Muke podstanarske veliki broj ljudi poznaje. Kad unajmljujete stan, obično vam obećavaju kule i gradove, kao devojci na prvom sastanku, a kada se uselite shvatite da vas nešto što se reklamiralo kao odlično ili vrhunsko košta kao svetog Petra kajgana, a uz to je i luksuzna rupa. Ne uvek, naravno, ali često. Sve češće u Novom Sadu.
Novi Sad polako ali sigurno postaje najgori grad u državi za podstanare. Visina kirije je kao u Beogradu, a plate su… pa, novosadske.
O tome koliko je veštine potrebno da bi se učio i odmah zapljnuo neki iole pristojan stan sa prihvatljvim uslovima mogla bi da se napiše knjiga sa uputstvima u tri toma. Sećate se priča svih onih ljudi koji su neko vreme boravili u Americi pa su radili po tri posla i delili stambeni prostor sa pet cimera? E pa to je stiglo i u Novi Sad, samo ne kao privremeni život posle koledža, nego ono zauvek ili dok se ne desi neko čudo da uspeš da dođeš do svoje nekretnine.
Šta se sve izdaje i naziva delux i ultra delux stanovima to je tek za kategoriju Verovali ili ne? A sajtovi za izdavanje nekretnina i stranice na društvenim mrežama gde se ostavljaju oglasi su mali horor univerzumi za sebe.
Dani zimskog praznovanja su prošli, što znači da će biti još manje stanova za izdavanje i svako ko se bude upustio u izazov traženja neke garsonjere svoje živce i zdrav razum mora da pripremi za ozbiljne testove izdržljivosti koji im slede.
DELUX VINTIDŽ MEMLJIVI STAN OD 400 EVRA
Kada odete na sajt za izdavanje nekretnina prvo što će vas iznenaditi je veliki broj oglasa za lux, delux i ultra extra delux stanove koji se nude.
Njihova cena stanova u Novom Sadu naravno jeste u skladu sa oznakom lux, ali izgled? Pa, i ne baš.
Lux stan bi bio otrpilike: ima kauč iz forma ideale i kupatilo. De lux stan ima kauč iz Forma ideale i nekoliko dekortivnih predmeta iz Ikee. Ultra delux stan nov nameštaj i lep parket.
I to vam je to.
A cene od 400 pa do 1200 evra mesečno. Niko baš ne može tačno da utvrdi po kojim kriterijumima neki stan uđe u kategoriju lux, ali samopouzdanje stanodavaca koji nude svoju nekretninu koja izgleda pristojno i ima belu tehniku kao extra komfor je neosporno.
Ovakvi stanovi su zapravo namenjeni stranicma koji dolaze turistički ili poslovno i ostaju tu na nekoliko dana, ili neki kraći vremenski period.
A šta je ostalo onda za studente i sve ostale ljude koji su imali tu nesreću da budu podstanari u Novom Sadu u ovo za njih najgore vreme? Ne mnogo.
Ostalo je nešto malo preskupih gasonjera, nešto više višesobnih stanova sa starim nameštajem na ne tako atraktivnim lokacijama i još po neki objekat koji više liči na prilagođenu garažu nego na mesto u kojem bi neko ljudsko biće trebalo da živi.
Ali da bi i do tog nekog stana došao podstanar mora da prođe ludu avanturu potrage za tim prostorom, po kojoj bi mogao da se snimi jedan odličan psihološki triler.
PRESKUPE AGENCIJE I BIZARNE GRUPE ZA IZDAVANJE STANOVA
Zdravo razmišljanje prilikom potrage stana moglo bi da bude nemam mnogo vremena, hoću da lepo rešim to pitanje stana, odem u agenciju kažem im koliko para imam i šta mi treba, pa će se nešto naći.
U uslovima u kojima kod nas sve to funkiconiše to zdravo razmišljanje vrlo brzo se pretvara u naivno razmišljanje.
