Srbija Vesti

Srbi žive skoro najkraće, a obrazovno su među najsiromašnijima u Evropi

popis stanovništva
Foto: Preuzeto sa Nova.rs

Demograf Vladimir Nikitović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka, kaže da za demografe nije iznenađenje broj stanovnika do koga je došao ovaj popis. Pre dvadesetak dana, na skupu u SANU-u, priseća se, rekao je da će popis pokazati 6,7 miliona stanovnika, što znači da smo došli na nivo iz 1961. godine.

– Naš mnogo veći problem od smanjenja broja stanovnika je nepovoljna struktura stanovništva pre svega starosna, ali i činjenica da smo među najlošijim državama u Evropi kada se pogleda očekivano trajanje života i obrazovna struktura stanovništva. Takođe, ovde se radi na merama koje navodno treba da povećaju natalitet. Međutim, natalitet zavisi od mnogo faktora i to se ne može rešiti za par godina. Moraju da se poboljšaju uslovi života za postojeće stanovništvo, a onda će indirektno da se povećava i natalitet, kaže Nikitović u razgovoru za Danas, prenosi Nova.rs.

Prvi rezultati popisa objavljeni su u sredu.

Prema preliminarnim podacima – popisano je 6,4 miliona stanovnika. Još preko 200.000 stanovnika dodato je iz administrativnih izvora, tako da je dobijen ukupan broj stanovnika od 6,69 miliona.

Nikitović kaže da je za njega bilo iznenađenje veliki broj stanovnika koji je dodat iz administrativnih izvora.

– To znači da je popis podbacio u obuhvatu, i to pre svega u Beogradu, sredini koja bi trebalo da bude najlakša za saradnju. Dodavanje stanovnika iz administrativnih izvora bio je iznuđen naknadni korak. Ovo nije nepoznat metod, ali nije ni najsrećniji izbor, jer podrazumeva naknadno kombinovanje popisa i registara stanovništva. Pri tome, neki od tih registara kao što je Centralni registar stanovništva nisu dovoljno ažurni i podaci koje sadrže su upitni. Primera radi, u Centralnom registru stanovništva je preko osam miliona stanovnika. Drugi izvori koji su korišćeni kao što su registar obaveznog socijalnog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i PIO su verovatno dosta pouzdani. I na osnovu njih možete da uhvatite tu mobilnu populaciju preko takozvanih znakova života. Naime, ako vidite da neko ne plaća porez ili nema zdravstveno osiguranje vrlo je verovatno da nije u zemlji, objašnjava Nikitović.

On dodaje da čak i ako se uzme u obzir da je dopuna iz registara sprovedena na najbolji i najpouzdaniji mogući način, otvara se dodatan problem.

– Vi iz administrativnih izvora ne možete da izvučete sve podatke koje dobijate kada radite popis. Ako gledamo konačan broj stanovnika, to može biti u redu, možemo da kažemo uspeli ste da uhvatite ljude koji iz raznih razloga nisu popisani. Međutim, o tim ljudima ćete imati krajnje nekompletne podatke što je daleko važnije od ukupnog broja stanovnika. To kasnije znači da podaci koje predstavite o strukturi stanovništa mogu biti nepouzdani, dodaje on.

vladimir nikitović
Foto: Vladimir Nikitović / Newsmax Adria

Populacija od 2011. smanjena za pola miliona

Upitan o činjenici da su pojedini demografi prognozirali da će smanjenje broja stanovnika biti i veće od ovoga, imajući u vidu negativan prirodni priraštaj, ali i negativan migracioni saldo (veći broj ljudi koji su napustili zemlju od onoga koji se doseli), Vladimir Nikitović kaže da mi čak i ne možemo u potpunosti porediti podatke sa dva popisa.

– Prvo, postoje metodološke razlike između dva popisa. Drugo, 2011. imali smo bojkot albanskog stanovništva u dve opštine na jugu Srbije, što sad nije bio slučaj. I treće, procene o broju ljudi koji su napustili zemlju su zasnovane na krajnje klizavim i neodređenim pitanjima. Naime, popisivač pita člana porodice odsutne osobe koliko osoba koja je u inostranstvu namerava da ostane van Srbije. Ako dobije odgovor da je namera osobe koja nije tu da bude van zemlje manje od godinu dana, onda se taj odsutni član uključuje u ukupno stanovništvo. A ako je rečeno da je njegova namera da bude duže od godinu dana, on se isključuje. Tu imate bar 100.000 ljudi koji se mogu uključiti u odsutno ili prisutno stanovništvo samo na osnovu odgovora o nameri, navodi Nikitović.

On pojašnjava da ovo pitanje jeste u skladu sa postojećim evropskim preporukama, ali i da je Srbija izrazito emigraciona zemlja te da je prilikom procena o odsutnom stanovništvu to bilo potrebno uzeti u obzir i prilagoditi pristup domaćem kontekstu.

Odgovarajući na pitanje o procenama o migracionom saldu, Vladimir Nikitović kaže da je teško dati bilo kakav definitivan odgovor.

– Sva istraživanja govore da mi imamo negativan migracioni saldo. Tim stručnjaka koje je okupio UNDP procenio je na osnovu podataka iz sekundarnih izvora da je godišnji migracioni saldo do minus deset hiljada godišnje – što znači da se do 10.000 ljudi više odseli iz zemlje nego što se doseli. Dakle, došli smo do broja koji nije veliki kako se inače smatra. Uzrok tome je taj što mi imamo stabilan priliv stanovništva iz Bosne i Crne Gore. U velikom broju slučajeva radi se o ljudima koji uzimaju dvojno državljanstvo, a da li oni zaista i žive u Srbiji, to je drugo pitanje. Niko ne može pouzdano da nam kaže da li je negativni migracioni saldo minus 10.000 ili minus 20.000, jer definicija odsutnog stanovnika podrazumeva da ste bar godinu dana odsutni. Poslednjih pet godina je izražen trend kratkoročnih migracija tako da je dosta prostora za tumačenje podataka, zaključuje Nikitović.

Izvor: Nova.rs

Srbija nestaje i odlazi u Beograd i Novi Sad, ali je bogatija za 400.000 stanova

Čitajte Luftiku na Google vestima

Ekipa Luftike

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link