Magazin

Nosio je ime poznatog ljubavnika, ali narav mu nije bila nežna: Smrt mladića sa najtežom kajlom i danas je misterija

romeo-savic
Foto: Facebook Printscreen/Legende devedesetih

Romeo Savić nije bio tipičan kriminalac iz devedesetih. Iako su mnogi tvrdili da se on svojim likom i delom uklapa u šablon dečka sa vrelog asfalta i smrtonosnog podzemlja, Romeo je to poricao.

Romeo Savić (24), “kralj beogradskog podzemlja” i vlasnik najteže kajle od 700 grama, pronađen je mrtav ispred svog stana na Voždovcu pre tačno 29 godina. Misterija njegove smrti i dan-danas intrigira javnost. Ostao je upamćen po izjavi da nije kriminalac i da to što radi, radi “zato što mora”, ali da nije alav na pare.

Malo pre smrti, početkom septembra 1994., iz samo njemu znanih razloga odlučio je da javno iznese teške optužbe na račun pojedinih policajaca, piše Kurir.

Dva meseca kasnije, 8. novembra, preminuo je pod čudnim okolnostima.

Navodno je u tri sata ujutru dobio poruku na pejdžer od nekih devojaka, a u šest je već bio mrtav. Devojka, čije je ime stajalo ispod poruke, rekla je Romeovoj majci da je ona nije poslala, da je to uradio neko drugi…

Zvanično se predozirao kokainom

Obdukcijom je utvrđeno da je Savić imao tragove kokaina u krvi. Smrt je navodno nastupila posle ispijanja tableta kojima je hteo da neutrališe dejstvo droge. Podzemlje je, međutim, verovalo da su mu se osvetili policajci koji su se bavili dilovanjem droge.

Uništili mu vezu sa devojkom

Romeo je većinu vremena provodio kod devojke u Novom Sadu. Do nje mu je bilo mnogo stalo i mnogo je voleo. U njihovu ljubavnu romansu konstantno se mešao njegov “posao”. Kako su mu se, prema njegovim rečima, “na vrat nakačili” i dileri i policajci, oni su svim silama pokušavali da ga odvoje od devojke, što su na kraju i uspeli.

“Uništili su mi vezu sa devojkom do koje mi je mnogo stalo. Ne mogu ni da zamislim kako su me predstavili kod devojke koja to ničim nije zaslužila”, bio je ogorčen Savić.

Ovaj “voždovčanin”, koji je bio naročito blizak sa Aleksandrom Kneževićem Kneletom, za života je tvrdio za sebe da je normalan dečko i da mu nije stalo do toga da ima ogroman novac. Njegovo objašnjenje kako je došlo do toga da ga obeleže kao kriminalca svakako je bilo jedinstveno, “robinhudovsko”.

“Otimao sam ‘robu’ i automobile pokvarenim policajcima. Voleo sam da to radim inspektorima koji su i sami kriminalci, a nisu imali smelosti da stanu naspram mene. Možda sam i preterivao, ali se kunem da niko pošten od mene nije stradao. Uvek sam uzimao od cinkaroša, pijanaca i ‘indijanaca’, ponižavao ih i maltretirao! Često sam to činio zbog drugih. Posle me je to mnogo koštalo.”

U tom ličnom ratu protiv inspektora kriminalaca, poštenje mu je, kako je tvrdio, nalagalo da im otme sve što su bespravno stekli. Prekipelo im je, bio je siguran Savić, kad je njihovim dilerima počeo da otima drogu.

Njegovu strast u potrazi za “policijskom drogom”, teško je bilo razumeti. Uživao je u onome što radi, jer je znao kakva je uvreda za ljude iz tog sveta kad im ukradu narkotike.

“Svi znaju da je Beograd pun policijske droge. Ima u policiji čestitih ljudi, šmekera, kojima je jasno šta se dešava i ne prodaju savest za 50 ili 100 maraka. Imam trojicu prijatelja inspektora, normalnih ljudi. Nije potrebno ni da mi kažu da bi me strpali u zatvor kad bi imali dokaze. To znam i ne zameram im, jer su pravi policajci”, izjavio je Savić u spornom intervjuu dva meseca pre smrti.

Sahranjen pored Majmuna i Bokija Čelika

Romeo nije želeo da otkriva šta je radio sa otetom drogom, ali je objasnio kako je do nje dolazio:

“Upadao sam u kuće, u kojima se skoro javno valjala droga i otimao sve što sam zaticao. Jedanput, dvaput, triput… I ko bi normalan to trpeo? Niko! Ali sam dobro znao kome droga pripada, morali su zato da budu mirni.

Ne podnosim ni narkomane, mada su mnogi moji prijatelji zavisnici. Podelim im pare, iako znam da bi me prodali budzašto, jer je droga čudo.

Nije mi žao ni zbog čega što sam činio, jer sam radio samostalno i svojeglavo. I nije mi žao ničega što sam učinio zbog prijateljstva.

Nadam se da će mi tako biti vraćeno.”

Foto: facebook.com/Legende devedesetih
Foto: facebook.com/Legende devedesetih

Savićevo grobno mesto se, inače, nalazi pored Gorana Vukovića Majmuna i Bojana Banovića, zvanog Boki Čelik. Ova trojica “voždovčana” počivaju jedan pored drugog.

Najveći mitovi o “prinčevima vrelog asfalta”: Od lažirane smrti do Robina Huda i okrutnog silovatelja

Izvor: Informer

Čitajte Luftiku na Google vestima

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link