Mnoge agencije su više orijentisane na stan na dan nego na ove „dugoročne varijante“, a deo koji uzimaju sebi i od stanodavca i od podstanara uopšte nije zanemarljiv. Pritom može se neretko desiti da mora da se čeka po nekoliko nedelja „da se nešto pojavi“, a i da kad se pojavi „uleti “ neko drugi.
U nekim agencijama zapravo postoje i liste čekanja kada je udaran period u godini.
Iz ugla podstanara treba da platiš kiriju (koja je oko 200 do 250 evra) plus depozit u visini kirije. Znači petsto evra samo dobar dan, plus pedeset posto ageniciji što ti je našla stan koji si i sam mogao da nađeš za to vreme.
Znači za neku garsonjeru na Limanu u startu treba da iskeširaš skoro sedamsto evra. Pa to je skoro da ti treba neki brzi keš kredit za podstanarstvo u Novom Sadu.
Tamni kutak interneta svakako mogu biti grupe za izdavanje stanova. Kad hoćeš da izbegneš agenciju onda sasvim sigurno moraš da se suočiš sa tim bizarnim svetom na društvenim mrežama.
Objave ili komentari na objave mogu biti materijal za neku dobru knjigu. Praktično bestseler.
Stanodavac koji traži isključivo studentkinje, pa će se oko uslova dogovoriti (he he), lik koji traži cimera za stan od jedva 20 kvadrata sa praktično spojenim krevetima (kirija 180 evra), samohrani otac i polemika zašto je stavio fotku bez majice ako već traži stan, ljudi koji se javljaju u komentarima samo da kažu da su preduzetnici i da su stekli mnogo više od te podstanarske sirotinje koja traži stan. Ljudi sa ljubimicima bi pre za sebe našli smeštaj u azilu, zajedno sa psom, nego stanodavca koji će dozvoiliti i životinju.
A cene? Cene idu u nebesa.
Garsonjera na Grbavici postala je neki zlatni gral koji sad košta 250 evra za 26 metara kvadratnih na kojima je uredno smešten stari nameštaj. Mnogo je onih stanova od 50 kvadrata cena im je do 300 evra i smešteni su uglavnom po Naselju i Grbavici.
Jasno je da su računi za veće stanove naravno mnogo veći. Još dodajte pare za prevoz koje vam trebaju kada živite u nekom udaljenijem delu grada i eto – kome se to uopšte isplati?!
Kada odete na teren odnosno da vidite stan situacija je još gora. Stanovi bez sudopere, veš mašine, ormana (koji baš planiramo da kupimo najkasnije sledeće godine), vlaga, debeli stari tepisi sa jos starijim neudobnim krevetima, „garsonjera“ do koje se dolazi kroz dnevni boravak starijeg bračnog para koji izdaje stan, gazdarica koja izdaje stan, ne sobu, ali ona živi sa vama u tom stanu, stanovi koji su prethodni podstanari demolirali, ali gazda smatra da to nije njegov problem, stanovi u „blizni Futoške pijace“ koji su zapravo na Futoškom putu bliže Veterinku nego pijaci, niz bi mogao biti beskonačan …
KO JOŠ IMA PARA DA BUDE PODSTANAR ?
Plate u Novom Sadu zvanično su oko 56 hiljada. Nezvanično, ono što se zna, da je neki prosek oko 40 hiljada.
Uzmimo da će neko sa tom platom od 350 evra da bude u garsonjeri. I da ta garsonjera bude 200 evra. Sto ti jos treba za sve račune, uzimajući u obzir i telefon, i ostane ti šta 50 evra za život?
Što znači da bi u garsonjeri od 26 kvadrata trebalo da živiš sa cimerom i opet da se jedva natežeš da razvučeš mesec.
Što se tiče većih stanova gde su i kirije oko 300 evra, sa koliko ljudi bi trebalo da živiš da bi to moglo da funkcioniše? To je eventualno zanimljivo dok si student. Posle 25–te godine, logično, možeš da živiš sam sa sobom eventulano sa partnerom ili partnerkom.
Ukoliko su ti stanovi za porodice, treba da ode plata i po samo na kiriju i račune ?
