Čuvena Transsibirska železnica ima nekoliko ruta, a najpoznatija je ona od Moskve do Vladivostoka, na istoku zemlje. Zadatak koji su graditelji imali nije bio nimalo lak, najpre zbog nepovoljnih klimatskih uslova, ali i mahom neprohodnih sibirskih tajgi kroz koje je pruga trebalo da prođe.
Transsibirska železnica uključuje i Transmongolsku liniju, koja spaja Ulan-Ude na Bajkalskom jezeru i kinesku prestonicu, grad Peking. Ruta duga 7.867 kilometara prolazi i kroz pustinju Gobi, koja se nalazi na mongolskoj i kineskoj teritoriji.
Duža je Transmandžurska ruta, koja se donekle poklapa sa rutom Transmongolske linije.
Ponos cele nacije
Iako je Transsibirska železnica u osnovi nastala najpre iz ekonomskih razloga i potrebe da se povežu određeni delovi zemlje, vremenom je postala nešto na šta su mnogi građani Rusije ponosni, piše Ona.rs.
Početak priče o Transsibirskoj železnici nas vraća u 19. vek. Upravo polovinom tog veka je i predložena izgradnja železničke pruge do predgrađa Sibira.
I mada su pojedine strane firme bile raspoložene da učestvuju sa svojim kapitalom u gradnji železničke pruge, čini se da to baš i nije bila dobro prihvaćena ideja. Doneta je odluka da bude korišćen ruski novac za gradnju.
Dug je bio put do današnje Transsibirske železnice
Tako je car Aleksandar III Aleksandrovič tek 1885. godine, odnosno dve i po decenije nakon iznetog predloga, načinio prvi korak ka onome što danas poznajemo kao Transsibirsku železnicu.
Pet godina kasnije, nakon sprovedenih istraživanja, i u Čeljabinsku i u Vladivostoku istovremeno počinje gradnja.
Uz brojne poteškoće, koje su najpre bile vezane za finansije i radnu snagu, gradnja je ipak napredovala.
Dvanaest godina kasnije Transsibirska železnica je konačno završena.
Najduža pruga na svetu
Danas na prvobitnoj ruti funkcionišu dve vrste vozova – nebrendirani voz, koji ima svakodnevne polaske i spaja Moskvu u Vladivostok, te putnicima nudi mogućnost korišćenja vagona druge i treće klase, kao i brendirani voz koji takođe ima polaske svakoga dana, ali putnicima nudi ne samo vagone druge i treće, već i prve klase, uz sve pogodnosti. Od skoro u svakom vagonu postoje i tuš kabine, a putnici prve i druge klase mogu platiti i uslugu koja uključuje obroke.
Ukupno je sedam dana, bez zaustavljanja potrebno da voz putuje od Moskve da bi stigao do Vladivostoka. Za to vreme će proći kroz čak osam vremenskih zona.
Počev od oko 350 američkih dolara se kreće cena karte po osobi od Moskve do Vladivostoka u drugom razredu vagona druge klase. Ukoliko se odlučite za vagon prvog razreda i to za biznis klasu, cena karte se kreće od oko 860 dolara po osobi. Navedene cene su orijentacione i važe za početak decembra, a na prethodno pomenutom sajtu je moguće proveriti aktuelne cene i raspoloživost i rezervisati kartu.
Izvor: Ona.rs
Životna želja mi je bila da se vozim tom rutom. Ali… Uvek je bilo nešto preče, a sad je već kasno
Gde je prethodno pomenuti sajt?!