Kolumne

Marija nije dobila nove grudi za 18. rođendan i jedno veče popila je šaku lekova

depresivna devojka
Foto: Ilustracija

Marija ima 18 godina i rekla je mami da kaže tati da bi želela za osamnaesti rođendan grudi. Mama je to naokolo spomenula tati, a on je pitao: Kako grudi, pa ona ima grudi? Onda mu je žena objasnila da bi ćerka želela samo malo veće jer joj se drugari smeju i zovu je “daska”. Muž je skočio i počeo da zavrće rukave džempera, cedeći kroz vilicu: Daska? Daska? Moju ćerku neko zove daskom? E, sad ćemo mi da vidimo su ti koji nju zovu daskom!

Žena ga je smirivala, stajala pred njega da ga zaustavi, ali on je ipak upao kod ćerke u sobu, tu je došlo do svađe, suza, lupanja vratima. Prošao je 18 rođendan, roditelji su mislili da je sve odavno zaboravljeno. Marija nije dobila poklon koji je htela, pa je jedno veče popila šaku tableta. Našla ju je mama. Sve ostalo, kaže priča, završilo se Hitnom, spašavanjem Marijinog života, a zatim i dugim psihoterapijama.

Ako priča laže, lažem i ja vas.

Ako je priča istinita, zanima me od kad su veće grudi postale traženiji poklon za punoletstvo od nekog putovanja recimo?

I kako se to roditelj pita za nove grudi, kad ja nisam smela da pitam ni da ostanem u izlasku do ponoći?

Sve češće čitam o korekcijama koje se skraćeno nazivaju “sedmica”, “petica”, “mačje oči” pa mi nije najjasnije hoćemo li u bliskoj budućnosti imati priliku da vidimo ženu sa slabašnom dvojkom, krivim nosem, regularnom vilicom ili će oko nas leteti baloni sa iscrtanim mačjim očima, goli ko od matere rođene, guzica podignutih u nebo i iscrtanih u milimetar obrva, gde svaka nacrtana dlaka stoji na svom mestu.

Meni lično sve to ne smeta, nisam u adolescentnoj fazi poljuljanog samopouzdanja, šanse da se nagutam lekovima zbog tate koji ne želi da mi plati nove grudi, ravne su nuli, ali stalno razmišljam o devojčicama kojima može kao njihovoj vršnjakinji da padne na pamet da okončaju život sa šakom lekova jer neće dobiti nove veće grudi. Ili, ajde da nastavimo niz, korekciju nosa, tetoviranje obrva, neki autić za po gradu…

Mogu li roditelji da uverljivije objasne svojim ćerkama sve opasnosti narastajućeg trenda operiši se – unovči se – “uživaj u životu” ili će čekati pa šta im luda sreća da.

Žao mi je devojčica koje odrastaju danas kada nisi in ako nemaš ogromnu zadnjicu. Instagram veliku zadnjicu nudi kao must have. I filtere. I lepe usne, pune. I glamurozan život na visokoj bez celulita nozi.

To je ogroman pritisak na devojčice poljuljanog samopouzdanja, kakav horor, kakvo mučenje kada od svega na ovom svetu što bi mogao da poželiš za punoletstvo ti tražiš da ti seku grudi, stavljaju neko strano telo, zaviju te, da te boli, da otičeš, da bi imao za broj ili dva veće grudi. Znam da nekim devojkama to donosi umirenje, ali to je zato što nisu naučile kako da budu zadovoljne sobom u vremenu kada se apsolutno ništa toliko ne forsira kao fizički izgled i mržnja.

Brijala sam noge Bikovim brijačem.

Počupala obrve, dve dlake sa jedne i dve sa druge strane kod seoske kozmetičarke u petnaestoj, pred malu maturu za koju me je šminkala mama stavljajući mi zelenu senku (!!!) komadom cik cak vate. Za solarijum sam čula u 25, pokajala se što sam i ono malo puta ušla u njega da ubijem svoj beli ten. Sada ne izlazim ni na Sunce bez zaštite plus 50, nemam bore, koža mi je očuvana.

Grudi dugo bile male, isto su mi dovikivali “daska”, bolelo me jeste, ali nisam pomišljala da se ubijem, nego sam jela “kokice češće nego inače”.

Za punoletstvo sam poželela da mi roditelji na dvanaest rata plate letovanje u Tivtu preko škole sa drugarima. Provela sa kao nikad u životu.

Ne znam, majke mi, gde je nestalo to prosto radovanje životu takvom kakav jeste sa sobom kakav jesi? Kad je za sreću postala važna “petica” ili “mačje oči”? Oči su oči, ja sam uvek mislila da su nam tu gde jesu da bismo videli. I za grudi, iako su mi dugo bile mizerno male, nisam nikad mislila da mi služe zavođenju, pokazivanju, samopouzdanju. Meni su poslužile da hranim dete. I kud ćeš više od toga? Usta su usta, džaba oblik ako iz njih nema šta pametno da izađe. Ne valja ceo život ćutati.

Ako devojke, devojčice sve to rade da bi se dopale drugima, onda smo kao roditelji u velikom problemu. Toliko je stvari, da tako kažem, kojima postaješ dopadljiv pre svega sebi, onda svima ostalima.

Toliko je posebnosti u svakom od nas, da mi valjda nikada neće biti jasno zašto se trudimo da budemo izoperisani i ličimo ko jaje jajetu.

Samoubistvo momka iz Bačke Palanke je zvono koje nas upozorava da mladi sve ćešće biraju putovanje na nebo

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

2.7K Shares
2.7K Shares
Share via
Copy link