Našu plodnu ravnicu odlikuje fenomenalna gastronomska ponuda, a salaši u Somboru predstavljaju idealna mesta gde ćete, u potpunom skladu sa prirodom, sa guštom uživati u najukusnijim vojvođanskim specijalitetima.
Ova tradicionalna seoska domaćinstva nastajala su u napuštenim atarima, da bi ih vredne ruke domaćina vremenom pretvarale u plodnu, obradivu zemlju, na kojima su gajili poljoprivredne kulture i stoku.
Sam izraz potiče od mađarske reči za smeštaj, a na ovim gazdinstvima su odrastale, živele i radile čitave generacije. Predstavljali su idealno utočište putnicima namernicima, jer su tu mogli da uživaju u vojvođanskom gostoprimstvu, uz topao krevet i bogatu trpezu.
Nažalost, kako su mlađi naraštaji sve više tražii beg od napornog seoskog života u gradovima, tako su i salaši lagano odumirali, a mnogi od njih i danas zvrje prazni, zapušteni i urušeni.
Međutim, u poslednje vreme se čini da duvaju drugačiji vetrovi, pa ljudi traže beg od užurbanog života, buke, neona i betona u netaknutoj prirodi, gde uz poj ptica, mogu da uživaju u slasnom zalogaju i kvalitetnim domaćim vinima, uz zvuke tamburice.
Zato salaši u Subotici i Somboru, polako ali sigurno, doživljaju svojevrstan “rivajval” i čine neodvojivi deo bogate vojvođanske turističke ponude, čuvajući duh starih vremena od zaborava.
Proverili smo za vas u kojim salašima na severu Bačke, dobro poznatim iz pesama čuvenog Zvonka Bogdana, tačnije u okolini Sombora, u jedinstvenom ambijentu možete da uživate gastronomskim specijalitetima, čije su tajne dobro znale naše bake.
Na “Našem salašu” se baš domaćinski jede
Poseta Somboru, gradu veličanstvenih trgova, očuvane austrougarske arhitekture i bogate istorije, nikako neće biti kompletna, ukoliko niste obišli poznata salašarska naselja, u kojima dobri domaćini čekaju svoje goste.
Jedan od njih je i “Naš salaš”, koji se nalazi nekoliko kilometara od centra grada, u naselju Gradina, u blizini Velikog bačkog kanala.
Od ‘leba i masti do “supe, sosa i mesa”
Sagrađen je još davne 1925. godine, a čim prođete kapiju, dočekaće vas idilična atmosfera, u autentičnom vojvođanskom duhu, koji čuvaju i salaši u Banatu. U svakom slučaju, porodica Farkaš će učiniti sve da se osećate kao kod svoje kuće.
Preporučujemo da obed započnete izvrsnim domaćim sokovima ili rakijicom, a zatim navalite na čuveni “Bački ručak”, koji se servira u nekoliko tura.
Za zagrevanje praznih stomaka biće zaduženo bogato predjelo, koje se sastoji od domaćih špecija iz pušnice “nakoso”, upotpunjenih sa klasičnim, pomalo zaboravljenim vojvođanskim jelom – ‘lebom i masti, posutim alevom paprikom.
Potom sledi supa – od morke ili fazana, sa flekicama, ili knedlama od griza, poslužena u servisu kakve su imale naše prabake, a kakav bi to vojvođanski ručak bio bez rinflajša sa raznim sosevima, kojeg u svojoj ponudi imaju i odlični restorani u Sremskim Karlovcima.
Međutim, tek vas očekuje prava gozba…
Hranu pripremaju od pažljivo biranih namirnica, a nude sadržaje za čitavu porodicu
Zaista je teško odlučiti se za favorite se između domaćih rezanaca sa sirom, “grenadir marša”, pohovanih šnicli sa sirom, bataka sa medom i senfom sa mlincima, bačke krompirače, pačetine ili ćuretine na razne načine, junećeg prekelta ili pilećeg paprikaša…
Deserti su priča za sebe, a šnenokle, gibanica sa orasima, štrudle sa makom ili višnjama od mekanog, ručno pravljenog testa, ostaviće vas bez daha.
Cene su malo jače od proseka, ali kvalitet hrane i usluge ih svakako opravdava.
Namirnice pažljivo biraju iz domaće radinosti i od lokalnih proizvođača – njihovih komšija, a šta se sve nalazi na meniju određenog dana, najbolje je da proverite kada prilikom rezervacije dogovarate posetu, na telefone 063 7377155 i 061 6273346.
