Tijanin Zakon koji, između ostalog, predviđa doživotni zatvor za ubistvo dece stupio je na snagu. Na inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“ koju je pokrenuo Igor Jurić, otac ubijene devojčice, posle mnogo truda i angažovanja dosadašnje kazne koje su bile predviđene za ovo krivično delo su promenjene.
Moji prijatelji kao i veći deo javnosti pozdravio je ovu odluku naše Vlade uz poruku “Pobeda”, a ja već dva dana imam neki gorak ukus u ustima zbog sve ove priče.
Ovo nije zato što smatram da su ovi užasni i zauvek grešni ljudi zaslužili manje. Nisu.
Ali mi jesmo zaslužili više.
Zalužili smo da više od sistema. Zalužili smo da deca, zanemarena i ostavljena, budu smeštena na mesta koja će o njima valjano brinuti. Zaslužili smo i da centar za socijalni rad stvarno radi svoj posao i selektuje gde ko u određenom trenutku pripada.
Zalužili smo preventivu.
Imam dvoje dece i moj život je posvećen tome da se smeju, razvijaju kao ličnosti samo sebi slična i budu bezbedna i srećna. Meni ne bi bila uteha da neko ko me ostavi bez najvrednijih bića trune u zatvoru.
Utehe nema. Ne bi me utešilo i moj život učinilo manje nesrećnim da znam da je ubica duže u zatvoru.
Moj sin više ne bi postojao. Ili ćerka. Moj život više ne bi postojao. Ja više, cela, ne bih postojala. Za to što ne bih videla svog sina kako odlazi sa torbom na leđima u školu, nema utehe. Za to što ne bih videla moju devojčicu kako se šunja iz izlaska jer kasni 15 minuta, nema utehe. Za to što moja deca ne pokrivaju jedno drugo pred nama kada se posvađaju, nema utehe.
Ne bi me utešio vaš tugaljiv pogled, ma koliko iskren bio, dok ostavljam cveće I palim sveću na grobu svog deteta.
Nema tog zakona koji će doći posle ubistva da mi bude uteha. Ali ima utehe u sprovođenju zakona koji već postoje,a predviđaju da se ubistvo spreči.
Da naša deca ostanu živa. Da ih gledamo kako rastu, da se nerviramo što ne odgovaraju na poruke, da učimo sa njima da poprave trojku na peticu pominjujući im da smo mi sve to sami morali raditi.
Zato vam molim u ime svih roditelja, omogućite nam preventivu. Omogućite da ubica to ne postane jer ćete ga još kao malog skloniti. Od loših roditelja ili staratelja. Od lošeg društva. Od svih mesta koja će samo učiniti da postanu ubice.
Kažnjavajte roditelje koji zanemaruju one kojima su obećali večnu brigu. Kažnjavajte roditelje dece koja tuku i ugnjetavaju svoje vršnjake. Kažnjavajte sve one koji su se još u detinjstvu ogrešili o mala bića.
Ne dozvolite da postanu zli. Ne dozvolite da se osećaju kao da su ih svi napustili. Ne dozvolite da povređuju druge kao što su njih godina povređivali drugi.
Molim vas radite na preventivi. Molim vas, za Boga miloga, poštujte sopstvene zakletve. Poštujte sopstvene zakone. Spasite našu decu.
Divim se Igoru Juriću. Divim se čoveku koji je izgubio tako mnogo, a nije se zarozao i zatvorio u neku lokalnu kafanu ubijen od alkohola, bez ikakve nade u bolje sutra. Što nije počeo da mrzi ljude, izbegava prijatelje i odustao od svake borbe za bilo šta u životu. Divim se što je njegova borba ustvari borba za našu decu jer njegove nade su zakopane.
Ipak, kada je sada sve ovo prošlo i kada je uspeo u svojim molbama i kada sve utihne posle žara borbe u kojoj je istrajao i posle kritika i optužbi da to radi iz političkih pobuda, ostaje jedna istina.
Tijana Jurić se svojim roditeljima više nikada neće nasmejati. Tijane više nema. Najveće ljubavi Igora Jurića više nema. Sve drugo je samo uteha, nikako sreća.
I sigurna sam da mu život nije srećniji zbog saznanja da će ubica njegove devojčice trunuti u zatvoru. A bio bi mu lepši da je ubica na vreme upao u sistem koji bi sanirao njegove umne povrede i sprečio ga da postane sociopata.
Bio bi nam život mnogo lepši da niko ne ubija našu decu.
Dodaj komentar