Magazin Srbija

Sanja sama odgaja troje dece, ima rak i sina sa epilepsijom, a naša pomoć joj je neophodna

sanja-lakic-naslovna
Foto: Privatna arhiva

Svako u životu bije sopstvenu bitku i misli da su upravo njegovi problemi nerešivi i najveći, često ne mareći za osobe u našoj najbližoj okolini.

Međutim, kada sagledamo kroz kakve sve nedaće u životu ljudi prolaze i kakvi su borci, dođe nam da se postidimo i zaboravimo na naše muke.

Priča Sanje Lakić (30), samohrane majke iz Bača, vojvođanskog sela blizu Novog Sada, zaista stvara težak osećaj u želucu i tera suze na oči.

Ova mlada i teško bolesna žena potpuno samostalno brine o svoja tri mališana i predaja za nju zaista nije opcija.

Sin prilikom svakog epileptičnog napada povređuje sebe

Nakon što je uz pomoć pisanja Telegrafa.rs i humanih ljudi koji su se odazvali dobila stan, ponovo je odlučila da se obrati javnosti, kako bi podelila golgotu kroz koju svakodnevno prolazi.

Majka troje dece, pored borbe sa svojim zdravljem, ima kako kaže još veću muku – bolesnog sina koji ima epilepsiju.

Sin povrede
Foto: Privatna arhiva

– Ja sam samohrana majka, troje dece imam, sin od deset godina ima epilepsiju, i prilikom svakog napada povređuje sebe. Poslednji put je pokušao da se zapali, nakon čega je završio na dečijem odeljenju psihijatrije.

Pre je pokušavao da se iseče, ugrize, i svašta, ali ja sam uvek tu pa sprečim. Poslednji napad je imao kada je saznao da je njegov otac dobio drugo dete – počinje tešku životnu priču za Telegraf.rs majka borac.

Oca nije briga za decu

Otac njene dece je, priča, oženjen i nastavio je svoj život, ne želeći da joj, kako ona tvrdi, pomaže oko dece.

– Otac moje dece je sada oženjen, dobio je drugo dete a za našu decu kaže da mogu da umru i da ga ne zanimaju. Klečala sam i molila ga da mi pomogne da čuva decu da odem kod lekara, ali nije hteo ni da čuje.

Ja se mučim sa našom decom, pokušavam da im priuštim koliko mogu, najteže je kada idemo na spavanje, neko mora na podu, a to sam naravno uvek ja. Ne bih dozvolila da moja deca spavaju na podu – priča Sanja.

Zakazana operacija odložena, zasad bez novog termina

– Ja sam jako bolesna, imam benigni tumor štitne žlezde i rak grlića materice. Mučim se jako, a nikoga nemam da mi pomogne. Živimo u 16 kvadrata, sa dečijim dodatkom od 28.000 dinara.

Nema ko decu da mi čuva, a kada sam trebala da se pojavim na operaciji, desilo se to da je sin imao napad, baš taj kada je hteo da se zapali – objašnjava ona.

„Da si bila dobra, ne bi bila samohrana majka“

Sanja zbog cele situacije muči muku i da nađe posao. Poslodavci, kaže, ne žele ni da joj pruže šansu.

Sanja lakić deca
Foto: Privatna arhiva

– Obraćala sam se svima za pomoć, niko nije želeo da me čuje, svi se prave da su slepi i gluvi. Bila sam u opštini da pitam da mi nađu posao, kako bih deci priuštila barem nešto.

Tamo su mi rekli da ja ne mogu da radim, i da sam dobra, sedela bih pored muža, ne bih bila samohrana majka. Jedino ko mi pomaže, jeste škola, Nikola Vuletić, kao i Marina Balaba iz opštine. Nemam nikoga, ja sam se iselila iz očevog stana, jer je maltretirao decu i mene – kroz suze priča Sanja.

Štrajk glađu za bolju budućnost

– Ovako više ne mogu, ni ja ni moja deca. Ne mogu da radim, ne mogu da se lečim, nemam novca, nas četvoro živi u 16 kvadrata. Odlučila sam da izađem na ulicu i da otpočnem štraj glađu, valja će mi neko pomoći i videti moje vapaje. Ne tražim novac, tražim posao da mogu da radim i da se lečim.

Tu decu mora neko da izvede na pravi put, a oni imaju samo mene. Molim sve ljude koji mogu da mi pomognu sa školskim priborom i garderobom, sve nam je to potrebno kao i lečenje za sina, ako bilo ko može da pomogne neka se javi na moj broj telefona: 063/134 55 39 – završava svoju ispovest i apel Sanja Lakić.

Izvor: Telegraf

Vasa (7) je medicinsko čudo kakvo lekari nisu videli, ali potrebna mu je naša pomoć

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

333 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap