Kuda će teći dunavske vode sada kada je uklonjena i poslednja prepreka za izgradnju „NS na vodi“

Bivši direktor „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić do poslednjeg dana na čelu ovog javnog preduzeća izričito se protivio uređenju dunavskog priobalja u Novom Sadu, projektu poznatim pod nazivom „Novi Sad na vodi“.

Posle smene direktora pomenutog preduzeća i postavljanja jednog od najbližih saradnika gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, Srđana Kruževića, uklonjena je i poslednja stručna prepreka za izgradnju stambeno-turističkog kompleksa na Šodrošu.

Kako se navodi u dokumentu izdatom 30. septembra ove godine, „Vode Vojvodine“ izdale su vodne uslove u postupku izrade planske dokumentacije Plan genralne regulacije mosta u produžetku Bulevara Evrope, odnosno ocenjeno je da je most koji je planiran u produžetku Bulevara Evrope moguće izgraditi na bezbedan način.

Međutim, u dokumentu se jasno navodi da se kroz izradu Plana ne može, kao što projekat „Novi Sad na vodi“ predviđa, izmeštati prva odbrambena linija za zaštitu od visokih vodostaja Dunava. Dokument se poziva na Zakon o vodama po kome je zabranjeno da se na vodnom zemljištu grade objekti kojima se smanjuje propusna moć korita, a zabranjeno je i izvođenje drugih radova koji bi mogli da ugroze stabilnost vodnih objekata.

U Planu koji je JP „Urbanizam“ dostavio „Vodama Vojvodine“ navodi se da se u nebranjenom delu korita za veliku vodu, ispod planiranog mosta, predviđa izgradnja objekata koji nisu usvojeni važećim Generalnim planom Grada Novog Sada.

„Kroz izradu nacrta plana sagledaće se i mogućnost izmeštanja prve odbrambene linije, a sve u skladu sa uslovima nadležnog vodnog organa“, piše u Konceptualnom okviru Plana „Urbanizma“, čije je ideje još jednom „srušilo“ preduzeće koje treba da izda Vodne uslove.

Kružević preuzima kormilo – kuda će da teku dunavske vode?

Početkom novembra, samo nekoliko dana pre nego što je Srđan Kružević preuzeo kormilo „Voda Vojvodine“, doskorašnji direktor Slavko Vrndžić poslednji put je stavio svoj potpis na Tehničke podatke za izradu projekta mosta i dalje insistirajući na tome da se ne sme izmeštati prva odbrambena linija za zaštitu od visokih vodostaja Dunava, jer se rizikuje ugrožavanje stabilnosti vodnih objekata, ometanje proticanja vode i leda, ugrožavanje stabilnosti zaštitnih objekata i ugrožavanje vodnog režima.

„Za planiranje objekata ispod mosta, na vodnom zemljištu (u poplavnom području), mora se hidrološko-hidrauličkom studijom sa potvrdom relevantne institucije, dokazati da se izgradnjom tih objekata ne smanjuje propusna moć korita i ne ometaju proticanje vode i leda“, navodi se u dokumentu.

Prethodna studija koju je izradio „Vojvodinaprojekt“ bila je, po mišljenju Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ nedovoljno potkovana podacima, a njeni rezultati nepouzdani.

„Pouzdanost“ studije i naklonost „Voda Vojvodine“ mogli bi da se dese sada kada preduzećem upravlja doskorašnji zamenik gradonačelnika Novog Sada Srđan Kružević, diplomirani ekonomista koji je zvanje stekao na Privrednoj akademiji, a koji je na ovo mesto došao umesto Slavka Vrndžića, građevinskog inženjera.

Iako je tek ovog meseca potvrđeno, o Kruževićevoj budućnosti u „Vodama Vojvodine“ govorilo se mesecima unazad. Po tim pretpostavkama, do njegovog dolaska na ovo mesto došlo je upravo kako bi se obezbedilo da projekat „Novi Sad na vodi“ teče glatko, te da se struka „ućutka“ kako bi se realizovala jedna od najvećih investicija (vredna oko 300 miliona evra) koja je produkt urbanističkog planiranja gradske vlasti i dugogodišnjeg „udarničkog“ rada kompanije „Galens“ u Novom Sadu.

