Prema podacima APR-a 141 privredno društvo u Srbiji u svom imenu ima reč „Srbija“, a možda bi ova brojka bila i mnogo veća kada to ne bi koštalo – 657.590 dinara.
Naime, ako neko želi da firmu nazove imenom svoje domovine ili države u kojoj trenutno posluje, mora da plati taksu Ministarstvu privrede, koja iznosi nešto više od 5.500 evra, kad se preračuna u evre.
Sam novac nije garancija, već je potrebno i da Ministarstvo privrede da saglasnost, a to su uglavnom odabrana uspešna preduzeća i kompanije koje svojim poslovanjem doprinose ugledu države.
Oni koji nemaju nikakve šanse da novoosnovanu firmu nazovu po Srbiji su preduzetnici, uglavnom ugostitelji, jer po novim propisima oni na to više nemaju pravo. Ono će ostati u imenu samo onih preduzetničkih radnji i firmi koje su osnovane po starim propisima.
Mnogi smatraju da je praksa naplaćivanja takse na reč „Srbija“ i te kako loša i da sprečava patriote da firmama daju ime zemlje koju vole. Jedan od njih je i Bratislav Ilić, vlasnik restorana „Srbija“ iz Kuršumlije.
– Moj motiv da restoranu dam ime ‘Srbija’ je čista ljubav. Nema tu ničega nacionalističkog, samo iskreno volim svoju domovinu. Volim ime ‘Srbija’ i, kada sam 1985. godine otvarao restoran, razmišljao sam kako da ga nazovem. Pre toga je moj otac držao restoran koji se zvao ‘Kopaonik’. Ne sviđa mi se to što se sad ime naplaćuje, ne vidim razlog za to. Zašto bi se naziv domovine naplaćivao, zašto to mora da bude toliko skupo, kaže Ilić.
On smatra da bi bilo dobro da se što više firmi zove „Srbija“.
Ime „Srbija“ u nazivu firme danas uglavnom imaju javna preduzeća i ogranci i predstavništva stranih kompanija, banaka i različitih umetničkih i sportskih udruženja, kojima iznos takse nije previsok.
Izvor: Dnevnik
Dodaj komentar