Dok se u Srbiji na dnevnom nivou registruje sve veći broj obolelih od koronavirusa, a bolnice postaju premale da bi primile sve inficirane sa težom kliničkom slikom, sednica Kriznog štaba se odlaže. Trebalo bi da se sastanu ovog petka 13. marta da samo, kako je to najavila premijerka Ana Brnabić, potvrde dogovorene odluke jer se sednica i odlagala kako bi tamo stigli sa već formiranim stavovima.
Dr Anđela Gavrilović, član izvršnog odbora udruženja Ujedinjeni protiv kovida kaže da ovakvo ponašanje Kriznog štaba nje nista novo, da mere kasne već pet meseci, kao i da su posledice svega dalekosežne – a ogledaće se, na žalost, u broju preminulih.
Na pitanje kako komentariše to što je sada, kada mnogi lekari, pa i onu koji su članovi Kriznog štaba, apeluju da se epidemiološke mere hitno pooštre, sedica Kriznog štaba ponovo odložena, odgovara da to nije ništa novo.
“Oni koji donose mere greše od starta, a kasne još od 15. oktobra prošle godine, kad su Ujedinjeni protiv kovida dobronamerno predložili ceo paket mera”, objašnjava Gavrilović.
Lekari okupljeni udruženju Ujedinjeni protiv kovida (UKP) tada su objavili predlog mera za prevenciju koronavirusa po nivou rizika, kao i detaljan paket mera koji se odnosi na ugostiteljske objekte.
Kako su epidemiolozi iz UKP još prošle nedelje procenili, prema ranije predočenom modelu, Srbija se sada nalazi u crnom nivou – zatvaranje.
Gavrilović ponašanje Kriznog štaba objašnjava i time što najverovatnije nemaju rešenje za trenutnu epidemiološku situaciju.
“Pretpostavljam da ne umeju da ugase požar koji su rasplamsali oglušujući se o Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a koji predviđa da borbu vodi Republička stručna komisija sastavljena od kompetentnih i eminentnih lekara specijalista”, kaže.
Dr Gavrilović, koja kao neurolog radi u KBC Zvezdara, objašnjava da se lekari trenutno suočavaju sa problemom manjka “inače desetkovanog kadra, koji je delegiran i za rad u Batajnici, Mišoviću i vakcinalnim punktovima”.
“Psihofizičko rastrojstvo zdravstvenih radnika koji godinu dana nisu videli belog dana i bes i nemoć pacijenata obolelih od svega drugog, koji opet nemaju šansu, su nešto sa čim se sada nosimo”, poručuje doktorka.
Smatra će se dalekosežne posledice neblagovremene reakcije onih koji donose mere tek osetiti.
“Brojevi zaraženih, obolelih, preminulih i onih koji se leče kod kuće od kovida, mogu se sakriti ali broj preminulih na godišnjem nivou ove i prošle godine u odnosu na prethodne, kao i sahrane nedeljom i redovi ispred zdravstvenih centara, ne mogu”, poručuje.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2020. godine u Srbiji je umrlo skoro 12.300 ljudi više od proseka u periodu 2001-2019, a broj zvanično preminulih od kovida u 2020. bio je 3.211.
Od početka godine do sada, prema zvaničnim podacima, preminule su još 1.433 osobe u Srbiji, ukupno 4.644. Postoje, međutim, ozbiljne sumnje u to da podaci, koji se na dnevnom nivou objavljuju o broju umrlih, ne odgovaraju stvarnom broju žrtava korone – u prilog tome govore istraživanja koje su u toku prošle godine sproveli BIRN i NIN, ali i zakoni verovatnoće, piše Nova.rs.
Ujedinjeni protiv kovida predlažu sledeći paket mera:
– obustavljanje svih skupova i događaja,
– potpuna obustavu rada ugostiteljskih objekata (dozvoljena dostava na kućnu adresu),
– obustava svih sportskih i kulturnih dešavanja,
– dozvoljen rad samo prehrambenim prodavnicama,
– rad od kuće,
– na otvorenom kretanje u grupama od dvoje (ne računajući decu ispod 12 godina),
– kućne posete samo urgentne prirode,
– rad vrtića i nižih razreda kao opcija za roditelje esencijalnih profesija, ostalo obrazovanje onlajn,
– gradski prevoz samo za esencijalna i neodložna putovanja, limitiran samo na sedeća mesta.
Dodaj komentar