„Prvi stupanj opijanja apsintom nije ništa posebno, u drugom vam se priviđaju čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite, na kraju ćete doći do toga da vidite stvari koje želite videti, prekrasne stvari iz vaše mašte“ govorio je Oskar Vajld o zelenom piću mitskih moći.

Apsint poznat i kao „zelena vila“ važi za najjače alkoholno piće sa izuzetno visokim procentom alkohola koji se kreće od 45 do 74 odsto! Spada u likere i pravi se od etarskog ulja pelina, etil alkohola, šećernog sirupa i etarskog ulja anisa.

Proizveden je u 18. veku, dostigao popularnost u 19. da bi početkom 20. veka bio zabranjen!

Nastaje u laboratoriji francuskog doktora Pjera Ordinera 1792. godine koji je tragao za lekom protiv dizenterije i malarije od kojih su masovno oboljevali francuski vojnici po kolonijama u Africi.

Naziv mu potiče od latinske reči absinthium koja znači nepitak, nešto što je toliko lošeg ukusa da se ne može piti. Takođe, označava i pelin, gorku travu čije je lekovito dejstvo poznato od pamtiveka (gorčina pelina se oseća i u razblaženju od 1:10 000).

picaso-apsint

Uprkos jakom gorkom ukusu, zbog visok sadržaja alkohola, kao i svih efekata koji su se pojavljivali nakon njegovog konzumiranja, apsint je vrlo brzo postao popularan, naročito među vojnicima u Severnoj Africi koji su mu poboljšali ukus dodajući mu anis i komorač.

Šta je to tako posebno u apsintu?

Apsint se proizvodi od pelina i gorčinu vuče od supstance tujon koja je psihoaktivna i koja je zaslužna za sve te vile koje se vide nakon konzumacije. Takođe, samom ekstrakcijom biljke se dobija fenšon ili fenčon još jedna psihoaktivna supstanca. Etarsko ulje pelena dobija se destilacijom vodenom parom, a supstanca tujon je po strukturi  slična THC-u hemijskom jedinjenju koje sadrži i marihuana.

Poznat po tome da izaziva „prekide filma“, halucinacije, gubitak svesti… apsint je postao mera izdržljivosti onoga ko ga konzumira. Savremene analize su pokazale da specifičan proces destilacije u proizvodnji apsinta iz pelena zaista izvlači psihoaktivne supstance, ali još uvek je nerazjašnjeno da  li do specifičnih stanja uma dolazi zbog snage biljke ili jednostavno zbog ogromnog procenta akohola koje ovo piće sadrži.

Opasna muza slavnih umetnika

Emil Zola, Oskar Vajld, Rembo, Mopasan, Bodler samo su neki od slavnih pisaca koji u svojim delima opisuju dejstvo apsinta, nazvanog Zelena vila, na psihu čoveka.

van-gog

Mnogi pesnici i slikari su tvrdili da im apsint donosi inspiraciju, budu krativnost, otvara nove svetove, ali bilo je i onih trezvenijih koji su priznali da im je “zelena muza” uništila život.

Bodler ga u „Cveću zla“ naziva „otrovnom rekom koja duši drhtavoj sve naličje njeno i sav užas odrazi“. Posebno ga često u svojim delima spominje Ernest Hemingvej i to kao utehu u „Sunce se ponovo rađa“, najboljeg prijatelja Roberta Džordana u „Za kim zvona zvone“ i lek za hrabrost u „Smrt  po podne“.  Švercovao ga je uvek i svuda sa sobom, čak i kada je na snazi bila njegova zabrana.

Poznavaoci umetnosti kunu se da je i Van Gog bio opčinjen apsintom u čijoj je zelenoj boji našao inspiraciju za svoje slike. Neki čak tvrde  da ga je konzumacija apsinta i navela da sebi žiletom odseče levo uvo koje je odneo jednoj lokalnoj prostitutki za uspomenu.

apsint-yabrana

Zeleno prokletstvo

Crkva je tvrdila da iza apsinta stoji lično Lucifer. Levičari su optuživali vladajuću elitu da uz njegovu pomoć slabi snagu proletarijata, a desničari su bili ubeđeni da je u pitanju jevrejska zavera. Odlučujući udarac apsintu dao je jedan događaj 1905. godine kada je radnik Žan Lanfrej ubio svoju ženu i dve ćerke nakon opijanja ovim pićem. On je popio dva šota apsinta, veliku količinu vina (veruje se sedam flaša), brendija, kao i kafu, nakon čega je usledio stravičan incident. Žan se posvađao sa suprugom nakon čega su se začuli pucnji i njegove ćerke i žena su bile mrtve. Peticiju za zabranu pića, koja je pokrenuta u Švajcarskoj gde su se i desila ubistva, je ubrzo potpisalo oko 82.000 ljudi. Žan se obesio u zatvoru trećeg dana zatočeništva. Iako se kasnije dokazalo da je Žan popio mnogo više vina nego apsinta, zločin je ipak nazvan po “zelenoj vili” i piće je zabranjeno.