Dakle, Novi Sad je konačno postao svet. Tako se ljudi sa kirijama muče u Njujorku i Londonu. Eto mi smo kao neka svetska metropola. Osim što ne možemo da radimo dva posla, jer nam ovaj jedan obično traje od deset do 12 sati dnevno i često zahteva angažovanje vikendom.
Možda nam banke dobronamerno ulete sa nekim kreditima za podstanare i simboličnim kamatama od 22 posto.
U svakom slučaju, svima koji trenutno traže stan u Novom Sadu želim beskonačno mnogo sreće, jer to je trenutno jedini način da dođete do nekog pristojnog stana koji možete da platite. Sreća…
Dobar tekst. Bilo bi lepo da se napiše i jedan sa tačke gledišta zakupodavca.
Apsolutno se slažem.
Važi za jedan od nalepših gradova u našoj državi ,a ja ne videh još jednu lepu ,novu asfaltiranu ulicu.Krpa do zakrpe ceo grad.Stvarno sramota !
Jeftino, treba da bude bar tri puta skuplje! Svi biste u grad, a sela prazna…
Ako mislite da je to skupo dignite kredit za stan, ulozite jedno 5-10 hiljada evra u opremanje e i onda ga iznajmite za 100e ili koliko mislite da bi trebalo da bude da bi vam se to sve isplatilo ili barem pokrilo. Salu na stranu, cene kirija su preniske i zato su stanovi u tako losem stanju. Jednostavno cenu kirije ne diktira kupovna moc najsiromasnijeg vec cena stana, odrzavanje i opremanja istog. Znate li koliko kosta da se renovira parket? kupatilo? promeni namestaj? tehnika koja crkava na 5 godina? A stan koji se iznajmljuje je spreman za kompletno renoviranje na svakih 10-15 godina…
Po zvanicnoj statistici iz 1990.g., gradjani Novog Sada su imali vece plate id od Novog Beograda a i od Beograda. Sloba je to urnisao a ostali beogradski secesionisti su samo nastavili sa tim trendom unistavanja prihoda i plata u Vojvodini. Izdavanje je ostalo na onom nivou iz 1990.
Tekst ne zavređuje pažnju. Cene stanova u Evropi koštaju skoro njihovu mesečnu platu. Stanovi u manjim gradovima u Srbiji se iznajmljuju za 200€.
Ako tekst ne zavređuje pažnju zašto ga komentarišete? Nije mi baš jasno. Ili izdajete stanove po Novom Sadu?
Sraman tekst usmeren iskljucivo na kritiku situacije bez cilja osim na prikupljanje klikova. Klasican click-bait tekst. 😂
Prvo, cenu određuje tržište! Drugo, nigde na svetu ne postoji mesto gde ljudi sa minimalnom platom žive lagodno. Treće, kakav crni prosek u NS od 40000? Ko u ns radi za te pare? Očekujete da neko plati, trenutno oko 60000 garsonjeru, opremi je sa još 5000 i izdaje za 100-150€? Teško.. Živeti u centru grada je luksuz, to ljudi nikako da shvate. Ako je skupo, seliš se dalje od centra. Stanarine će tek da isprate ovaj rast cene kvadrata i inflaciju kroz par godina. A to što je većini problem da priušte osnovno pa se istresaju na “alavim stanodavcima” je suludo. Nezadovoljstvo izrazite na sledećim izborima.
Ok, tekst je kao frustracija osoba sa fejsbuk grupa za izdavanje stanova. Nisam uspeo ni da procitam sve, besmisleno je. Znaci niste problem Vi i Vasa mala plata, nije problem ni sto je cena kvadrata otisla u nebo, vec su krivi zli ljudi koji nece da kupe garsonjeru za 40.000 evra pa da izdaju nekome za 100e samo da bi ih neko nazvao covekom? Kada sam radio za minimalac nisam krivio druge, nego sebe. Tako jedino mozes da napredujes. I hvala Bogu, godinama mi je plata debelo iznad minimalca.
Bracni par je prodao stan u Novom Sadu za 150.000 i kupio veci stan u Valensiji i ostalo im je 10.000 e.
Kraj price.