Srbija Svet

Sporazum o migrantima: Austrija i Srbija se obavezale na ćutanje

migranti-korona-virus
Reuters/Bernadett Szabo

Postojanje sporazuma između Austrije i Srbije, prema kom bi se odbijeni tražioci azila, migranti, iz Austrije vraćali u Srbiju, obavijen je velom tajne u našoj zemlji.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije potvrdilo je postojanje ovog sporazuma, piše Dojče vele.

„Radni sporazum“ dva ministarstva unutrašnjih poslova potpisan je u aprilu prošle godine dok je u Beču kancelar Sebastijan Kurc predvodio koaliciju njegove Narodne partije i desničarske Slobodarske stranke Austrije (FPÖ). Na sporazumu je insistirao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl iz FPÖ.

Svađa u Austriji zbog sporazuma

U međuvremenu se ta vladajuća koalicija raspala, pa je Kurc sklopio novi savez sa Zelenima i ostao na vlasti.

Nakon što se saznalo da je sporazum o deportaciji sa Srbijom na snazi, Zeleni su se našli na meti kritika kao „nastavljači desničarske politike“.

Sada Eva Ernst-Džidžic, zamenica šefica poslaničkog kluba Zelenih, za radio Ö1 kaže da u programu aktuelne Vlade nema govora o takvim deportacijama te da se sporazum sa Srbijom neće sprovoditi.

Kako pišu tamošnji mediji, u koalicionom sporazumu Kurcove stranke i Zelenih stoji odeljak u kom je navedeno da bi trebalo ispitati mogućnost saradnje sa zemljama van EU, koje bi primale odbijene migrante, ističući da je reč samo o „mogućnosti koju treba ispitati“.

Bivši ministar Kikl pak govori o pritisku „zelenih lobista za azil“ i tvrdi da je nevažno šta piše u aktuelnom koalicionom sporazumu jer je dogovor sa Srbijom počeo da se sprovodi u vreme prethodne Vlade.

Srpske vlasti ćute o sporazumu

Zvaničnici u Beogradu do sada su izbegavali da na poslaničke upite i pitanja novinara potvrde postojanje samog sporazuma, piše DW.

Večernje novosti se pozivaju na „dobro obavešteni izvor“ koji sve naziva „manipulacijom“ – Postoji Radni aranžman koji ima manju validnost od običnog memoranduma i koji pri tom podrazumeva da Austrija može vratiti u Srbiji najviše do 200 migranata, za koje mora u potpunosti da dokaže da su u tu zemlju ušli iz Srbije, a ako i to uspe, povratak je moguć samo ako se Srbija saglasi.

Dogovorena obostrana ćutnja

Ministarstva unutrašnjih poslova u Beču kaže da, prema sporazumu, Austrija može da vrati odbijene potražioce azila u Srbiju ukoliko su ovi tuda prošli Balkanskom rutom, a deportacija u zemlje porekla nije moguća. Kako se navodi, migranti bi u Srbiji bili smešteni u postojećim izbegličkim centrima otvorenog tipa uz poštovanje ljudskih prava, a troškove bi snosila Austrija.

Na konkretna poslanička pitanja, recimo šta Srbija dobija za uzvrat, odgovor Ministarstva glasio je – O međusobnim pravima i obavezama koje definiše radni sporazum je dogovorena obostrana ćutnja.

Prema odgovoru austrijskog MUP-a, detaljni plan kako sprovesti sporazum još je u izradi pa se zaključuje da još nijedna osoba nije na ovaj način vraćena u Srbiju.

Centar za ljudska prava traži od vlasti u Srbiji odgovor

Beogradski centar za ljudska prava pozvao je predstavnike Vlade Srbije da javnosti saopšte tačne informacije u vezi sa navodima o postojanju međudržavnog sporazuma izmedju Srbije i Austrije o prihvatanju iregularnih migranata i odbijenih tražilaca azila iz te zemlje.

U saopštenju tog centra se navodi da je potrebno da država izadje u javnost sa detaljima sporazuma o vraćanju migranata iz Austrije kojima je tamo odbijen azil, u Srbiju, čije je postojanje obelodanila redakcija na srpskom jeziku nemačkog medijskog servisa Dojče vele 15. aprila.

– Kako je reč o potvrdi koju je Dojče vele dobio posredno, imajući uvid u odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova  Austrije na dopis predstavnika liberala u austrijskom parlamentu, smatramo da je od izuzetnog značaja da se pitanje postojanja ovog sporazuma hitno i precizno razjasni – navodi se u saopštenju.

– Ukoliko su navodi istiniti, smatramo potrebnim da sadržina tog dokumenta bude objavljena i dostupna zainteresovanoj javnosti –  navodi se u saopštenju i dodaje „da je od izuzetne važnosti da predstavnici države Srbije vode jasnu i transparentnu migracionu politiku“, prenosi Beta.

Trenutna situacija sa migrantima u Srbiji

Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u 20 centara za azil u Srbiji, uključujući i dva privremena u Moroviću i Miratovcu, smeštena su 8.823 migranta, a predstavnici nevladinih organizacija upozoravaju na teške uslove u pojedinim centrima, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović za VOICE je rekao da, u zavisnosti od kampova, negde su bolji uslovi, a negde ljudi ne mogu biti izdvojeni, već su u prostorijama gde na desetine njih spava, pa nemaju ni privatnosti, a ni adekvatne zaštite.

Od uvođenja vanrednog stanja, migrantima je ograničeno kretanje odlukom Vlade Srbije. Oni ne mogu da napuštaju centre, osim u ograničenom vremenskom periodu, u opravdanim slučajevima.

– Migranti su sada osuđeni na onaj najdosadniji zatvorski život, ujutro ustanu, doručak, onda slobodno vreme, koje nemaju kako da iskoriste jer sada nemaju programe, onda ručak, pa slobodno vreme, večera i opet ujutro isto. To je rutina koja kod ljudi izaziva anksioznost i potencijalno može da izazove sukobe – upozorili su iz organizacije Info park.

Kako žive iranski migranti Muhamed i Atusa, koji su postali Mihailo i Teodora

Ana Marković

Ana Marković

Štreber i boem. Bosanka i Banaćanka. Novinar. Hodajući detektor laži i emiter istine. Omiljenost - miris uštipaka u 9 ujutru, selo, leto i grlati petao, crk'o dabogda.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

34 Shares
Share via
Copy link