Salaši u Banatu poznati su po tradicionalnom vojvođanskom gostoprimstvu, predivnom ambijentu i fenomenalnoj kuhinji, čiji če vas ukusi momentalno vratiti u detinjstvo.
Izraz salaš potiče od mađarske reči za smeštaj, a ova “klasična” ravničarska pojoprivredna domaćinstva nastajala su svojevremeno u napuštenim atarima, koje su domaćini pretvarali u plodnu zemlju i gajili useve i stoku.
Rado su primali putnike kojima je bilo potrebno prenoćište i topao obrok, a neretko su i komšije znale da navrnu na partiju karata uz meze, fićok rakije, ili bokal domaćeg vina.
Mnogi su vremenom bivali napušteni, usled nezainteresovanosti mlađih generacija za seoski život i poljoprivredu, međutim danas doživljavaju svojevrstan “rivajval”.
Sve je više onih koji otvaraju svoja vrata posetiocima, željnih uživanja u slasnim vojvođanskim đakonijama, u netaknutoj prirodi.
Nakon što smo obišli najbolje salaše u Novom Sadu i okolini, odlučili smo da proverimo šta su domaćini u Banatu pripremili za svoje goste.
Hedonizam kraj Carske bare na salašu “Lujza”
Između Titela, Perleza i Zrenjanina, nalazi se Belo Blato, pravo multinacionalno banatsko selo, u kojem brojni narodi od pamtiveka žive u slozi i sporazumevaju se bez problema na četiri jezika.
Omeđeno je Begejom i Tisom, a dve reke su stvorila prelepa prirodna jezera, pa nije ni čudo što mu je zaštitni znak – trska.
U selu i dalje funkcioniše trskara, gde se ova biljka i dalje obrađuje na tradicionalan način, na starim mašinama iz vremena Marije Terezije.
Hedonistima je ovo mesto dobro poznato po kobasicijadi, gastro manifestaciji na kojoj mogu da guštaju odlične suhomesnate proizvode, a tu su i gazdinstva poznatog ribnjaka Ečka.
Na obodu specijalnog rezervata prirode Carska bara, kojeg odlikuje bogata flora i fauna i pomalo podseća na vojvođanski Amazon, ušuškao se salaš “Lujza”, u sklopu poljoprivrednog gazdinstva Toškov.
Prirodni raj u kome caruju životinje
Samo ime salaša potiče od naziva sela sa kraja 18. veka, koje više ne postoji, jer se na njegovom mestu danas nalazi jezero.
Šarmantna gazdarica Rada dočekaće vas sa osmehom i rado popričati sa vama o svakom detalju na salašu. Tako iz prve ruke možete da čujete deo “zaboravljene” vojvođanske istorije.
Ovo je pravo mesto gde možete da probate proizvode i jela od mangulice, pošto imaju sopstvenu farmu.
Svakako da će brojne druge životinje, o kojima vlasnici brinu na pravi način i žive u prirodnom okruženju u velikim boksovima, predstavljati pravu atrakciju za vašu decu.
Mališani mogu da vide guske i golubove lepezanere, da se oprobaju u muži koza, pomaze slatkog magarca Srećka, ali i da se druže sa predivnom kobilom lipicanerkom, koju stariji mogu i da zajašu.
Najmlađima su na raspolaganju i ljuljaške i igralište sa peskom. U ogromnom dvorištu, u kojem guste krošnje pružaju idealnu zaštitu od letnje žege, moći će da bezbrižno trčkaraju do mile volje.
Salaši u Banatu su idealni za porodičan odmor, a kada ste već u poseti “Lujzi”, možete sa klincima da zabacite udicu na obližnjem jezeru, okruženi trskom i šaši, ili da čamcem prokrstarite Carskom barom.
Međutim, hajde da malo “zagrebemo” gastronomsku ponudu, koja je zaista vanserijska…
Prvoklasni specijaliteti od mangulice
Gosti najviše vole da uživaju u vojvođanskim specijalitetima okruženi cvećem, pod stoletnim trščanim krovom tipične banatske zemljane kuće, koja sama za sebe predstavlja atrakciju.
Preporučujemo da započnete mezetlukom, u vidu suhomesnatih proizvoda od mangulice.
Nema boljeg od ‘leba i masti sa alevom paprikom, čvaraka, slanine, švargle, kobasice, kulena i pečenice, uz prvoklasan domaći sir i čašicu rakije, da pošteno otvori apetit.
Taman ćete se zagrejati za zaštitni znak salaša – gulaš čobanac sa mesom od mangulice, kojeg služe sa makaronama, salatom i hlebom.
