Koja budala je naložila izgradnju 850 hidroelektrana na planinskim rekama Srbije?!

Među brojnim važnim i nevažnim vestima kojima RTS svakodnevno zaluđuje gledaoce provukla se i ta  da će se u narednih dvadeset godina rezerve pijaće vode na svetu smanjiti za trećinu.

Ono što jemilioniti put prećutao javni servis, ali i svi drugi mediji, jeste da Srbija praktično više nije vlasnik svojih reka. Važna izvorišta prodata su strancima, dok je većina planinskih vodotokova  prepuštena na nemilost investitorima u derivacione mini hidroelektrane.

I baš kod tog mini energetskog izvora nastaje maksimalan problem. Ljudi koji u selima i bukvalno žive od prirode sada su prinuđeni da se za život bore sami, golim rukama.

Meštani sela Topli do i Temska na Staroj planini organizovali su noćne straže na prilazu reci, nakon što je policija sprečila fizički obračun investitora i s razlogom besnih žitelja, a samo dan nakon ovog incidenta vatrogasci uspeli da ugase požar u kući koju je dotični vlasnik novca zakupio kako bi mogao da ‘radi svoj posao’, to jest, strpa reku i sve s njom u cevi i svoje džepove.

Na most je stavljen lanac i katanac, a na savetu mesnih zajednica staroplaninaca donesena odluka da će se svi zajedno protiv bagera i bezakonja boriti do poslednje kapi krvi i vode.

Napeto je i opasno, javljaju na društvenim mrežama odlučni da još jedan u nizu ekocida o kojima institucije ćute spreče ne pitajući za cenu.

POVEZANO: Ako si kreten prema prirodi…

Ništa manje ni strašno ni jezivo nije ni u područjima oko Kraljeva. Reke na planini Goč već su strpane u cevi, a devet investitora otelo je od prirode 22 kilometra čiste pijaće vode i sve to isključivo zarad lične imovinske koristi. Ta korist je, takođe, dovela do potpunog pomora zakonom zaštićene potočne pastrmke i svega živog u nekada kao suza čistim vodama. Bez obzira na upozorenja Šumarskog fakulteta, struke i meštana da će do ovoga doći, na Goču nema više nijedne kapi koja već nije u cevima i rukama eko mafije.

Da je mafija – jeste, kažu protivnici izgradnje MHE širom zemlje okupljeni u udruženja građana i prinuđeni da pravo i pravdu uzmu u svoje ruke. Tražili su da država ukine subvencije za ove, kako kažu, lažne obnovljive izvore energije, kao i da najviši državni organi preispitaju odluku da se do 2020. godine na malim vodotokovima izgradi čak 850 ovakvih elektrana. Za sada ih ima više od stotinu.

POVEZANO: Kako je nastavnik likovnog od zapuštene bare napravio raj na zemlji u srcu Srbije

Država se na ove zahteve već godinama pravi i gluva i slepa, sebičnjaci trpaju novac sebi u džepove, Srbija proizvodi tek 4,7 posto energije iz obnovljivih izvora, a na prenosu se u elektrosistemu gubi više od 15 posto proizvedene struje.

Ne da nema logike ni zdrave računice, nego je bahatost i sprega korupcije i kriminala već nepovratno uništila kopaoničke vodotokove –  Jošanicu i Samokovku, Gobelju i Visočicu, a kako stvari trenutno stoje, na tome se ovaj zločin nad prirodom neće zaustaviti.

Upozorenja i opomene Evropskog pokreta za vodu upućene prošle nedelje država ignoriše na štetu sopstvenih građana, a u korist šačice pohlepnih pojedinaca iz sopstvenih redova. Pritom, o svemu gromoglasno ćuti i uz pomoć sile i pod okriljem noći otima od ljudi i prirode goli život.

Pa je’l to normalno? Naravno da nije, ali nije ni moralno, ni zakonito, niti veze s mozgom i budućnošću ima.

Da nema, svedoče i podaci da većina najrazvijenijh zemalja Evrope, Kina i Amerika uveliko uklanjaju ovakva postrojenja sa svojih izvorišta, jer su se pokazala neefikasnim, protivprirodnim i štetočinskim po svim osnovama. Ali zato u bahatosti i gluposti prednjači Srbijica, zemlja pohlepnih i ukradi od svega što više možeš vlasnih pojedinaca i institucija.

Pa je l’ na otimanje osnovnog ljudskog prava na vodu normalno? Naravno da nije, ali nije normalno ni da se za to pravo sami bore osamdesetogodišnjaci i njihovi unuci štakama, vilama i katancima. Nenormalno je i neće prestati ako svi zažmurimo, ne, neće.

Ova država uporno kolje vola zarad kile mesa na tuđoj trpezi pohlepe i interesa, dok joj običan narod umire gladan i žedan, obespravljen i prepušten zločincima.

Priroda mudro čeka da se osveti.

A hoće, bez sumnje.

Tada će za sve popravke biti već prekasno.