Taraš je zaseok na samo 45 kilometara od Novog Sada i još manje (22km) udaljen od Zrenjanina. Samo srce Vojvodine u zagrljaju reke Tise i turistima rado nudi domaćinski sosin šareni astal kao i vino osunčane ravnice, nalik tradicionalnom gostoprimstvu ovog kraja.
Ali to nije ono po čemu je Taraš specifičan, ovde stanovnici nisu samo lale i sose…
Pitate se kako su turisti u velikom broju zalutali baš u ovo seoce? Nije u pitanju blizina grada ni posebnost vina niti kuhinje kao ni obale Tise koja je svuda jednako lepa… u pitanju su rode kojih ovde ima skoro koliko i stanovnika u letnjem periodu.
Ovo selo proglašeno je Evropskim selom roda 2015. godine a njega gnezdi od 25 do 40 parova ovih klepetuša. Meštani kažu da su rode oduvek letovale u Tarašu a intenzivno ih prate članovi Udruženja „Taraške rode“ osam godina. Atrakcija koja kupi kadrove lokalnih televizija je mužjak Prvoje, on stiže u selo roda najmanje osam godina od kad ga redovno prate, možda i duže, i to od 1. do 10. marta najkasnije, posle njega se očekuje i njegova ženka Mara.
Naposletku, prvodošlice rode su se gnezdile čak i po dvorištima, gde god bi bilo slame i dimnjacima, a sad su prešle mahom na bandere ali ostalo je po koje gnezdo i na dimnjaku i krovu kuća.
Te godine kada je Taraš proglašen selom roda leto je brojalo 40 parova, dok je prošlo leto brojalo najmanje – 26 parova.
A otkud baš u ovom malom selu toliko roda? Jasan odgovor ne postoji ali ornitolozi i drugi stručnjaci koji se bave ponašanjem ovih ptica procenjuju da na njihov dolazak umnogome utiče migracioni put iz Afrike.
Taraš 13. marta slavi manifestacijom „Doček roda“ radosni dolazak ovih ptica, dok je udruženje za zadatak sebi postavilo edukaciju seljana, naročito najmlađih u cilju očuvanja gnezda i hranilišta roda, vlažne livade Rogozare koja je jedno od glavnih izvora hrane.
Ovako Tarašani skladno i srećno žive sa svojim neobičnim kljunastim “Afrikancima”.
Jedino bačko brdo krije tajne stare milion godina i intrigira najveće umove sveta
Dodaj komentar