Sporo se krčka satima, meso se bukvalno raspada u ustima, a ko ga jednom proba, gotovo sigurno će doći ponovo. Toliko je ukusan da bi ga i mrtva usta jela.
Ništa manje nije slasna ni kobasica od mangulice, zapečena u rerni sa krompirom, baš kao ni jedinstvena pljeskavica od ove vrste svinja, ili butkica – idealna za hladne dane.
Inače, poznato je da je konzumacija mesa mangulice izuzetno zdrava, kao i da topi loš holesterol, pa nema razloga da se ustručavate u vašem hedonističkom užitku.
Salaš u Banatu koji služi isključivo domaće uzgojenu hranu
Ukoliko ste više raspoloženi za “salašarsku klasiku”, možete se opredeliti za karađorđevu šniclu, punjeno pileće belo meso, ili pileći batak od koki iz dvorišta, sa krompirom i sosom.
U stvari, ovde ćete uživati isključivo u domaćoj hrani, proizvedenoj na samom salašu – stari običaj, sa kojim smo se susreli prilikom obilaska salaša u Sremu.
Pronaći ćete praktično sve – od mesa i mesnih prerađevina, domaćih sokova, rakija i vina, do slatkog i pekmeza.
Ove đakonije možete da kupite i za poneti, da i kod kuće uživate u šmeku banatskog salaša.
Cene su vrlo pristupačne, pa dvoje mogu lepo da ručkaju za 3.000 dinara i da se na kraju oslade nekim od fantastičnih deserata.
Salčići sa domaćim pekmezom od šljiva se naprosto tope u ustima, a prave banatske štrudle filuju makom, višnjama ili lešnicima, u zavisnosti od sezone.
Na salašu možete pogledati i postavku muzejskog tipa, gde su izloženi predmeti koji krase autentično seosko domaćinstvo. Vešte domaćice mogu da se oprobaju i u mešenju domaćih specijaliteta.
Najbolje je da svoju posetu ovoj oazi mira i spokoja najavite unapred na telefon 063 521052.
Mir, priroda i miris domaće kuhinje na “Salašu kod Stare Dunje”
Pravo mesto za beg od gradske gužve u predivnu prirodu, pronaći ćete na samo desetak kilometara od Zrenjanina, na magistralnom putu koji ga spaja sa Beogradom, blizu Stajićeva.
Odmah pored Begeja, na uzvišenju, sa kog po lepom danu puca pogled na Carsku baru i Titelski breg, smestio se “Salaš kod Stare Dunje”. Svoja vrata otvorio je gostima u proleće 2018. godine.
Do prostrane bašte, prepune zelenila i cveća, sa stablima starih dunja (po kojima je salaš i dobio ime), dolazi se kroz bajkovit drvored bagrema.
Kuća, u kojoj je smešten restoran, osmišljena je da savršeno dočara kako se nekada živelo na ovim prostorima.
Spolja je oslikana motivima paorskog života, a enterijer je ukusno opremljen starim predmetima, rustičnim nameštajem i seoskim alatima. Karirani stolnjaci tu da “pojačaju” kafanski šmek, poput onog koji imaju salaši u Somboru.
Sa aperitivom u vidu vrhunske bojkovačke dunjevače (ili šljive, ako vam više godi), ili nekom od premijum rakija destilerije “Tok”, nikako nećete pogrešiti, jer savršeno pašu uz banatsko predjelo.
Bogatu platu sireva (dimljenog, pohovanog, kozijeg, sa paprikom, ili maslinama) uputpunjuju domaći “bezobrazluci nakoso” – kulen, kobasica i slasni čvarci.
Pored odličnog ukusa i prezentacija je lepo osmišljena, pa ćete šunku ovde skidati kao veš sa štrika.
Preporučujemo da nastavite sa pikantnom mađarskom gulaš čorbom, od svinjskog filea sa domaćom taranom, po kojoj su prepoznatljivi. Zaista okrepljuje i vraća iz mrtvih, a služi se iz servisa kakav su koristile naše prabake.
Sveže pečene lepinje iz krušne peći raspametiće vam čulo mirisa, a jelovnik je zaista šarolik i osmišljen da zadovolji i one najprobirljivije.
Ukoliko imate problem da se odlučite, uvek možete potražiti preporuku uslužnih i nasmejanih konobara.
Gasronomska oaza spokoja za istančana nepca
Nama se posebno svideo dimljeni vrat od mangulice na grilu, savršeno sočan, a opet sa hrskavom koricom. Ukombinovan sa biber sosom i domaćim krompirom, zaista predstavlja gastronomski masterklas.