U okviru kompleksa postoji igralište za najmlađe, mali amfitetar i jezerce, galerija slika, kao i majkina i bakina soba, u kojima možete lepo da odmorite nakon celodnevog dana na salašu.
Pored samog salaša, porodica Farkaš u ponudi ima smeštaj u Dalmatinskoj ulici u Somboru, u mirnom delu grada, koji raspolaže sa 15 ležaja.
Jedinstven gastronomki ugođaj u debelom ‘ladu dudova
Ukoliko krenete na drugu stranu, ka vojnom aerodromu i skrenete prema salašarskom naselju Bukovac, stići ćete u oazu spokoja, u kojoj stoletni dudovi stvaraju debeo ‘lad, a kuce i mace uživaju zajedno sa gostima.
Reč je o salašu “Sedam dudova”, u kojem domaćini od plodova ovog veličanstvenog drveća spremaju savršenu dudovu rakiju – idealan aperitiv za harmoniju ukusa koja vas očekuje.
Egzotičan meni za vrhunsko gastro iskustvo
Imaju dosta egzotičan meni, u odnosu na “standardnu” salašarsku ponudu i konstantno ga menjaju, kako bi što bolje izašli u susret željama gostiju, a svoje gastronomsko umeće konstantno unapređuju.
To ne znači da nećete omastiti brk tradicionalnim proizvodima – naprotiv – imaju i sopstvenu sušaru za kulen, kobasice i slaninu, a prave i domaci dzem od jagoda, pekmez i ajvar.
Međutim, ovde možete gozbu otvoriti nesvakidašnjom pilećom japanskom “ramen” supom, ili carskim mesom u balon lepinji.
Ukoliko ste više raspoloženi za tradicionalan ručak, tu su hrskavi batačići sa karfiolom, svinjska plećka, juneći gulaš, kolenica, ćuretina sa mlincima u sosu od šumskog voća, ali i domaća kobasica, koju služe uz pire krompir i karamelizovane breskve – da izdvojimo par delikatesa.
Porcije su veoma obimne, a cene kao u prosečnim restoranima u većim gradovima, koji nude daleko niži kvalitet usluge i hrane.
Kako se nalazimo u poznatom lovačkom kraju, ni ljubitelji jela od divljači neće biti zakinuti, jer se na jelovniku povremenu nađu zečetina sa njokama, fenomenalan srneći biftek, ili prepelice u slanini.
Ovako znalački spremljene, jedino ih možete pronaći u specijalizovanim restoranima gde se nude lovački specijaliteti.
Ni čuveni Čola nije odoleo šarmu salaša
Odlična domaća vina nabavljaju iz lokalne vinarije Lukić, kraft piva iz somborske pivare “Ravangrad”, a domaće sokove od limuna i zove, nane, višanja i jabuke – prave sami.
Svakako ostavite mesta za sada već nadaleko čuveni desert “Šljive su rodile” – navodno mu ni čuveni Čola nije odoleo, koji je na prostoru ovog salaša snimio čak dva muzička spota.
Inače, domaćini su se potrudili da sačuvaju autentičan izgled čitavog kompleksa, a prostor nekadašnje štale, u kojoj se nalaze jasle iz 1933. godine, danas je preuređen u veliku salu za ručavanje, pa posetioci mogu da se goste sjajnim specijalitetima u jedinstvenom ambijentu.
Obavezno se najavite telefonom (063 252878) – taman da saznate šta se krčka na šporetu, a proverite i zvaničnu Fejsbuk stranicu, pošto povremeno organizuju svečanosti za veći broj ljudi, pa su tim danima zatvoreni za “standardne” posete.
Preporučujemo vam da konačno ugasite vaš mobilni telefon (ioanako nisu pokriveni wi-fi mrežom), kako bi svim čulima mogli u potpunosti da iskusite blagodeti ovog ušuškanog vojvođanskog raja.
“Dida Hornjakov salaš” čuva duh bunjevačke tradicije
Ako želite da iz prve ruke iskusite način života u tipičnom bunjevačkom seoskom domaćinstvu, kao i da probate autentične specijalitete kuhinje severne Bačke, nemojte propustiti posetu “Dida Hornjakovom salašu”.