U Belgiji je apsint zabranjen 1905. godine, u Švajcarskoj i Holandiji 1910, u SAD 1912. i Francuskoj 1915. U Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu nikada nije bio zabranjen.

I pored zabrane proizvođači su se na razne načine dovijali da prikriju proizvodnju i prodaju, neki su išli toliko daleko da su ga prodavali kao tonik za kosu. Piće se prodavalo tajnim kanalima, transportovano je, na primer, u konzervama za voće.

Zabrana je bila na snazi dugih sto godina.

Da li apsint zaista u malim količinama izaziva agresivnost, gubitak razuma i psihoze ili su ga njegovi davni poštovaoci konzumirali u nerazumnim količinama, nikada nije razjašnjeno.

A zašto su ga tako obožavali?

Zato što je priča o apsintu obavijena romantikom i mistikom, a tome je doprinela i predivna, prozirna zelena boja ovog pića, “nešto kao iskušenje samog đavola”. Apsint je bio toliko popularan jer su ljudi verovali da će ih ubiti – to je flert sa smrću, suočavanje sa opasnošću i nečim uzvišenim u tom riziku. Čak i sam ritual ispijanja apsinta u sebi sadrži nešto mistično i neobično.

slika-devojka
Edgar Degas “L’absinthe”

Kako se pije?

Da biste uživali u ovom piću kako dolikuje, potrebno je da ga konzumirate na specifičan način koji mu oslobađa pravu prirodu, onu đavolsku zelenu vilu koja čeka na dnu čaše. Ako ga samo trgnete iz čaše, nećete osetiti magiju koju ovo piće navodno stvara!

Apsint možete pripremiti na francuski način. Evo i kako:

Sipajte 30 ml apsinta u čašu. Preko čaše stavite kašiku za apsint koja na sebi ima rupice. Pošto je vrlo moguće da takvu kašiku nemate, upotrebite običnu kašiku ili viljušku za kolače. U kašiku stavite kocku šećera koji će ublažiti gorčinu apsinta. Sipajte vodu koju ste prethodno rashladili u bokalu (nemojte koristii flaše) preko šećera i kašike lagano. Bitno je da se šećer polako otapa u piće. Odnos vode i apsinta treba da bude 3:1, što znači da će te na 30 ml apsinta upotrebiti 90 ml ledene vode. Kada se sav šećer rastopi sa kašike, promešajte piće i pijte!

Drugi način, poznatiji je kao „apsint na češki način“

priprema

Sipajte 30 ml apsinta u tumblericu (čašu za viski). Preko čaše stavite kašiku sa kockom šećera na vrhu. Umočite kašiku sa šećerom u apsint tako da se kocka dobro “napije” i zazeleni. Zatim vratite kašiku u početnu poziciju, iznad čaše. Uzmite upaljač ili šibice i zapalite kocku šećera. Pustite je da gori sve dok ne počne da se karamelizuje i otapa. Zatim je potopite u apsint i krenite da je gasite hladnom vodom iz bokala. Odnos vode i apsinta treba da bude 1:1.

Ako već hoćete da probate

Nemamo nameru da vas nagovaramo da okusite zelenu vilu, ali ako ste već odlučili da joj se prepustite, poznavaoci preporučuju češki „Hill’s“, „King of Spirits“, „Sebor“, ili „Logan 100“ (sa 100 mg tujona). Tu je i francuski „La Fee“ i švajcarski „Absinthe King“. Takođe izbegavajte uvozne boce na kojima piše Absinth umesto Absinthe. Brojni su i recepti za kućno pravljenje apsinta, ali to ostavljamo vama da pronađate.

Današnji apsint ne može ni prići onom od pre dva veka. To je iz razloga što je apsint nekada sadržao i do 75% alkohola i 80 do 120 mg tujona i bio ravan pristojnoj količini marihuane. Danas se uglavnom proizvodi sa 10% halucinogenog tujona i 55% alkohola po litru, dakle sramna uvreda za nekadašnju zelenu vilu!

Samo vrsta koja se naziva ‘Bitterspirituose’ (što mora biti posebno označeno na etiketi) sme sadržati do 35 mg.

Intimna ispovest devojke sa šizofrenijom

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here