Ništa manje nisu slasna ni Dunjina medena rebarca, ili ona spremljena na kajmaku, a nežna jagnjetina i teletina sa kajmakom ispod sača, ostaviće vas bez teksta. Meso je toliko mekano da se topi u ustima, pa vam nož definitivno neće biti potreban.
Na meniju imaju i velik izbor šnicli, kao i specijaliteta sa roštilja i ribu, a tu je i vojvođanska “salašarska klasika” – ćuretina sa mlincima u bešamel sosu.
Inače, kombinacija raznovrsnih soseva sa mesom su jedna od osnovnih karakteristika vojvođanske kuhinje. “Kod Stare Dunje” možete odabrati četiri “dodatka” – od mirođije (sa kaparom), višanja (sa vinom), paradajza i pečuraka.
Tako se možete “igrati” i napraviti idealnu varijantu koja će najviše prijati vašem istančanom nepcu, a možda se ne nalazi na meniju.
Cene navedenih glavnih jela se uglavnom kreće od 1.100 do 1.400 dinara, što je, s obzirom na kvalitet, kulinarsku izvedbu i veličinu porcija, po našem mišljenju – i više nego korektno.
Pored odlične hrane, imaju i sjajan izbor domaćih vina, a posebno su nam se dojmila ona iz fruškogorske vinarije “Deurić”.
Savršen obrok ne “ide” bez dobrog deserta, a ovo je jedno od retkih mesta gde možete pojesti šnenokle ili kitnikez od dunja, kao i bogatu štrudlu sa makom.
Ni najmlađima neće biti dosadno dok se “matorci” goste ukusnim đakonijama uz “Zrenjaninsko pivo”. Pored prostrane bašte, na raspolaganju im je uređeno igralište sa trambolinom, klackalicama i ljujaškama.
Našoj redakciji je poseta ovoj gurmanskoj oazi mira i spokoja izuzetno prijala, a ukoliko želite da rezervišete mesto za ručak na salašu “Kod Stare Dunje”, to možete učiniti na telefon 063 7789889.
Specijaliteti od divljači i aktivan odmor u etno selu “Tiganjica”
U neposrednoj blizini prethodnog salaša, nalazi se još jedan gastronomski biser – restoran “Trofej”, u sklopu etno sela “Tiganjica” Ovo je takođe savršeno mesto za porodičan izlet i kvalitetan odmor.
Čim prođete veliku drvenu kapiju, očekuje vas mini zoološki vrt, koji će sigurno predstavljati pravu atrakciju za klince, odrasle na betonu, uz tablete i video igrice, kao i lepo uređena bašta sa mostićima i malim jezercetom.
Reč je o turističkom salašu sa tradicijom dugom 3 decenije. O kompleksu se brine već treća generacija porodice Ostojin, koja je od nekadašnje drumske kafane napravila ozbiljan restoran za prave gurmane, sa zavidnim kvalitetom hrane i usluge.
Autentična jela i pića spremaju mahom od namirnica koje uzgajaju na samom imanju, ili nabavljaju od malih lokalnih proizvođača. U “Trofej” se prvenstveno dolazi na jela od divljači, mada ni ljubitelji drugih vrsta mesa neće ostati praznih stomaka.
Kašičica slatkog, od voća sa imanja, uz čašicu šljivovice, predstavlja idealnu uvertiru, posebno kada se pridoda i plata suhomesnatih proizvoda i sireva, uz domaće lepinje iz paorske peći.
Pored slanine, pečenice i domaćih sireva, posebno nam se dojmio kulen od divlje svinje i pršuta od srnećeg mesa. Šta tek reći za srneća leđa, marinirana u maslinovom ulju, koja govore hiljadu jezika.
Ukuse “vojvođanske divljine” najbolje ćete osetiti ukoliko se opredelite za gulaše od divljači (srneći sa mlincima, zapečen u pećnici, ili onaj od divlje svinje sa domaćim njokama).
Priprema traje nekoliko sati, a fanove lovačkih specijaliteta obradovaće i pikantne kobasice, od mešavine mesa jelena lopatara i mangulice.
Od ostalih jela “na kašiku”, izdvojili bismo šumski gulaš sa svinjskim vratom i više vrsta pečuraka, teleći gulaš sa njokama i čorbice od raznih vrsta mesa, koje će vas pošteno zagrejati.
Cene kao u beogradskim restoranima, a ponuda bogatija
Ovde možete pojesti odličnu butkicu sa renom, jagnjetinu i teletinu ispod sača, kao i teletinu sa mlincima u kajmak sosu, koja je zapečena u peći na drva i služi se u zemljanim posudama. Na meniju su i jela od piletine i ćuretine, sa maštovitim sosevima.
