Zimsko vreme kao i uvek predstavlja pravu noćnu moru za beskućnike koji pomoć često potražuju u socijalnim centrima kako bi nabavili topliju garderobu i pronašli slobodan krevet u toplim sobama.
Zima za ugrožene duše ne predstavlja nikakvu idilu, već period mučenja i preživljavanja gde se svaki novi dan do dolaska proleća računa kao mala pobeda.
Sa druge strane, ulične životinje ledene dane provode na ulicama gde zavise isključivo od dobrih ljudi koji im otvore vrata kako bi makar nekoliko sati odspavali u miru, na suvom i toplom. Koliko je dobrih ljudi vrlo je upitno jer se često čini da je mnogo više onih operisanih čija je empatija odstranjena pri samom začeću.
Otvorite ulaze, garaže, hodnike u predstojećem hladnom periodu. Pogledajte primer kako to rade u nekim drugim društvima, za koja se ne može reći da su humanija od ovog našeg.
Vidimo i kod nas ovakve divne primere pažnje i ljubavi prema nedužnima, prema napuštenim bićima čija smo jedina šansa mi, ljudi.
U našem Novom Sadu fotografisana je jedna kuca koja je imala tu sreću da pronađe neku dobru ljudsku dušu koja joj je otvorila vrata i dozvolila miran san i konačište.
Kada bi svi imali makar ovoliko razumevanja za ugroženije, ovaj svet ne bi često izgledao kao jedno krajnje jezivo i hladno mesto, a emocije i dobra dela bila bi mnogo bolje kotirana od danas dominantnog profitabilnog shvatanja života.
Ne mogu da zaboravim šok kada je u Novom Sadu stupio na snagu zakon koji zabranjuje hranjenje i ostavljanje činija sa vodom za ulične životinje. Mozak koji to može da usvoji isto bi mogao da uradi i bilo kom čoveku, nacionalnoj, verskoj ili bilo kojoj drugoj manjini. Esesovski metodi tadašnje gradonačelnice Maje Gojković koji su prošli tih dana očigledno nisu ubili humanost i tihi novosadski pokret otpora.
Nemojte oklevati da zaštitite one kojima je zaštita neophodna. Nekada baš od vas zavisi.
Dodaj komentar