U izuzetno polarizovanom društvu, pred predstojeće vanredne parlamentarne izbore izdvajaju se dve velike suprotstavljene političke grupe – vlast predvođena Srpskom naprednom strankom i Studentski pokret.
U takvoj postavci ostaje pitanje šta će učiniti opozicija: deo stranaka najavljuje podršku studentskoj listi, dok se druge udružuju u više kolona i pripremaju za samostalan izlazak na izbore. Svojevrsni prvi test je prikupljanje potpisa za kandidaturu, a politikolog Cvijetin Milivojević upozorava za Insajder da bi usitnjenost opozicije mogla da dovede do toga da samo jedna opoziciona lista pređe izborni cenzus.
Milivojević navodi da bi, prema istraživanjima u koja je imao uvid, u slučaju dve grupisane opozicione liste, jedne nacionalne i jedne proevropske, obe mogle da pređu cenzus.
“Ne postoji teorijska mogućnost da sve četiri prođu. Ne postoji teorijska mogućnost ni da tri prođu, a bogami ne postoji teorijska mogućnost ni da dve prođu. Znači, u tom slučaju može preći jedna cenzus”, rekao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, opozicija bi, umesto međusobnog razdvajanja, trebalo da razmisli o širem okupljanju, posebno imajući u vidu da deo opozicionih stranaka još nije definitivno odlučio da li će učestvovati na izborima.
On je naveo da su među strankama koje su se opredelile za izlazak u različitim grupacijama SSP, Srce i Solidarnost, zatim Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije, kao i Novi DSS i stranke desnice, dok bi u posebnoj koloni trebalo da budu Nestorović i Narodna stranka.
Milivojević je ocenio da bi broj izbornih lista mogao da bude i veći, podsećajući na izmene zakona prema kojima birač može da potpiše podršku većem broju lista.
“Može se prijaviti koliko hoće, koliko Vučić proceni da mu je potrebno da bi imao većinu u svim biračkim odborima, u svim izbornim komisijama”, rekao je Milivojević, iznoseći svoju procenu o mogućim posledicama takvih pravila.
Govoreći o Studentskoj listi, Milivojević je ocenio da bi ona, ukoliko želi da privuče birače različitih političkih opredeljenja, morala da bude svojevrsna “catch-all” lista, odnosno lista koja okuplja širi spektar društva.
On smatra da bi na njoj trebalo da budu zastupljeni ljudi različitih političkih i društvenih pogleda, navodeći kao primer rektora Vladana Đokića i profesora Mila Lompara.
“Ta lista mora da ima taj foto-robot, kakav je imala na početku. Da li su to ta imena, nije važno. Ali logično je da tu ostane, po meni, i rektor, ali je logično da ostane i Lompar. Ili nijedan. Možda je i to rešenje. Ja čak imam i drugi predlog. Mislim da bi građani oduševljeno prihvatili da studenti kažu ‘Mi smo se sad šalili, niko od njih nije na listi, u stvari mi njih čuvamo za izvršnu vlast'”, rekao je Milivojević.
Sociolog Dalibor Petrović kaže da smatra da bi, ukoliko dođe do velike izlaznosti na izborima, dve dominantne liste mogle da osvoje najveći deo glasova, zbog čega bi manjim političkim organizacijama bilo teško da očekuju ulazak u parlament.
Ipak, ne isključuje mogućnost da pojedine organizacije u narednom periodu odustanu od samostalnog izlaska i podrže Studentsku listu.
“Još postoji nada i šansa da neke političke organizacije podrže ideju da se stvari restartuju u narednom periodu”, rekao je Petrović.
Prema njegovoj oceni, čak i u slučaju da Studentska lista pobedi na izborima, teško je očekivati da bi takva vlast stabilno funkcionisala pun mandat.
“Ko god misli da jedna tako velika lista može, da kažem, u nasleđu nečega što je potpuno rasturena država, stabilno da vlada četiri godine, vrlo teško”, rekao je Petrović.
On smatra da bi se u takvom scenariju relativno brzo stvorili uslovi za nove izbore, na kojima bi političke organizacije lakše mogle da se kandiduju samostalno.
Govoreći o različitim političkim stavovima unutar studentske liste, Petrović je ocenio da u ovom trenutku postoje pitanja “višeg i nižeg reda”.
“U ovom trenutku, ono kada studenti kažu država ili mafija, to je pitanje višeg reda, od toga da li mi kažemo sada Evropska unija ili ne Evropska unija i tako dalje”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, pitanje evropskih integracija neće nestati i njime će se politika baviti u narednom periodu.
Petrović je ocenio da bi opozicione stranke trebalo da prepoznaju trenutak i građanima koji se dvoume ponude jasan stav o evropskom putu, ali istovremeno podrže smenu aktuelne vlasti.
“Da, mi ćemo se zalagati da ipak evropski put bude očuvan i borićemo se za to, ali ovo je trenutak da sklonimo režim koji nas sigurno odvodi sa evropskog puta”, rekao je Petrović.
On je zaključio da pad aktuelne vlasti, iz te perspektive, može predstavljati put ka očuvanju evropskog pravca Srbije.
Izvor: Insajder
Dveri prelomile: Ne izlaze na izbore, podržaće Studentsku listu
Dodaj komentar