Najpametniji čovek ubijen zbog kvarenja omladine i bezbožništva, svetu je ostavio bezvremensku mudrost

Jedan od najuticajnijih filozofa antičke Grčke, ali i u čitavoj ljudskoj istoriji, nesumnjivo je Sokrat, čije mudre reči ni danas nisu izgubile na značenju i težini. Štaviše – itekako su primenljive više od dva milenijuma kasnije.

Međutim, ovaj veliki mislilac je stradao upravo od prekog suda svojih sugrađana, koji su odlučili da je došlo vreme da umre.

Njegova učenja bila predmet ismevanja

Sokrat je bio jedan od najuticajnijih filozofa antičke Grčke. Svojom upitnom prirodom, on stoji uz Platona, Aristotela i Epikura kao jedan od velikih umova antičkog sveta.

Ali u svoje vreme, Sokrat je takođe bio kontroverzna ličnost.

Iako je imao mnogo sledbenika – uprkos tome što svoje misli nikada nije zapisao u pisanoj formi – komični dramatičari su ismevali Sokratova učenja.

Štaviše, filozof je bio odbačen u Atini, u kojoj je u to vreme vladala pomama za lepotom. On je imao povelik stomak, neurednu kosu i izbuljene oči, piše Stil Kurir.

“Prava mudrost je znati da ništa ne znaš”

Uprkos tome što je poštovan kao veliki mislilac, Sokrat je tvrdio da nikada nije pokušavao nikog da podučava – jer ništa nije znao.

Umesto toga, bio je poznat po onome što je od tada nazvano „sokratovskim metodom“ uključivanja u javne razgovore, vođene pitanjima o nizu tema poput prirode pravde, vrline i mudrosti.

Ukratko, njegova filozofija se može sažeti u jedan citat:„Jedina prava mudrost je znati da ništa ne znaš.”

Sokrata nije zanimalo gomilanje moći, ili izgled, pa zbog toga nije bio omiljen u Atini.

Takođe je s lakoćom ućutkivao sve atinske ideje koje su bile blago rečeno glupe, što je smetalo mnogima.

Sokrat je imao toliko mudrosti i pameti, da je bez ikakvih problema u raspravama dolazio brzo do suštine, potukavši protivnika u jednom potezu.

Takođe se zalagao za pravdu, odbivši par puta da sudi onima za koje je verovao da su bespotrebno osuđeni.

Osuđen za kvarenje omladine i bezbožništvo

Sokratove ideje o individualizmu odjednom su poprimile zlokobnu notu za mnoge Atinjane.

Zaista, neki istoričari sugerišu da veliki deo javnog prezira prema Sokratu potiče od otpora samorefleksiji.

Kada su vremena bila dobra, možda je bilo lakše baviti se dubokim pitanjima. Međutim, u nestabilnijim vremenima, pitanja bi mogla biti opasna.

Tako su Atinjani odlučili da optuže Sokrata za “kvarenje omladine” i bezbožništvo. Sa 280 glasova protiv 221, Sokrat je osuđen na smrt.

Umesto da prebegne iz grada i tako izbegne smrt, on je odlučio da ostane, jer to “duguje gradu pod čijim je zakonima odgajan da poštuje te zakone do kraja”.

Na kraju, Sokrat je dobio šolju otrova, popio je i tako okončao život u 70. godini, omražen od strane mnogih njegovih sugrađana.

Ali to izgleda nije smetalo slavnom filozofu, koji je navodno hrabro dočekao svoj kraj.

Kao što je njegov učenik Platon napisao: „Izgledao je srećan i na način i na rečima dok je umro plemenito i bez straha.”

Čuveni Sokratovi citati

Ostaće upamćen po ovim citatima:

Ne mogu nikoga ničemu da naučim. Ali mogu da ih navedem da misle.
Klevete ne mogu da me povrede, jer me ne pogađaju.
Onaj ko nije zadovoljan onim što ima, ne bi bio zadovoljan ni onim što bi želeo da ima.
Jedino što znam jeste da ništa ne znam.
Priroda nam je dala dva uveta, dva oka i jedan jezik, kako bismo više slušali i gledali, a manje pričali.
Neka onaj koji bi da menja svet, prvo promeni sebe.
Neistražen život nije vredan življenja.
Obrazovanje kupljeno novcem gore je od neobrazovanja.
Laži nisu samo same po sebi loše, one i dušu pogađaju zlom.
U životu postoje samo dve tragedije. Prva je da ne dobiješ ono što želiš, druga je da to dobiješ.
Zapamti, nijedno stanje nije trajno.
Začuđenost je početak mudrosti.