Naravno, u ponudi imaju i brojna “klasična” roštiljska jela, a kako je čuveni ribnjak iz Ečke blizu – i finu selekciju specijaliteta, slična onoj koju u ponudi imaju riblji restorani u Subotici.
Kada mesne delicije uparite sa dobrim domaćim vinom i salatama iz bašte, ili domaćom turšijom, u zavisnosti od sezone – nema greške.
Ako vam je još ostalo mesta, zasladite se domaćim pitama, gombocama ili baklavom, a očekujte cene kao u boljim restoranima u većim gradovima. To znači da će osoba sa standardnim apetitom morati da izdvoji od 2.000 do 3.000 dinara za ručak i piće.
Za kraj obroka vam preporučujemo dežistiv, u vidu banatskog kalvadosa (rakije od jabuke), koja se pravi po principu francuskog konjaka. Za one koji preferiraju nežnije ukuse, tu je izvrstan liker od ruže.
Za sve koji bi da odmore posle ručka, postoji mogućnost smeštaja u apartmanima i sobama uređenim u banatskom stilu. Osobe koje preferiraju aktivan odmor, oduševiće mogućnost jahanja konja, ili obilaska Carske bare kvadovima.
Vikendom zna da bude poprilična gužva, pa je možda najbolje da unapred najavite posetu na telefon 023 3884122 i na vreme rezervišete sto u ovom prirodnom gastro raju.
Ukoliko volite ugođaj u prirodi, uz vrhunske delicije vojvođanske kuhinje, obavezno proverite šta nude salaši u Subotici – živopisna vožnja kroz ravnicu će vas dodatno opustiti, a fenomenalna klopa će vam okrepiti dušu.
Pravi lalinski obrok na “Banatskom salašu”
Na magistralnom putu koji spaja Titel i Kovačicu, na samom izlazu iz Farkaždina, smestio se “Banatski salaš”.
Nalazi se odmah pored puta, kraj rukavca Tamiša, a prepoznaćete ga po starom đermu i tipičnoj vojvođanskoj fasadi žuto-crvene boje.
U sklopu salaša postoji restoran sa odličnom domaćom kuhinjom, ali i prenoćište za umorne putnike. Više informacija možete dobiti na telefone 060 5250409 i 060 6763033.
Po lepom vremenu, milina je sedeti u lepo uređenom dvorištu sa drvenim klupama, koje je kao stvoreno za fotkanje za Instagram.
Za zimske dane rezervisana je sala u etno stilu, sa vojvođanskim motivima, koja bi mogla biti malo bolje osvetljena.
Čak i ukoliko navratite prepodne, očekujte pravi lalinski doručak – pečena jaja, uz domaću slaninu i starinski domaći hleb iz obližnjeg sela Sakule.
U ponudi imaju veliki izbor kuvane, pečene, pržene i dinstane hrane, a posebno se diče “Banatskim taljigama”.
Reč je o mešanom mesu sa grila, serviranim sa pomfritom i lukom i poređanim tako da liče na stare taljige. Količinski je i više nego dovoljno za 4 ješne osobe.
Od ostalih jela sa roštilja, izdvojili bismo sočne ćevape, kao i fenomenalne domaće kobasice, koje služe uz pekarski krompir.
Međutim, nama se najviše svideo banatski gulaš svinjskih od iznutrica, koji je toliko vrsno napravljen, da smo se rastopili od blaženstva.
Poseban delikates, koji ćete retko gde imati da probate, je guščija džigerica u medu. Za ovo zadovoljstvo ćete izdvojiti nešto više novca, ali ćete se, dok jedete, osećati poput plemića sa bečkog dvora.
Prvo slatko od rendanih dunja, pa ondak na put
Kako su Tamiš i ribnjak u blizini, ni riboljupci nisu zapostavljeni, a pikantna riblja čorba i smuđ su zaista ukusni.
Po starom dobrom običaju, karakterističnim za salaše u Banatu, nedeljom ćete uživati u rinflajšu, uz soseve, salate i povrće.
Obrok možete zaliti domaćom rakijom i vinom, a porcije su dosta obilne, pa naručite polovinu ako niste jako gladni.
Cene se prosečne, pa računajte da ćete izdvojiti oko 2.000 dinara po osobi za kompletan ručak, ukoliko ne odlučite da se počastite guščijom džigericom.
Za desert vam savetujemo da probate palačinke sa domaćim pekmezom, rezance sa makom, ili štrudlu, a domaća kafa idealna je da se rasanite pre nego što nastavite putešestvije.
