Srpska politička scena bogata je potpuno nebitnim strankama i pokretima koji traže priliku da, ukrštajući koplja sa tradicionalnim političkim organizacijama, osvoje dovoljan broj glasova i narodnu podršku kojom bi pokrenuli prekopotrebne društvene promene.
Barem se na taj način predstavljaju građanima, kao zaštitnici običnih ljudi u odbrani njihovih prava.
Scena kvantitativno bogata, ali kvalitativno i duhovno izrazito siromašna, uvek može iznedriti neku novu opciju, iako se vrlo brzo dokazuje kako je i ona zastranila i izdala svoja primamljiva osnovna načela.
Zbog toga grupi mladih ljudi iz Beograda sinula je na pamet, ili glupost, ideja o osnivanju nove političke partije.
Samo ime dovoljno govori o idejnim postulatima ove dezorganizacije. Naziv neodoljivo podseća na SNS, odnosno Srpsku naprednu stranku, kao i na Kraljevinu SHS – Srba, Hrvata i Slovenaca.
SHS – Srpska hejterska stranka spoj je tradicionalnog i modernog, sa esencijalnim sastojcima anarhizma i nihilizma, a njeni članovi ujedinjeni su u neograničenoj mržnji prema svemu nametnutom. Glavna parola im je “Smrt svima, mi smo vaša budućnost”.
Za razliku od nepostojećih opcija za saradnju, sa kojima bi nekim čudom mogli da stvaraju zajednički hejterski front, neprijateljske snage vide na svakom koraku.
Od vlasti i opozicije koje vide kao dve strane istog novčića, do susednih naroda, međunarodnih i domaćih organizacija koje smatraju lažnim i amoralnim, SHS veruje da je jedino rešenje rušenje sveopšteg poretka.
Kao oružje nisu odabrali ljubav i pacifizam, već bunt praćen agresivnom retorikom i otvorenom mržnjom prema skaradnim produktima postojeće civilizacije.
Predsednika države vide kao uzurpatora, ministre kao polusvet okupljen u zgradi Vlade, dok je patrijarh “klasičan udbaš” koji sluša naređenja “odozgo”, ali ne od Boga.
Partizan i Crvena Zvezda su čeda komunista “koji još uvek vladaju preko svojih otužnih potomaka”, dok su Hrvati, Bugari i Albanci (Šiptari), deo jednog te istog zločinačkog i belosvetskog poretka.
Sve je to ista bagra, sve su to fašisti, uskliču mrzitelji u svojim neodmerenim izjavama za kariranim stolnjakom.
Sasvim jednostavno je, “svi preko su fašisti” i tu nema nikakvog kompromisa. Pojednostavljivanje i generalizacija u svom najizraženijem obliku.
Komunizam je zlo, kapitalizam još veće, a demokratija i neoliberalizam su najveće prevare u modernoj istoriji.
Često se na njihovim okupljanjima može čuti zaključak “joj, šta nam rade”, dok se uz rakiju i meze do ranih jutarnjih časova mržnja bokalima toči.
Psovke i teranje u egzotične reproduktivne predele takođe nije strano istaknutim članovima, dok je biti najgora verzija sebe prioritet svih prioriteta.
Mrzimo sve, počevši od sebe samih, objašnjavaju nam. Mržnje jedino nema po ustaljenom i dosadnom šablonu vere i rase. Nacija je ipak nešto sasvim drugo, tvrde iz SHS-a.
Za razliku od SNS-a koji otrov sipa iz svih raspoloživih izvora i javnih rezervi istovremeno praveći se da je reč o čistom miroljublju i čovekoljublju, SHS otvoreno mrzi sve što iritira malog čoveka, nemoćnog, istrošenog i mnogo puta izigranog.
Nek se spreme majke i očevi svih onih stranih i domaćih probisveta koji su se ogrešili o sve dobre ljude koji su konačno odlučili da im dobrota i pasivnost neće rešiti nagomilane probleme.
Gandijeva retorika i strategija “sedi dole” neće se praktikovati, već će se partijski sastanci i dezorganizovane akcije kao i mnogo puta do sada održavati po kafanama, vikendicama, parkovima, stanovima gde će se ideal smrti i mržnje prema svim realnim i imaginarnim (ne)prijateljima uzdizati do neslućenih visina.
Svađa i vređanja, a ne prijatna razmena mišljenja, to je ukratko način komunikacije nove političke snage.
Svi u svom okruženju imate nekoga ko spominje majke i očeve svemu i svačemu, ko veruje da će mržnja spasiti svet ukoliko joj samo damo šansu.
Da je Džon Lenon umesto “peace” pevao “hate” možda bi danas bio na nekoj od turneja kao predvodnik propalog hipi pokreta, koji bi umesto ljubavi propagirao netrpeljivost i mržnju neslućenih razmera.
Za partijsku hejtersku himnu odabran je trominutni miks pesama “Hatefull” grupe The Clash, “Killing in the name” od Rage Against The Machine i EKV “Dum Dum”, dok u deo obavezne obuke za nove članove spada i jednonedeljno analiziranje i izvlačenje pouka iz filmova poput “A Clockwork Orange”, našim ljudima poznatijeg kao “Paklena Pomorandža”, zatim “Taxi Driver” sa Robertom De Nirom, “La Haine” sa Vinsentom Kaselom, “Joker” sa Hoakinom Finiksom ili “The Dark Knight” sa neprevaziđenim Hitom Ledžerom.
Grupa ovih mladića ima poseban plan i program za kulturu čija se suština može pronaći u strategiji – ostavi umetnike na miru da rade i stvaraju u erupciji bola i kreativnog naboja.
Deca se u obrazovnom programu obavezno uče vatrenom buntu i oštroj kritici, a ne poslušnosti i savijanju kičme nedoraslim autoritetima.
Tužne teme zabranjene su, kao i nostalgija. Pogleda usmerenog ka budućnosti, SHS predstavlja budućnost jednog agresivno koncipiranog društva kojem mir, pokajanje i nikad dosanjano blagostanje ne ulivaju nadu da se dobrota, plemenitost i ljubav isplate na karmičkoj vrednosnoj skali.
Smrt svima je poklič protiv maltretiranja, protiv izrežiranih opcija koje ništa osim laži i manipulacije nemaju da ponude. Uostalom, “zašto sve mora biti tako ozbiljno?!”
SHS – Srpska hejterska stranka za sada je još uvek samo plod mašte i dobrog zezanja uz gromoglasan osmeh na obalama Dunava, ali s obzirom na životno iskustvo, količinu nagomilanog besa, očajanja, nepravde i nedostatka vere u svetliju budućnost, pitanje je vremena kada će ova bezazlena utopijska ludorija, pomalo neukusna pošalica i ideološka izmišljotina postati deo realnog sveta i popularne kulture, te sasvim sigurno pronaći pukotinu kroz koju će progurati svoje političke zamisli do konačne propasti svega što je ljudska vrsta poganim i krvavim rukama stvorila.
Hejt, SLOVEni, još ste živi?: “Pa, pozdravi i ti pokući. Pocrkali svi dabogda”
Dodaj komentar