Bob Marli (Robert Nesta Marli) je danas sinonim širom sveta za rege muziku. Međutim, on je bio mnogo više od muzičara – pravi moderni prorok, neumorni borac za prava potlačenih, koji se zalagao za ravnopravnost svih rasa i koji je stremio da svojoj voljenoj Jamajci donese dugo željeni mir.
Ali, sudbina je imala druge planove. Samo nekoliko dana nakon što je Marli odsvirao veličanstven kocert u Medison Skver Gardenu, uz gromoglasne aplauze, u septembru 1980. godine, pevač se srušio dok je trčao u Central parku.
Dijagnoza je bila mračna: agresivni melanom na njegovom nožnom prstu proširio se na mozak, jetru i pluća.
U roku od godinu dana, 11. maja 1981, Bob Marli je umro, u dobi od samo 36 godina, piše Stil Kurir.
Tragična smrt mogla biti lako sprečena
Bob Marli je iza sebe ostavio mnoštvo kultnih pesama, koje su do danas ostale jednako moćne, baš kao kada su napisane.
Godinama je njegova muzika inspirisala bezbroj ljudi širom sveta, a kada je Bob Marli iznenada umro, njegovi fanovi su bili šokirani i utučeni od bola.
Međutim, tragična smrt Boba Marlija mogla je biti sprečena pravovremenom reakcijom. Da je Marli ranije primetio kancerogenu tačku na nožnom prstu, možda bi se bolest mogla u potpunosti izlečiti.
Čak i nakon što je Marli shvatio da je tamna mrlja više od fudbalske povrede, zanemario je savete lekara i na kraju je tražio alternativne, ali neefikasne tretmane. Nekontrolisano, njegov rak se proširio.
Rak je ubio Boba Marlija, ali to nije sprečilo da se teorije zavere ukorene.
Neki veruju da je CIA ubila pevača radioaktivnim čizmama zbog njegove podrške pojedinim jamajčanskim političarima. U stvari, CIA je stajala iza pokušaja ubistva Marlija 1976. godine.
Ako ostavimo ove teorije na stranu, odgovor na to kako je Bob Marli umro je jednostavan: rak.
Bob Marli je preminuo u Majamiju na putu kući, za Jamajku iz Nemačke, gde je uzaludno tražio alternativne tretmane za izlečenje.
Njegova smrt je 1981. godine ostavila rupu u svetu muzike koja nikada neće biti popunjena.
Tinejdžer koji je bio odlučan da ujedini rase svojom muzikom
Rođen je 6. februara 1946. godine na Jamajci. Majka mu je bila crnkinja, a otac belac.
Zadirkivan zbog svoje svetle puti kao dete, postao je odlučan da ujedini obe rase sa svojom muzikom. Postao je antiratna ikona za sva vremena i praktično samostalno popularizovao rege kao pobunjeničku muziku u čitavom svetu.
Život Marlijevog oca, Norvala Sinklera, uglavnom ostaje enigma, osim njegovog rada kao inženjera za fero-cement i službe u britanskoj mornarici.
Napustivši svoju 18-ogodišnju suprugu Sedelu Malkolm, ostavio je svog malog sina da ga zadirkuju kao “nemačkog dečaka” ili “malog žutog dečaka”, pre nego što je umro 1955. godine.
Marli i njegova majka preselili su se u Trenč Taun, kvart u Kingstonu, dve godine kasnije. Njegova strast za muziku je bila toliko velika, da je već sa 14 godina napustio školu, kako bi se oprobao u karijeri muzičara.
Brzo je pronašao istomišljenike, sa kojima je osnovao “The Wailers” ranih 1960-ih. Njihova eksperimentalna ska i soul fuzija ubrzo je popularizovala rani rege.
Rege ikona koja je obožavala žensko društvo
Bend je postigao izvestan međunarodni uspeh početkom 70-ih, međutim, Piter Toš i Bani Vejler napustili su grupu 1974. godine.
U tom trenutku, Bob Marli je još odlučnije odlučio da postane istinska ikona regea.
To je i učinio sa fenomenalnim albumima – “Exodus” 1977. godine, “Kaya” – godinu dana kasnije i “Uprising” 1980. godine, koji sadrže klasike po kojima je Marli danas poznat.
Međutim, zdravstvene i političke nevolje vrebale su čuvenog pevača, koje su na kraju dovele do smrti legendarnog pevača.
Muzičar se 1966. godine venčao s pevačicom Ritom Marli (72), a ostali su u braku sve do njegove smrti.
Iako je imao suprugu, bio je u međuvremenu i sa drugim ženama, koje su mu rodile potomke. Ljubav prema damama nikad nije skrivao.
Imao je čak trinaestoro dece, jedanaestoro biološke i dvoje usvojene.
Rastafarijanska vera u večni život
Marliju je 1977. godine, nakon povrede na fudbalskoj utakmici, dijagnostikovan zloćudni tumor na nožnom palcu.
Iako je bolest bez problema mogao sprečiti amputacijom prsta, on to nije uradio, jer se to protivilo njegovoj rastafarijanskoj veri, prema kojoj ljudsko telo “mora ostati nepromenjeno”.
Umesto toga, okrenuo se alternativnim oblicima lečenja, svakodnevno konzumirajući marihuanu.
Odbio je da sastavi testament, jer je u rastafarijanskom verovanju utemeljeno da se pisanjem testamenta priznaje smrt, kao nešto što je neizbežno i time se negira sama večnost života, kojoj bi trebalo težiti.
Nastavio sa turnejom uprkos sumornim prognozama
Njegovo zdravlje 1980. godine bilo je sve lošije i lošije, ali je ipak otišao na američku turneju.
Tokom nastupa naglo mu je pozlilo na Madison Skver Gardenu u Njujorku, gde se umalo srušio ispred brojne publike.
Narednog jutra izgubio je svest tokom trčanja kroz njujorški Central Park, pa je hitno prevezen u bolnicu, u kojoj je otkriveno da mu se tumor proširio na mozak, pluća, jetru i želudac.
Uprkos bolesti i lekarskim prognozama da mu preostaje još samo mesec dana života, muzičar je svejedno želeo da nastavi turneju.
Nastupio je na još samo jednom koncertu, i to u Pensilvaniji, 23. septembra 1980. godine, dok je ostatak muzičke turneje otkazan.
Nakon neuspešnog lečenja u Majamiju, potražio je pomoć u Minhenu, ali bilo je prekasno. Bolest je toliko uznapredovala da nije bilo pomoći.
“Novac ne može da kupi život”
Pomirivši se sa svojom sudbinom, Marlijeva jedina želja bila je da umre kod kuće, ali mu je pozlilo tokom leta iz Nemačke, zbog čega je avion prisilno sleteo.
Muzičar je završio u bolnici, gde je ubrzo nakon toga i preminuo.
Još se uvek pamte njegove poslednje reči, koje kriju surovu istinu.
– Novac ne može da kupi život – rakao je slavni muzičar, a ovu poruku uputio je sinu Zigiju.
Marli je 1994. godine upisan u Kuću slavnih rokenrola, a magazin “Time” proglasio je njegov album “Exodus” najvažnijim albumom 20. veka.
Rege muzičar 2001. dobio je i zvezdu na Stazi slavnih u Holivudu, a iste godine mu je posthumno dodeljen Gremi za životno delo.
Dokumentarac o njegovom životu, prigodnog naziva – “Rebel Music”, iste te godine bio je nominovan za nagradu Gremi.
Izvor: Stil Kurir
Dodaj komentar