Imaju velik izbor domaćih kompota, a posebno je ukusno slatko od rendanih dunja – idealan suvenir koji ćete poneti iz Banata.
Za kraj imamo dve male zamerke – kada smo bili u poseti poslednji put, nije bilo moguće plaćanje karticama, a najbliži bankomat je u Kovačici, pa pripremite keš.
Takođe, restoran nije pet friendly, pa ukoliko planirate da uživate u špecijama banatske kuhinje, ostavite vašeg krznenog prijatelja kod kuće.
Inače, kada ste već u okolini, šteta bi bila da ne posetite i obližnje selo Idvor, gde se nalazi muzej i rodna kuća našeg čuvenog naučnika – Mihajla Pupina.
Za sve ljubitelje slikarstva, poseta Kovačici je obavezna, jer se u ovom mestu nalazi svetski poznata Galerija naivne umetnosti, pa tako možete gastro turu pretvoriti u celodnevni edukativni izlet.
Domaćinski ugođaj u Mokrinu
U malom banatskom selu Mokrin, udaljenom 15-ak kilometara od Kikinde, gotovo na samoj rumunskoj granici, nalazi se etno kuća “Đeram”, u vlasništvu porodice Radojčić.
Rodno mesto Mike Antića i Raše Popova poznato je po manifestacijama koje čuvaju duh vojvođanske tradicije – Gusanijadi i Tucanijadi, a ovaj salaš u Banatu smestio ga je i na mapu gurmana željnih dobrog zalogaja.
Reč je o pravom etno kompleksu, kojim dominira tipična seoska kuća od naboja iz 1925. godine. Gosti po lepom vremenu mogu da se opuste u otvorenom delu restorana pod trskom, a postoji i velika zatvorena sala pogodna za proslave.
Veliko imanje obiluje slatkim detaljima, a prostrano zeleno dvorište kao stvoreno za relaksaciju u prirodi. Prepuno je bagrema, pa se u proleće, kada je u punom cvatu, čitavim kompleksom širi divan miris.
Poseban užitak predstavlja šetnja po voćnjaku i vinogradu, a deca mogu da uživaju na igralištu sa toboganom, klackalicama i ljuljaškama.
Domaćini su izuzetno prijatni i gostoljubivi, a nikako nemojte propustiti predjelo koje se sastoji isključivo od lokalnih seoskih proizvoda.
Sa guštom ćete uživati u banatskoj šunki premazanoj paprikom, pašteti od guščije džigerice, lisnatom mokrinskom siru i domaćim jajima.
Nemaju klasičan meni, već je sve stvar dogovora sa gostima. Postoji mogućnost organizovanja banatskog fruštuka i ručka za grupe, uz zvuke tamburaša, po najavi. To možete učiniti na telefon 064 2020664.
Ukusi banatske ravnice uz aktivnosti u prirodi
U svakom slučaju, očekuje vas sveže skuvana domaća hrana, a stomak ćete pošteno zagrejati supom od morke, sa knedlama od džigerice.
Uz pucketanje drva iz paorske peći, gibančice i masne mokrinske skoverce, itekako prija domaće vino servirano na podrumskoj temperaturi, a ljubitelj šnicli ne bi trebalo da zaobiđu mokrinski stek.
Već sam miris seljačkog pečenja iz rerne, ili pilećeg paprikaša sa noklicama, izmamiće vam uzdahe zadovoljstva, baš kao i juneći rinflajš, serviran uz nezaobilazni sos.
Ukuse vojvođanske ravnice kompletiraćete kitnikezom, gombocama, palačinkama, ili svežim krofnama sa domaćim pekmezom.
Hedonizam na severu Banata dolazi po prihvatljivoj ceni, pa obilan ručak nećete platiti više od 2.000 dinara, a u “Đeram” često navrate lovci i gosti iz okonih zemalja.
Ukoliko žele, posetioci mogu da se “bace” na salašarske aktivnosti, poput kuvanja kompota, pekmeza (koje možete i da kupite na salašu, kao i domaći sapun od kozijeg mleka), ručka ili svinjokolja.
Povremeno organizuju likovne kolonije i koncerte, a imate mogućnost da obiđete i radionicu za izradu predmeta od gline i pecaru za rakiju.
Za sve koji bi želeli da iskuse magiju jutra, koju donose salaši u Banatu, postoji mogućnost smeštaja u gostinskim sobama, sa autentičnim nameštajem iz 20-ih godina prošlog veka.
Čarde na Tisi na kojima ćete odmoriti dušu i uživati u najboljim ribljim specijalitetima (FOTO)
Dodaj komentar