Nije tajna da pravo korišćenja na parceli na kojoj se još uvek nalazi brodogradilište ima jedan od najvećih novosadskih investitora, Galens, i da su, baš na toj parceli, po novom planu planirane dvadesetospratnice, iako ovo područje nije namenjeno za izgradnju kompleksnih objekata.

Nasuprot tome, ni nekada zaštićena zgrada koja je morala da nestane kako bi na njenom mestu nikla Pupinova palata, nije bila predviđena za rušenje, pa se za „Galens“ našlo rešenje.

Direktor Urbanizma: Uređenje priobalja ekonomski bum za Novi Sad

Direktor JP „Urbanizam“ Dušan Miladinović rekao je nedavno da će uređenje priobalja Dunava biti jedan ekonomski „bum“ za Novi Sad. Prema Miladinovićevim rečima, plan za Kameničku adu postoji od 2000. godine i njime je planirano više izgrađenog prostora, a tvrdi da je novi plan daleko unapređeniji.

Važeći plan je predvideo turističke sadržaje, izgradnju hotelskog kompleksa i slično, ali je promena Zakona o vodama dovela do toga da se ne dozvoljava gradnja u nebranjenom delu.

„Prema tome, mi prvo planiramo da uradimo vodni objekat, a vodni objekat je obalo utvrda, da bi ovaj deo od Kameničke ade do nasipa postao branjena zona“, poručio je Miladinović.

Kaže je rekao u oktobru, nije poenta uređenja prostora da on postane samo turistička atrakcija.

„Ako mogu da kažem da će to biti jedan ekonomski ‘bum’ za Novi Sad, s tim što će mnogi tu ulagati, biće mnogo radnih mesta, taj deo će kompletno da se uredi i stvarno će biti jedna velika turistička atrakcija. Ali nije stvar ovog prostora da samo bude turistička atrakcija.

Naravno, to je srž toga jer donosi veliki dobitak gradu, ali ceo ovaj prostor kad se uredi, ceo ovaj prostor južnog Telepa, koji sad ima problem sa podzemnom vodom, ima probleme što ipak je nekako skrajnut deo prema nekom neuređenom prostoru.

Tu će, mogu vam reći, sigurno skočiti cena nekretnina kao i sam kvalitet života, kad ovo bude uređeno, kad ovde bude dobar promet građana Novog Sada, kad budu dolazili naplažu, na veslačku stazu, kad budu obilazili kulturne i sportsko-rekreativne sadržaje. Svakako dobit za sve građane Novog Sada je ogromna“, zaključio je Miladinović.

Više od godinu dana pružanja otpora „razvoju grada“

Da je čitav projekat „uređenja priobalja“ gradonačelniku Milošu Vučeviću blizak srcu poručivao je više puta u različitim intervjuima i izjavama medijima.

Po njegovim izjavama „Vode Vojvodine“ bile su te koje su kočile razvoj grada, zbog čega je pre nekoliko meseci rekao da vlast neće dozvoliti da ih „iko ucenjuje“.

Poručio je i da se čeka mišljenje Ministarstva građevinarstva, ali da je ideja da se sa Fakultetom tehničkih nauka i Institutom „Jaroslav Černi“ uradi sve ono na šta je skrenuta pažnja, odnosno da se utvrde drugačiji parametri, dodajući da će se raditi onako kako budu rekli fakultet i „Vode Vojvodine“.

Podsetimo, sukob između dva javna preduzeća oko izgradnje na prostoru Šodroša, brodogradilišta i Ribarskog ostrva traje duže od godinu dana.

Autori: Dragana Prica Kovačević, Žarko Bogosavljević, 021