Volimo da kažemo kako su srpske žene najlepše na svetu. Bila ta teorija istinita ili ne, teško ju je dokazati. Kakobilo, ono što su neki od najpoznatijih svetskih autora napisali o ženama sa ovih prostora svakako ide u prilog toj tvrdnji.

„Devojke naliče na lepotice iz kantona lucernskog i bernskog; ..kosa spletenih u duge pletenice, toliko da im dopiru do peta. Naravi su čiste kao kod naroda pastirskih i pobožnih “.
Alfons de Lamartin (1833)

„Mlada devojka, Srpkinja, sa crvenim trakama na beloj, otvorenoj bluzi, i sa dukatima koji svetlucaju sa njene crvene kape, stajala je sa krčagom kraj reke. Kao živa vinjeta uz srpsku pesmu: Mlada devojka otišla je da zahvati vodu, sagla se nad vodu i rekla sebi: Sirotice kako si lepa! Sa mladenačkim vencem na čelu bila bi još lepša, i smela bi da voliš pastira, mladog pastira koji ide ispred svog stada kao što mesec ide ispred zvezda!“
Hans Kristijan Andersen (1842)

„U srpskim pesmama mati je zaista ime sveto: ona je stub kojim se čovečija ljubav diže u nebo. Plemenita jedna reč čuje se često i u pesmama i u govoru srpskom, kad je ko veseo ili žalostan: vesela mu majka, žalosna mu majka!“
Nikola Tomazeo (1844)

„Posle nekoliko meseci prestali su da nam pričaju o povlačenju preko Albanije. Sada su mislili samo na svoju otadzbinu, na svoja sela, na decu, na žene, o budućnosti zemlje, a najviše su govorili o svojim majkama. Majka je najvoljenija ličnost u porodici, i najveći kompliment koji su nam mogli učiniti bio je da nas smatraju svojim majkama. Kad su bili teško bolesni ili kad su patili od nesnosnih bolova, stalno su ponavljali: Jao, majko moja, kuku majko moja! Ovo nikada nije uznemiravalo druge. Naprotiv, činilo se kao da sebi na ovaj način olakšavaju bolest.“
Ledi I. E. Haton (1919)

„U jednoj prodavnici u Ulici kralja Milana razgovarao sam sa jednom seljankom, snažnom, visokom, sa širokim slovenskim licem. Njene krupne oči su sevale dok je razgovarala sa mnom. Zašto vi Englezi dolazite ovamo da nam kažete šta da činimo ili ne činimo. Šta imaju Engleska, Francuska ili Rusija, koja je naš prijatelj, da nam naređuju da mirno ležimo i umremo. Bolje je umreti boreći se.“
Henrik August Angel (1913)

„Mora da je spartanska majka i kćer herojskog soja, ona koja je ovako pisala svome sinu seljaku, zatvoreniku u Austriji: Pretpostavljam, ako si zatvoren to je zato što si bio ranjen i nisi mogao da se braniš. Ali, ako su te uhvatili, a nisi ranjen, ne vraćaj se kući, sine moj. Oskrnavio bi selo koje je na oltar domovine položilo osamdeset tri heroja, bez sto dvadeset onih koji su pozvani u vojsku. Tvoj brat Milan pao je na Rudniku.“
R. G. D. Lafan (1917)

Tragične sudbine YU misica

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here