Višesatna čekanja po suncu, kiši, snegu i mrazu, kao i loša organizacija rada kovid ambulanti dovodi do toga da ljudi umiru čekajući u dugačkim redovima pregled kod lekara. Najnoviji smrtni slučaj ide na dušu ministru zdravlja i svim funkcionerima koji ubeđuju narod da smo po ko zna koji put pobedili koronu, nekako uvek pred samu eksploziju novog soja i pojavu više hiljada novozaraženih.
Jutro na Voždovcu započelo je uz vedro i sunčano nebo, ali uz temperaturu ispod nule. Neko je krenuo na posao, neki par je možda baš ovog jutra odlučio da proširuje porodicu i stvara novi život, a neko je baš taj život ostavio ispred jedne od preopterećenih kovid ambulanti.
Domaći mediji preneli su da je u pitanju starija sugrađanka, a zatim da je u pitanju muškarac star 65 godina.
Takođe, dok su pojedini preneli da je u pitanju nova žrtva dugačkih redova, drugi mediji pak tvrde da je čovek zaustavio svoj automobil baš ispred ambulante jer mu je pozlilo, da uopšte nije ni išao u ambulantu, a da su lekari bezuspešno pokušali reanimaciju.
Konfuzija i u vestima i u redovima.
U međuvremenu, supruga nesrećnog čoveka rekla je da njen suprug jeste bio kovid pozitivan.
– Moj suprug je preminuo, ubrzano je disao jutros, prevezli smo ga na VMA, tamo su rekli da ćemo ga brže prevesti automobilom nego da čekamo Hitnu pomoć. Dovezli smo ga, reanimirali su ga i umro je – kratko je rekla.
Opština Voždovac jedna je od najvećih u Beogradu, a na njenoj teritoriji funkcionišu samo dve takve ambulante. Jedna je u Ustaničkoj ulici, takozvani ogranak „Šumice“, a druga je u ulici Vojvode Stepe, baš ispred zgrade u kojoj živi misteriozna Dijana Hrkalović.
Nedovoljno za toliku opštinu i broj ljudi koji na njoj živi.
Snimanje pluća i laboratorijske analize vrše se u Domu Zdravlja Voždovac, u Krivolačkoj ulici, ili se pacijenti sa ozbiljnijim posledicama šalju na Zvezdaru, na pulmologiju.
Lično sam čekao pre tri meseca ispred ambulante u Vojvode Stepe, ali mi je i tada bilo jasno da sam imao ludu sreću što u redovima provodim oko „samo“ sat vremena.
Omikron je doneo novu rundu tužnih scena koju svakodnevno viđamo mi u komšiluku blizu Vojvode Stepe. Ljudi dolaze i pre početka radnog vremena lekara kako bi zauzeli mesto u redu, a mnogi odustaju od takve vrste sistemskog ponižavanja. Neko se baš jako trudi da pogazi svako dostojanstvo građana i pacijenata, ali i iznemoglog medicinskog kadra.
Iz tog razloga mnogi sugrađani i nisu testirani, nisu pregledani i broj novozaraženih koji se objavljuje na TV kanalima, a koji je juče premašio 14.000, ni po jednom osnovu ne može biti relevantan. Broj je višestruko veći od prikazanog.
Poseban problem predstavlja odluka da se testovi na privatnim klinikama ne uvažavaju, ne vredi vam ni za besmislene propusnice, te vi za sistem i ministarstvo sa pozitivnim testom iz privatne zdravstvene ustanove zapravo i niste bolesni. Nemate pečat, kako se šaljivo moglo čuti u jednom od redova čiji sam lanac i sam uvećao svojim pristustvom.
Ne možete biti bolesni privatno, već samo državno, a samim tim ukoliko vam je neophodno bolovanje čekanje na minusu, snegu, vetru i kiši ne gine vam zasigurno. A samim tim, postoji opasnost da i sami poginete čekajući.
Koliko se para u ovoj državi nenamenski troši, za privatne letove, hotele, ručkove i opremanje različitih kancelarija malih od funkcije, a to je tako u celoj Srbiji. Pa samo na Voždovcu moguće je staviti dva kontejnera po kvartu, jedan za test, drugi za pregled, odrediti, ograničiti i podeliti ulice i brojeve zgrada čiji stanari bi dolazi baš tu da završe posao i olakšaju sebi borbu za oporavak.
Postoji rešenje koje bi na nivou celog grada moglo da funkcioniše, rešenje koje košta verovatno koliko i gorivo za sve službene automobile gradskih faca koje paradiraju sa članskim kartama i žive parazitski na račun onih u redovima.
Ne. Mi biramo da ćutimo i umiremo u redovima. Ljudi čekaju po devet sati, mnogi i ne stignu na pregled istog dana i sebi dodatno razore ionako upitno zdravlje. Mnogi ne dolaze automobilom, već tako zaraženi idu iz Vojvode Stepe u Krivolačku, iz Krivolačke nazad u Vojvode Stepe, pa onda na zvezdarsku pulmologiju, pa nazad u Vojvode Stepe.
Naravno, ne postoji direktna linija, već presedanja i pešačenje, mešanje sa zdravima u gradskom prevozu, a sve to pod temperaturom, glavoboljom, bolom u grudima, kašljem i drugim simptomima zbog kojih ljudi jedva stoje na nogama, u redovima. Na minusu.
Ljudi nam umiru u redovima. Počećemo da se preskačemo i razmišljamo „dobro je, jedan manje, sad sam bliže“. Jezivo lako smo krenuli da se navikavamo na smrt.
– Baci ovog tamo na gomilu da ne smeta. Neko će se spotaći o njega, još i nogu slomiti – moglo bi se uskoro čuti ispred kovid ambulanti. Ne samo na Voždovcu, već i ostatku Beograda, ali i čitave Srbije.
Nego, kad će Vučićeva kinta da vam legne? Trebaće za vitamine i lekove…
Dodaj komentar