Mediteranski san najčešće povezujemo sa slikama Santorinija, Majorke, Nice i Amalfijske obale – more, sunce, opušten ritam i prelepi pejzaži. Međutim, život na najpoznatijim mediteranskim destinacijama poslednjih godina postao je luksuz koji nije dostupan baš svačijem novčaniku.
Postoje, međutim, gradovi u kojima more, sunce, istorija, restorani i život na otvorenom još nisu praćeni cenama najpoznatijih turističkih centara, piše nova.rs.
Nova rang-lista za 2026. pokušala je upravo da pronađe takva mesta – gradove u kojima je moguće živeti mediteranski način života, a da troškovi ostanu relativno razumni. Na vrhu su se našli Tanger u Maroku, Almerija u Španiji i Iraklion na grčkom ostrvu Krit.
Analizu je uradio BC Game, a rezultate je objavio američki magazin Mental Floss. Pri rangiranju nisu posmatrane samo cene stanova.
U obzir su uzimani troškovi života i najma, javni prevoz, restorani i kafići, dostupnost parkova, mogućnost svakodnevnog kretanja peške, broj plaža, broj sunčanih sati tokom godine i bezbednost, kao i još nekoliko pokazatelja.
Kombinovanjem svih tih kriterijuma izdvojeno je deset gradova koji bi, prema toj metodologiji, trebalo da nude najbolji odnos cene i kvaliteta života na Mediteranu.
Važno je, međutim, naglasiti da nije reč o zvaničnoj rang-listi Evropske unije ili nekoj univerzalnoj lestvici troškova života. Rezultat zavisi od kriterijuma koji su uključeni i težine koja im je data, pa ovu listu treba posmatrati kao vodič, a ne kao konačan odgovor na pitanje gde je najjeftinije živeti.
1. Tanger, Maroko
Prvo mesto pripalo je Tangeru, gradu na krajnjem severu Maroka, na mestu gde se susreću Mediteran i Atlantik.
Prema podacima korišćenim za rangiranje, prosečan mesečni najam iznosi oko 358 evra, dok su procenjeni mesečni troškovi života oko 504 evra.
Tanger je pritom u analizi dobio veoma visoku ocenu za mogućnost kretanja peške – 99 od maksimalnih 100 bodova.
Grad ima posebnu prednost koju je teško izraziti samo kroz brojke. Nalazi se praktično na kapiji između Afrike i Evrope, a njegov identitet vekovima su oblikovali arapski, berberski, evropski i mediteranski uticaji.
Marokanska nacionalna turistička organizacija upravo Tanger opisuje kao grad na obalama na kojima se susreću vode Mediterana i Atlantika. Među njegovim najpoznatijim mestima su stara medina, Kasba, Velika džamija i nekadašnja sultanova palata.
Zbog toga Tanger nije samo jeftinija alternativa južnoj Evropi. Reč je o velikom gradu sa sopstvenim kulturnim identitetom, plažama i klimom koja omogućava mnogo vremena na otvorenom.
I podaci Numbea za 2026. potvrđuju da su troškovi stanovanja u Tangeru niski u poređenju sa velikim turističkim centrima zapadnog Mediterana, iako stvarna cena zavisi od dela grada i kvaliteta stana.
2. Almerija, Španija
Na drugom mestu nalazi se Almerija, grad na jugoistoku Španije koji često ostaje u senci mnogo poznatijih Barselone, Malage, Valensije ili obližnjih turističkih letovališta.
Prema rang-listi, prosečna kirija iznosi oko 550 evra mesečno, dok su procenjeni mesečni troškovi života oko 701 evro.
Almerija je u indeksu prohodnosti dobila maksimalnih 100 bodova.
Podaci o najmu deluju realno i kada se uporede sa drugim izvorima. Numbeo je tokom 2026. prosečnu cenu jednosobnog stana u centru Almerije procenjivao na oko 617 evra mesečno, a van centra na oko 488 evra. To znači da procena od oko 550 evra iz rang-liste približno odgovara rasponu koji se trenutno može očekivati, iako se pojedinačni stanovi naravno mogu značajno razlikovati.
