Kolumne

SNS ima antitela na građane Srbije: Imamo li vakcinaciju za normalizaciju?

Let iznad kukavičjeg
Movie, One Flew Over The Cuckoo's Nest, Jack Nicholson, HD wallpaper

Nisam ravnozemljaš, bože me sačuvaj. Nisam ni čovek koji ne veruje nauci niti u njenu upotrebnu vrednost koja ide u korist čovečanstva. Međutim, primećujem da nas „brže, jače, bolje“ vodi u degradaciju intelekta i podelu na napredne i nas retrogradne.

Teška srca mogu da pristanem da smo materijalno vrlo siromašno društvo, da nema para za povećanja plata, penzija i socijalne pomoći. Mogu da razumem da od kada sam rođen, sada već davne 1989. godine, nama cveta sve osim cveća.

Ono što me zapravo užasava je nedostatak pravde, poverenja i jednoumlje koje se servira na trpezu uz zarđali escajg.

Prošla godina bila je potpuno neočekivana i izmenila je planove svima, čak i nama koji smo odbijali „obavezu“ njihovog postojanja kao svakodnevne vodilje.

Ono što se u našem društvu nije promenilo je nivo laži i nedostatak želje za neophodnim jedinstvom i usaglašavanjem oko fundamentalnih vrednosti kojoj su svakom kolektivu moraju postojati. Vladajuća stranka, odnosno jedan čovek, odlučuje apsolutno o svim bitnim javnim pitanjima, dajući sebi mnogo šira ovlašćenja od onih koja su mu ustavom propisana.

U nekim društvima, poput našeg, koja nemaju demokratsku tradiciju konsenzusa, takav vid odlučivanja može biti i produktivan (ukoliko već nije demokratski), ali ta ličnost mora da ujedini stanovništvo i usmeri zajednicu ka ostvarenju kolektivnog cilja.

On svojim spontanim i pozitivnim autoritetom, koji se godinama stiče, mora biti poštovan i uvažavan, ali predsednik Srbije zbog svih svojih ranijih zalaganja i postupaka ne može biti koherentni faktor koji artikuliše narodnu volju.

Živimo u duboko podeljenom društvu, gde ljudi više ne veruju ni sami sebi, a u kriznim vremenima u kojima živimo već trideset godina, posledice se same pokazuju. Sve nam dolazi na naplatu, svako naše „lako ćemo“ i „biće bolje“.

Vladajući SNS i njen lider već dugo odbijaju kulturu dijaloga, kritičkog mišljenja i drugačijih ideja, a veliki broj udruženja i njihovih predloga da se makar na lokalnom nivou nešto promeni, ostaje u tragu jedino kroz novinske natpise ili u najboljem slučaju na dnu prašnjave fioke resornog ministarstva.

Protestne šetnje, apeli i inicijative jednostavno ne dotiču bahate vlastodršce koji reaguju jedino na silu i bes naroda, koji ujedno „ispumpavaju“ lažnim obećanjima i populizmom beščašća.

Pokušajte, onako za sebe, da razmislite i izdvojite jednu javnu ličnost koja u vama budi osećaj poverenja i čiji autoritet dobrovoljno i iskreno poštujete.

Ova godina nosi odgovore prošlogodišnjeg haosa i misterija, a mi kolektivno imamo mnogo dublje lobotomske rezove koje jedna vakcinacija i revakcinacija sa oročenim antitelima jednostavno neće rešiti.

Čini se da nauka, koliko god je otišla ka neslućenim visinama, ipak još uvek nije dokučila i patentirala „pelc“ za dobrotu, poštenje i moral. Verujem da nije komercijalno isplativo kao vakcina za virus sa najboljom marketinškom strategijom u istoriji civilizacije.

Po te elementarne stvari valja nam se vraćati u filozofska i teološka štiva, kao i u ono što se zove kućno vaspitanje. Ogromna većina građana ne želi „američki san“ niti bezbroj nula na bankovnom računu. Oni žele da rade i normalno žive od poštenog rada. Upravo ta reč, NORMALNOST, za nas decu tranzicije predstavlja toliko dalek ideal. To je naš „srpski san“.

Mirjana Bobić Mojsilović: Kako ostati normalan u Srbiji

PARTNERI SAJTA


28 Shares
Share via
Copy link