Magazin

Prekvalifikovani frizeri nam brinu o pacijentima, zdravstveni radnici beže u Nemačku

lekari-nemacka
Printscreen

Zakon o zdravstvenoj nezi, kojim bi se regulisao delokrug rada, kao i nivoi obrazovanja i kompetencije medicinskih sestara, nalazi se u skupštinskoj proceduri.

„Inovacije u organizovanju službe zdravstvene nege u sistemu zdravstvene zaštite – realnost i mogućnosti” naziv je sesije koja je održana na Nacionalnom kongresu glavnih sestara, sestara i babica iz prakse i profesora zdravstvene nege na Tari.

Tu su izneti primeri i modeli osnivanja službe zdravstvene nege u svetu i u našoj zemlji.

Kako je pojašnjeno, za sada ni u jednoj civilnoj zdravstvenoj ustanovi nije osnovana služba za zdravstvenu negu, ali jeste prošle godine na Vojnomedicinskoj akademiji.

Dijana Otašević, diplomirana medicinska sestra i predsednica Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Srbije (UMSTBS) naglašava da su na skupu doneti brojni zaključci koji su usmereni ka Ministarstvu zdravlja Srbije.

Zaključeno je da je neophodno donošenje Zakona o zdravstvenoj nezi, kojim bi se regulisao delokrug rada, nivoi obrazovanja i kompetencije medicinskih sestara, a čiji je predlog u skupštinskoj proceduri.

Osnivanje službi zdravstvene nege u zdravstvenim ustanovama je neophodnost, smatra Otaševićeva, i potreba zbog poboljšanja kvaliteta zdravstvene nege i preraspodele ljudskih resursa, kontinuirane edukacije, podizanja kvaliteta sestrinskih usluga korisnika zdravstvene zaštite.

–  Potrebno je priznavanje diploma stečenih formalnim obrazovanjem u zdravstvenom sistemu naše zemlje i katalogu radnih mesta. Neophodno je zaustaviti hiperprodukciju prekvalifikovanih frizera, kuvara, obućara u medicinske sestre. To je problem od nacionalnog značaja, jer ugrožava zdravlje i bezbednost korisnika zdravstvenih usluga – naglasila je ona.

Na primer, hirurg provede dva, tri sata u složenoj hirurškoj intervenciji koju uspešno završi, a onda o tom pacijentu brine prekvalifikovani kuvar, frizer, obućar i drugi koji su diplomu stekli za nekoliko meseci i nemaju potrebna teorijska znanja, a „o praktičnim veštinama da ne govorimo“.

– Prekvalifikacije mogu da se sprovode, ali samo iz zdravstvenih struka u zvanje medicinska sestra. Učesnike kongresa je pozdravio i državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Mirsad Đerlek, koji je dao podršku razvoju sestrinske profesije u našoj zemlji – naglašava Otaševićeva.

Na skupu je učestvovalo više od 380 učesnika iz zdravstvenih ustanova Srbije, Slovenije, Makedonije, Republike Srpske, Federacije BiH, Crne Gore.

–  Medicinske sestre su najbrojnija radna snaga u zdravstvenom sistemu svake zemlje. Po podacima SZO one ostvaruju više od 70 odsto zdravstvenih usluga. U poslednjih nekoliko godina izražen je odlazak školovanih i obučenih sestara u zemlje EU, što se može u narednom periodu manifestovati i deficitom sestrinskog i babičkog osoblja u zdravstvenim ustanovama, ukoliko se nešto hitno ne preduzme za podizanje statusa i položaja sestara – dodala je Otaševićeva.

Izvor: Politika

Pred penziju otišla u Nemačku, zarađuje 3.200 € da mirno živi u starosti

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
960 Shares
960 Shares
Share via
Copy link