Ovo je mesto koje krasi bogata istorija, a sam salaš je osnovan davne 1901. godine i sagradio ga je mađarski slikar i pesnik Hušvet Lajoš. Od 1925. godine je u vlasništvu porodice Hornjak, kada ga je kupio dida Stipan, po kojem danas i nosi ime.
Koncept “od njive do astala”
Nalazi se na izlazu iz Sombora, blizu puta za Kljajićevo, a vredne ruke porodice Hornjak, koje se decenijama bave poljoprivredom, vode se konceptom “od njive do astala”. Sve što ćete ovde probati je iz domaće radinosti, a sličan koncept nude i salaši i restorani u Zrenjaninu.
Hrana koju možete probati je zaista nestvarna, kao da ju je spremila neka baka iz bajke, a pažnju poklanjaju i najmanjem detalju – od ljubazne i nenametljive usluge, do prezentacije delicija, koje će zadovoljiti i najzahtevnije gurmane.
Očekuje vas slastan bački ručak, počev od kulena, kojeg spremaju od svinjskog mesa iz domaćeg uzgoja, preko ponude sireva, gibanice i raznih pita, žute domaće supe od morke sa flekicama i knedlama od džigerice, do neizostavnog rinflajša, kojeg služe sa tri vrste sosa.
Šta tek reći za pečenu punjenu patku sa sosom od višanja, piletinu u sosu od sira, ćuretinu sa mlincima, pohovane otkošćene krabatake, faširano svinjsko meso, pileće belo u ajmokcu ili rolovanu ćuretinu i prasetinu – sve je spremljeno sa velikom dozom ljubavi.
Kako biste upotpunili gastronomski ugođaj, sve možete da zalijete limunadom, rakijom, likerima, ili crnim i belim vinom (obavezno probajte “Silu”), takođe iz njihove domaće proizvodnje.
Za ljubitelje slatkiša, u ponudi su šnenokle, gotovo zaboravljeni desert, koji smo pronašli samo prilikom obilska salaša u Sremu.
Domaća pita od jabuke i višnje i starinske štrudle sa makom i orasima, izmamiće vam osmeh na lice, a gospođa Aranka i njen sin Marko, učiniće sve da vaš boravak na njihovom salašu učine nezaboravnim.
Upoznajte stare običaje i provozajte se fijakerom po Somboru
Pored gastronomije, u ateljeu starih zanata možete upoznati melos ovog kraja kroz umetničke radionice, slikanje na staklu ili časove kuvanja, ali i uživati u vožnji fijakerom, poseti lokalnim znamenitostima i obilasku Sombora.
Ovo porodično gazdinstvo nudi svojim gostima i smeštaj u apartmanu, jednokrevetnoj ili dvokrevetnoj sobi, ako žele da odmore nakon dana ispunjenog raznovrsnim sadržajima.
Posetioci i turisti željni slasnog zalogaja, koji žele da preko potreban odmor od svakodnevne halabuke i digitalnog sveta iskuse u ovom autentičnom prirodnom raju, neophodno je da se prethodno najave domaćinima, bez čega poseta salašu nije moguća.
To možete učiniti na telefon 063 1936172, a za više informacija pogledajte i zvaničnu Fejsbuk stranicu.
Ostali salaši čekaju bolja vremena
Namera ovog članka bila je, pre svega, da predstavi šta gostima nude salaši u Somboru, koji su pretvoreni u seosko-turistička domaćinstva. Time je posetiocima omogućeno da iskuse tradicionalno bačko gostoprimstvo i pojedu fenomenan obrok, u autentičnom ambijentu i prelepoj prirodi.
Do pre nekoliko godina, u gradu i okolini je funkcionisalo više ovakvih turističkih objekata, ali je u međuvremenu kriza odradila svoje, pa zatvoreni i zapušteni, iščekuju nove vlasnike i neka bolja vremena. Međutim, ukoliko vam se salašarski ugođaj svideo koliko i nama, preporučujemo da proverite šta nude i najlepši salaši u okolini Novog Sada.
Srećom, u Somboru i dalje postoje brojna “klasična” paorska salašarska domaćinstva, u kojima vredni domaćini rade od jutra do mraka, uzgajajući poljoprivredne useve i stoku, na način koji je vekovima bio obeležje vojvođanske ravnice.
Nadamo se da smo vam zagolicali maštu, a na vama je da otkrijete šta jedan od najlepših gradova u Srbiji, u kojem ima “svega na volju”, još ima da ponudi.
Dodaj komentar