Šta radiš kada tvom detetu iščaše vilicu jer su joj šiške „raspad sistema“ – platiš 23.000!

Prisetimo se mučnog događaja od septembra prošle godine kada su dve učenice osmog razreda OŠ “Đura Jakšić” iz Male Krsne pretukle devojčicu godinu dana mlađu jer su joj “šiške raspad sistema” i jer ih “nervira kao pojava”. Ova dva razloga rezultirala su iščašenjem vilične kosti devojčice koja je duž 300 metara od izlaza iz škole konstantno čupana, šutirana, udarana, zalivana sokom.

Tresla se par dana gora, a rodio se miš. Kao i uvek. Devojčice nisu kažnjene, imaju 14 godina ne podležu krivičnom zakonu, poslate su reda radi nekoliko puta kod psihologa, dok je ovih dana otac pretučene devojčice koja je nakon batina jela na slamčicu platio kaznu u iznosu od 23 hiljade dinara zbog pretnji porodici devojčice koja je tukla njegovu ćerku.

To je pravda. Jasno. Prebiju ti dete, ostave mu psihičke traume za vjek vjekova, nastave posle svega da prete u školi batinama, psovkama, škola se gotovo pa pravi da se ništa ne dešava, kao onomad kad se sve desilo pa direktorica izjavila da čeka da se “strasti smire”.

Smirivanje strasti, to je ta kliše rečenica koju sam do sada od direktora škola gde se nasilje dešavalo pročitala minimum 100 puta. Smirivanje strasti u njihovom univerzumu znači: pustite sad, sačekajte, to je dečije, nemamo sve informacije, biće kažnjene, bla bla bla… i onda ništa – pojeo vuk magare, a oni ostali u fotelji netaknuti.

Kada je mama pretučene devojčice otišla kod devojčica nasilnica da ih pita zašto su to uradile, mame su navodno rekle: One mogu da tuku koga hoće.

Izgleda da mogu, jer niste platile paprenu kaznu za neadekvatno vaspitanje svoje dece, a da jeste, ne bi vam nikad više palo na pamet da kažete ovako nešto.

Nisam da se nasilje rešava nasiljem, ali BOGAMI nisam ni da neko dira moje dete, jednu jedinu njenu dlaku, ja je rodila, nema šanse; ako vas ne dira, može da nosi šiške kao 800 raspadnutih sistema, može da bude ćelava, poderana, može da nervira celu školu svojom pojavom, ali dok te ne dira, ne smeš da joj dirneš kosu na glavi, makar ja pretnjama kontinuiranim natukla i 2.300.000 dinara kazne.

Žalosno je što ovakve stvari roditelji moraju da rešavaju sami, jer adekvatne kazne za klince nasilnike nema. Ni njihove roditelje. I to je očigledno, jer se nasilje ponavlja, sve češće, sa snimanjem, podrškom okupljenih učenika, urlanjem, kao u areni… kao zapravo u rijalitiju.

Ne zanimaju me komentari “toga je bilo i u naše vreme, ništa novo”. To što je podjebavanja, udaraca, gušenja, davljenja bilo i u naše vreme ne znači da je tad bilo normalno. Jer nije. Nasilje nikada nije normalno, nema opravdanja ni u jednom vremenu.

Kao majku zabolela me je i razbesnela ova priča, imam ćerku, ne mogu da zamislim da je neko pretuče i iščaši vilicu jer su joj šiške “raspad sistema”, jer nekom smeta njena pojava.

A kakva to pojava današnje dete treba da bude da bi izbeglo batine? Kakve šiške trebaju da budu? Malo duže ili kraće? Ili možda zalizane da se ne vide, da ne smetaju devojčicama koje u sebi nose neku frustraciju sa kojom ne umeju da se izbore, a da je nose jasno je iz rečenice mame: Moja ćerka može da tuče koga hoće. Eto, ko joj daje oluju u leđa. Mater rođena. Lomi ćeri, nemoj da dozvoliš da te nečije raspadnute šiške nerviraju.

Horor. Strava i užas. Boli me stomak.

Moja mama je tek nedavno, a imam 42 godine saznala da me je učenica iz razreda u sedmom osnovne sačekala posle škole i davila kratko pred okupljenom decom, najavljujući mi to od drugog časa, pa sam umirala od straha sve do zvona za kraj nastave. Nisam imala raspadnute šiške, ali je vrlo verovatno da sam je nervirala kao pojava, jer sam bila odličan đak, uvek spreman da brani sebe i druge, bori za pravdu. Jebeš to, kome sam takva mogla da odgovaram?

Ponoviću, i dok god budem pisala za Luftiku ili gde god, kako god, ponavljaću kao papagaj sledeće: Razgovarajte sa svojom decom. Pričajte sa njima. Razgovor ne znači prezaštićavanje. Razumite ih, ohrabrite ih, volite ih, ali ne poklonima, već zagrljajem, slušanjem, vremenom koje ste im posvetili. Vrednosti su uzmućkane kao loptice u loto bubnju, nemaju baš bajne uzore, bajne primere oko sebe, sa svih strana bombardovani su vestima u kojima je Soraja kupile nove čizme od 6.500 evra, Ana Korać dobila od “momka” auto, ovaj kupio jahtu, onaj momak sa vrelog asfalta, rijaliti, tuče. Pesnice u glavu, j*banje in live, honorari, roditelji šljakaju po ceo dan da prežive… deca prave pogrešne kopče između sreće, prihvatanja i novca, nasilja, ivice zakona.

Ako ne budemo mi pričali sa njima, pričaće Soraja. Ili Golubović. Ili Mitrović. Ili kurva banda u rijalitiju. Ili Baka Prase. Ili svaka budala na mrežama, tik toku, youtubu. Ako ih budemo pretvarali u hladnokrvne osobe koje se tuku, varaju, ponižavaju, laktaju da bi “bolje prošli u životu” nemojmo se čuditi ako nas jedan dan prebiju deca rođena jer su nam šiške raspad sistema.

Marija nije dobila nove grudi za 18. rođendan i jedno veče popila je šaku lekova