Sistem u Srbiji nije zakazao – on upravo tako i treba da funkcioniše

Dvojica maloletnika, starih 16 i 17 godina, uhapšeni su zbog sumnje da su nasmrt pretukli Đorđa Mijatovića, brata potpredsednika Vlade BiH Vojina Mijatovića, u beogradskom naselju Voždovac.

Kako piše NIN, oni su deo huliganske grupe koju čini desetak mladića i devojaka za koju stanari ovog dela Beograda tvrde da je danima pravila haos, lomila klupe, pretila ljudima koji su ih upozoravali, izazivala strah kod dece.

Mijatović je, prema rečima ministra policije Ivice Dačića, pretučen i umro od povreda glave kada je pokušao da zaštiti svog sina od huligana koji su ga maltretirali.

Maloletnici su posle ubistva Mijatovića uhapšeni, a stanari naselja Braća Jerković, u kom se zločin dogodio, tvrde da su i dan ranije zvali policiju zbog njih, ali da ona nije mogla ništa da uradi jer su maloletni.

Novi slučaj nasilja, u kom čovek izgubi život dok pokušava da odbrani dete od obesnih mladića, uznemirio je Srbiju i otvorio pitanje koliko smo uopšte bezbedni u situaciji kada grupe huligana maltretiraju i prebijaju ljude usred dana ili se, kao u ne tako davnom slučaju u centru Beograda, međusobno obračunavaju.

Nasilje u svim porama

Prećutno ili otvoreno tolerisanje nasilja, tuče u rijaliti programima, ali i uvrede i druge vrste verbalne agresije, širenje mržnje prema manjinskim grupama ili drugim nacijama, javno veličanje ljudi osuđenih za najteža krivična dela, od ratnih zločina do ubistava, njihovo simboličko predstavljanje kao heroja, teško su mogli a da ne ostave posledice na celokupno društvo. A posledica je nasilje kao prihvatljivo „rešenje“ za svaki društveni problem.

Agresija i nasilje u tolikoj meri su dominantni u srpskom društvu, da su prodrli u sve njegove pore, zbog čega je toliko teško identifikovati i mapirati sve njihove „izvore“, pa se zbirno označavaju kao „kultura nasilja“, navode autori Srđan Hercigonja i Milena Berić u istraživanju i analizi skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji koje je objavilo udruženje „Krokodil“.

– Srpsko društvo je opterećno nasiljem i to možemo da vidimo i po broju najtežih incidenata – kaže za NIN Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Pored čestih teških incidenata čiji smo svedoci, o prisutnosti nasilja govore i masovna ubistva koja su se dogodila u našoj zemlji. Od 2000. godine do danas, u Srbiji se dogodilo 12 masovnih ubistava (sa više od troje ubijenih u isti mah). Međutim, od tih 12 masovnih ubistava, čak osam se zbilo od 2013. godine, kad je počinjen masakr u Velikoj Ivanči.

– To pokazuje da se nešto drastično promenilo u poslednjih 10 godina kada je u pitanju nasilje – kaže Petrović za NIN.

Petrović upozorava da je MUP Srbije još 2009. godine utvrdio šest faktora rizika u Srbiji. Međutim, čini se da se time niko nije ozbiljno bavio, a Petrović kaže kako izgleda da se u poslednjih deset godina ide u suprotnom smeru.

Mladi na udaru

„Brutalizacija društva“ u Srbiji, kako su ovu pojavu nazvali analitičari nemačke „Fridrih Nojman“ fondacije, građanima daje „osećaj bespomoćnosti pred državom u kojoj često svoja prava mogu da ostvare tek uz pomoć novca ili veza“. Sa druge strane, Srbija je na trećem mestu Globalnog indeksa organizovanog kriminala, odmah iza Rusije i Ukrajine, a poslednja istraživanja pokazuju ekstremizaciju mladih u Srbiji, pa nije teško sabrati dva i dva i zaključiti da će upravo mladi, kakvi su i dvojica uhapšenih u slučaju sa Voždovca, sve češće ulaziti u huliganske, a potom i kriminalne grupe.

Jer, ako su one društveno prihvaćene, ako se sa njihovim vođama viđaju važne javne ličnosti, a često izbegnu kaznu, iako su optuženi za najteža krivična dela – njihovi status i moć upravo su suprotni onome što bi trebalo da budu ako bi se zakoni striktno poštovali.

– Istraživanja pokazuju da je 2023. godine 10 odsto više mladih iskusilo fizičko nasilje u odnosu na 2022. Slično je i sa virtuelnim, odnosno sajber nasiljem, verbalnim nasiljem. Očigledno da je društvo preplavljeno nasiljem i ne radi se tu samo o toleranciji prema nasilju, nego na neki način i promovisanju nasilja u društvu, pre svega preko medija, kroz takozvanu popularnu masovnu kulturu. Imamo fenomen da su kriminalci prisutni u medijima, da se predstavljaju kao jedan pozitivan društveni model, kao deo neke elite ka kojoj mladi treba da streme i da im oni budu neka vrsta idola – dodaje Petrović.

„Sistem nije zakazao, to je sistem“

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji napisao je na Iksu da „sistem nije zakazao, ovo je sistem u Srbiji“.

U sistem su prst uprli i predstavnici opozicije, tvrdeći da je vlast odgovorna za osećaj nesigurnosti među građanima i slučajeve nasilja.

Ostatak teksta čitajte na sajtu NIN-a.