Milica Stanivuk (38) iz Čuruga nije obična žena i nije obična majka, iako o njoj nisu ispisani silni redovi u medijima i iako ni na koji način nije isticala ono što je učinila i ono što je postala. Milica je majka 11 dece, koje sada izdržava sama.
Oduvek je maštala o kući u kojoj će se stalno čuti dečija graja, i tome kako će jednog dana njena deca imati svoju. A veću radost i veće blago od toga nije mogla da zamisli.
Prvu ćerku dobila je 2001., kada je imala 18 godina. To je njena Smiljana koja i sama ima jedno dete. Dve godine kasnije rodila se još jedna devojčica, Ivana. Tek nakon 5 godina, te 2008., Milica se porodila dva puta, ali nije bila u pitanju blizanačka trudnoća. Na svet su došli Strahinja i Ivan, jedan rođen 1. januara 2008., a drugi 25. decembra te iste godine.
Potom je Milica 2010. rodila Aleksandru, 2012. Vuka, a Marka 2015. Sara je na svet došla 2017., a odmah posle nje, godinu dana kasnije – Konstantin. Prošle godine, kao 10. dete, rođen je maleni Teodor, i to u 6. mesecu trudnoće. Imao je samo kilogram. Rođen je sa pneumonijom zbog čega i dan danas mora da se inhalira.
U dom porodice Stanivuk pre svega 10 dana stigla je još jedna prinova – beba Teona, rođena na Mitrovdan.
I zaista, Miličina najveća želja da ima puno dece ispunjena je, ali ova hrabra žena ne može sve sama. Iako bi svako pomislio da njoj i njenoj deci nedostaje svega, ova samohrana majka ipak traži samo jedno – novi priključak za struju.
– Živim u porodičnoj kući, sa decom, ocem i majkom. Moj otac je imao problem sa strujom – veliki dug, a mi smo to uspeli nekako da rešimo kako bismo dobili novo brojilo. Međutim, ono košta 160.000 dinara, što je za nas ogromna svota novca koju ne možemo da sakupimo. To je nemoguće s obzirom na to da ja ne radim, a imam 18.000 dinara primanja. To je socijalna pomoć koju smo počeli da dobijamo tek od prošle godine – započinje Milica Stanivuk svoju priču za Telegraf.rs.
Bez struje, zato, žive već 10 godina. Zbog toga u kući nema ni veš mašine, ni električnog šporeta.
– Pošto nemamo električnu energiju, eto već 10 godina perem stvari na ruke. Kuvam na plinskom šporetu, svako veče grejem deci vodu da bi se okupali. Moje dve najstarije ćerke i ja peremo na ruke stvari za nas 14 – priča Milica drhtavim glasom, pokušavajući da zadrži suze.
Od 11 dece, sada šestoro mališana ide u školu, a sve do prošle godine, nisu imali besplatne udžbenike.
– Deca su zlatna, divna, ali ja ne mogu da im obezbedim sve što im je potrebno za život. Oni ne mogu da gledaju crtani kad hoće, ne mogu da se okupaju kad požele… – priča plačnim glasom.
Najstarija ćerka Smiljana je radila, ali je ostala bez posla jer je bila tehnološki višak. Sada je u procesu pronalaženja novog posla, a svoj CV slala je na više adresa u nadi da će je neko pozvati.
– Želela sam da imam desetoro dece, i prošle godine sam sterilisana, ali sam ipak dobila Teonu, eto, desilo se, ona je Božje čudo – kaže Milica.
Njeno šestoro prve dece je iz prvog braka. Njihov otac se ne javlja, navodi Milica, već 4 godine.
– Otišao je u inostranstvo. A i kad se javljao, više je obećavao deci svašta, nego što je zaista doprinosio. Drugi suprug i ja smo se razišli pre dva meseca, pre no što sam se porodila, on je otišao u Bosnu. Verovatno nije mogao da se izbori sa situacijom u kojoj se nalazimo, jer je nas puno, pa je odustao… Ali ja se borim i boriću se za njih – sa suzama u očima priča naša sagovornica.
Ni majka, ni njen otac nemaju penziju. Miličin tata, iako star, ide da radi, šta god, samo da bilo koji način doprinese domaćinstvu.
– Moj najstariji sin kaže: „Mama, kad se ja budem zaposlio, ti nećeš više morati da radiš ništa“, oni su svesni u kakvoj smo situaciji, ali oni su još mali i ja sam njima sada potrebna. Ali znam da sam s te strane, bogata, jer imam toliko dece i to je bila moja želja – ističe ova samohrana majka.
I moli samo da joj dobri ljudi pomognu kako bi sakupila novac za priključak za struju.
– Samo struja nam je potrebna, jer da imam to, onda bih mogla i da mesim kolače, pa da možda prodajem… Imali bismo i toplu vodu, ne bih morala da je grejem svakog dana za kupanje… – skromna je Milica.
Njena deca, osim dve najstarije ćerke, nemaju mobilne telefone, nemaju najnoviju i najskuplju odeću, ali imaju jedni druge. Vole se beskrajno i drže se zajedno, mada, priznaje majka, svako ima svog omiljenog brata, odnosno sestru.
Ukoliko želite da pomognete Milici i njenoj velikoj porodici, kontaktirajte sa njom na broj telefona 062/847-3543.
Dodaj komentar