapred pripremljen poseban program. Sve će zavisiti od interesa dece taj dan, i kakvo će biti vreme, ali i od toga šta će se u šumi događati. Šuma je nepresušan izvor doživljaja, ona hrani čula na svim nivoima. Najmanje se treba brinuti o tome šta će deca tamo raditi. Deca obavezno moraju imati čizme, a naravno, kada je loše vreme i kabanice. Nakon jutarnje igre u šumi idemo na ručak, a onda deca idu na spavanje. Posle toga ponovno krećemo prema našem igralištu – ističe Francesca Miličević za Jutarnji.

Vlastiti vrt

U vrtiću nema plastičnih gotovih igračaka nego će ih deca sama izrađivati. Takođe, imaće i svoj vrt s povrćem i voćem, piše Jutarnji.

– Šuma je nepravilan teren i dete stalno mora biti oprezno. Dakle, dete koje hoda po šumi u većoj je prednosti od onoga koje hoda po betonu. A i imunitet dece koja većinu vremena provode napolje od one koja su većinom u zatvorenim prostorima je mnogo jači. A i puno rade s rukama – ističe Francesca Miličević, te dodaje:

– Naravno da će dete pasti i ogrebati se, da će biti i komaraca i krpelja, ali to nije ništa opasno. Sve je to za decu dobro. Nema tu nekih realnih opasnosti.

Ana Užarević, čiji je četverogodišnji sin Maksim u šumskom vrtiću, kaže da kod njega takav tip vrtića pozitivno utiče na psihu, snalažljivost, kreativnost i imunitet.

– Kada je dete ceo dan napolju, okruženje prirode pozitivno utiče na njega na više nivoa. To smo primetili još ovo leto kada je bio s nama ceo dan napolju u kampu. Stopio se s prirodom. Skupljao je biljke, štapove, penjao se po stenama. Naravno, sve pod nadzorom. I videli smo da je postajao sve spretniji, počeo je prepoznavati biljke i dobro se snalaziti. Ne bojimo se toga da će se smočiti ili nešto slično. To će ga ojačati – smatra dečakova majka Ana, koja dodaje i da se njegova motorika odlično razvija i da sve zajedno dobro deluje na njegovo raspoloženje, spavanje i kreativnost.

– Bitno je da se i roditelji edukuju o tome što se sve nalazi u šumi. Postoji mišljenje da smo jako protektivni prema deci. I to u jednoj meri stoji, pa ovo nije vrtić za mnoge roditelje – zaključuje Francesca Miličević.

Ako si kreten prema prirodi koja ti vazduh daje, kreten si i prema ljudima i životinjama sa kojima koegzistiraš

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku