Odrasli smo uz veresiju, a mnogi uz nju i umiru. Da bi pregurali, dan, nedelju, mesec, upisivali smo se u sveske lokalnih piljara da bi za trpezu doneli veknu hleba, jogurt, mleko ili neki jednostavni namaz. Ta praksa nije nova, nikada nije ni ukinuta, ali nismo mnogo puta čuli da ona važi i u pojedinim apotekama.
U jednoj privatnoj apoteci u Čačku, dogodila se upravo takva primopredaja na veresiju, kojoj je posvedočila reporterka portala Nova.rs.
Jedan otac došao je da potraži sirup za kašalj kako bi olakšao patnju svog deteta, a apotekarka ga je upisala na spisak dužnika jer ju je roditelj zamolio da sirup plati kada mu legne plata.
Ovo nije usamljen slučaj već praksa u ovoj apoteci.
– Lekova koji su na pozitivnoj listi RFZO ima sve manje, a pojedine su prestali i da proizvode. Sa druge strane, dobavljači sa kojima sarađujemo konstantno povečavaju cene, jer su poskupele sirovine. Mi nemamo probiotik ispod 1.500 dinara. Šta će čovek koji nema da plati. Moramo mu pomoći. Dođu kada prime plate, penzije, socijalnu pomoć i tako u krug – objasnila je sagovornica ovog portala pokazavši svesku A3 formata gde su upisani dužnici za lekove.
Za mnoge, naročito one starije građane, lekovi su velika stavka u kućnom budžetu i nije baš tako lako izdvojiti sumu neophodnu za njihovu nabavku. Baka Olga je prešla sedamdesetu godinu i prima penziju oko 19.500 dinara. Prvo plati struju, pa šta ostane za život. Na svu sreću ima dve kćerke i unuke koji joj pomažu.
– Ja sam slomila kuk i bila dugo na oporavku. Pijem lekove za pritisak, vitamine B kompleks i mnoštvo drugih. Da mi nije dece da pomažu ne znam ni kud bih, ni šta bih radila. Oni su mi i drva spremili, jer hodam sa štakom ili hodalicom. Zaista je situacija veoma teška, ali šta ću, volim Vučića – priča ova baka.
Ipak, nije mnogo lakše ni onim mlađim roditeljima sa decom.
– Platila sam za devojčicu kapi za bolove u stomaku i jačanje imuniteta 980 dinara, dete mi ima alergijsku reakciju očiju, a sprej male militraže košta 1.550 RSD. Ja sam imala upalu uha i pošto sam trudna, za kapi, na bazi bilja, sam izdvojila više od devet stotina dinara. Ne znam kako žive ljudi koji ne mogu sebi da priušte lek, ali sam očajna zbog njih. Šaljem SMS poruke za pomoć kada god vidim da je nekome potrebna – ispričala je dvadesetsedmogodišnja trudnica iz Čačka.
Penzioneri u prazničnoj nabavci – ko ima para nešto i kupi, ko nema gleda i oblizuje se
Dodaj komentar