Almerija ima još jedan veliki adut – ogromnu količinu sunca i karakterističnu, gotovo pustinjsku prirodu jugoistočne Andaluzije.
Iznad grada dominira Alkazaba, monumentalna mavarska tvrđava čiju je izgradnju u 10. veku naredio Abd ar-Rahman III. Tu je i neobična katedrala u Almeriji, građena tako da istovremeno služi kao verski objekat i utvrđenje.
U blizini se nalazi i prirodni park Kabo de Gata-Nihar, poznat po vulkanskom pejzažu, uvalama i nekim od najupečatljivijih delova obale u Andaluziji.
Upravo ta kombinacija – relativno pristupačno stanovanje, more, sunce i pravi španski grad koji nije potpuno podređen masovnom turizmu – čini Almeriju zanimljivom opcijom za duži boravak.
3. Iraklion, Grčka
Treće mesto zauzeo je Iraklion, glavni i najveći urbani centar Krita.
Prema podacima iz analize, prosečna mesečna kirija iznosi oko 494 evra, dok su procenjeni troškovi života oko 811 evra mesečno. Grad je za mogućnost kretanja peške dobio 95 od 100 bodova.
I ovde poređenje sa aktuelnim tržišnim podacima pokazuje da je navedena cena najma sasvim moguća.
Numbeo za Iraklion navodi prosečno oko 575 evra mesečno za jednosoban stan u centru i oko 443 evra za isti tip stana izvan centra. Procena od oko 494 evra zato se nalazi između te dve vrednosti.
Iraklion pritom nije klasično malo ostrvsko letovalište koje živi samo nekoliko meseci godišnje. To je administrativni i ekonomski centar Krita, sa aerodromom, univerzitetima, bolnicama, prodavnicama i svim sadržajima potrebnim za život tokom cele godine.
Krit je najveće grčko ostrvo, a Iraklion njegov glavni grad.
Samo oko pet kilometara južno od grada nalazi se Knosos, najpoznatije središte minojske civilizacije i jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Grčkoj. U samom gradu nalaze se venecijanska tvrđava Kules, crkva Svetog Tita, istorijske ulice i trgovi starog gradskog jezgra.
Originalna rang-lista navodi i broj od 52 plaže u vezi sa Iraklionom, ali taj podatak treba uzeti sa rezervom. Dostupni podaci za Plavu zastavu za 2026. navode 37 nagrađenih plaža u regionalnoj jedinici Iraklion, dok se broj 52 odnosi na regionalnu jedinicu Lasiti. Zato je preciznije reći da šira oblast Irakliona pruža pristup velikom broju plaža, nego tvrditi da sam grad ima tačno 52.
10 najpovoljnijih
Među deset najbolje ocenjenih našla su se još tri španska grada – Alikante, Malaga i Valensija.
Italiju predstavljaju Palermo i Katanija na Siciliji i Bari u južnoj italijanskoj regiji Pulja, dok se među deset našao i Istanbul u Turskoj.
Zanimljivo je da se među najbolje rangiranim gradovima nalaze i mesta koja se poslednjih godina suočavaju sa značajnim rastom cena nekretnina.
To pokazuje koliko se brzo menja pojam „jeftinog Mediterana“. Grad koji je pre desetak godina važio za veoma povoljnu destinaciju danas ne mora nužno da bude jeftin za lokalnog stanovnika.
Turizam u tome igra važnu ulogu. Analiza New Economics Foundationa, o kojoj je u julu 2026. pisao Euronews, procenjuje da je turizam od 2019. doprineo rastu godišnjih kirija u Grčkoj za oko 342 evra, u Španiji za 236 evra, a u Italiji za oko 202 evra.
Drugim rečima, potraga za pristupačnim životom na Mediteranu sve više se pomera od najpoznatijih ostrva i mondenskih letovališta prema pravim gradovima u kojima stanovništvo živi tokom cele godine.
Izvor: City magazine
8 najboljih gradova u Evropi za gurmane: Kuvari otkrivaju gde se jede za pamćenje
Dodaj komentar