Urabanistički haos u Novom Sadu: “Nadsprat podsprata”

Nagradna pitalica glasi: Ako je u ulici širokoj tri metra  bilo četrdeset kuća i četrdeset domaćinstava sa četrdeset automobila i na mestu kuća se sagradi četrdeset zgrada sa dvanaest stanova – koliko automobila vozi tih 480 domaćinstava?

Ako se u paralelnoj sa jedne i paralelnoj sa druge strane ulici desi to isto – koliko će koštati garaža u takvom gradu?

I kako će se svi ti automobili kretati tim istim, neproširenim ulicama?

I pitanje svih pitanja: kakva vlast i zašto bi odobrila takvo šta?

Garaža od dvadeset hiljada evra

Za garažno mesto u novosadskim naseljima Podbara i Salajka se plaća dvadeset hiljada evra.

Zarada ide investitorima koji do takve zarade nikad ne bi mogli doći bez lokalne vlasti SNS kojoj je potpuno prihvatljivo da u tri novosadske ulice u kojima je živelo 350 ljudi bez ikakvih komunalnih izmena počne da živi četiri i po hiljade ljudi.

Pošto je to prihvatljivo i pošto nema toga šta nije prihvatljivo za naprednjačku vlast već samo ima različitu cenu, izmenjeni su Regulacioni planovi i dozvoljena gradnja zgrada tamo gde su vekovima bile kuće.

Stari Novi Sad od dve ulice

Ostane li u Novom Sadu vlast koja vodi ovakvu urbanističku politiku, turistima ćemo u Novom Sadu moći da pokažemo Dunavsku i Zmaj Jovinu i dalje nema potrebe ni da idu.

U Dunavskoj ih ne voditi u haustore da ne nalete na „Lupus“, a pred Gradskom kućom im okrenuti glavu na drugu stranu da im se ne uleti Pupinova Palata u vidno polje.

Jer koja vrsta pameti je potrebna da ovako uništite Almaški kraj, Podbaru i Salajku kao najstarije delove grada i kakva je to „ljubav prema Novom Sadu“ naprednjačkih funkcionera?

Sve nam boje lepo stoje

Kada gradi zgrade i fasade ko kako hoće, onda se na životnu i saobraćajnu stisku nadoveže i estetski košmar i stilska mućkalica od koje iole osetljivijem čoveku može pozliti.

Idete istom ulicom i jedna fasada ljubičasta, pa kraj nje žuta, pa plava, pa crvena da vas dokusuri.

Čitavi kvartovi u kojima nema mesta za zelenilo, već stoje džinovske saksije  koje glume drveće kao ostvarenje gradskog košmara.

Naravno da niko iz dičnog naprednjačkog Grada Novog Sada nije postavljao ikakve uslove investitorima, sem možda visine provizije.

Ne samo boje, već i stilovi gradnje uklapaju neuklopivo da nikom ne posumnja u to da se Novi Sad razvija bez ikakvog plana i da slučajni namernik ne bi imao iluziju šta je naprednjačkim gradskim ocima i materama najvažnije i jedino bitno.

Profit.