Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosiće 405 dinara po satu, što će na mesečnom nivou biti približno 70.000 dinara, odnosno oko 600 evra, odlučila je Vlada Srbije.
Iako bi taj iznos trebalo da pokrije osnovne životne potrebe, kada se uračunaju visoke cene hrane, računi i ostali troškovi stanovanja, jasno je da život sa minimalnom zaradom nije naročito komforan. Situacija postaje još zahtevnija za porodice sa decom, kojima je sa ovakvim primanjima još teže da pokriju sve mesečne izdatke.
Predstavnici sindikata, s druge strane, zahtevali su da se minimalac poveća na 650 evra, jer smataju da 600 jednostavno nije dovoljno. Trenutno minimalac iznosi oko 65.000 dinara, što znači da će za nekoliko meseci ovi radnici dobiti povišicu od oko 5.000 dinara.
Iako bi i ova plata trebalo da bude dovoljna da pokrije osnovne troškove, postavlja se pitanje da li je moguće dostojanstveno živeti od 70.000 dinara. Pogotovo je problematično pokriti troškove ukoliko jednu porodicu čine roditelji koji rade za minimalac i dete, piše Nova ekonomija.
Troškovi mogu drastično da variraju u zavisnosti od troškova stanovanja. Ukoliko radnik na minimalcu živi u svojoj nekretnini, te nema trošak kirije, a ni kredita, može makar malo da odahne, jer ovi troškovi umeju da budu veoma visoki.
Zvanična minimalna potrošačka korpa u Srbiji, u maju 2026. godine (poslednji podaci), iznosila je tačno 57.188.42 dinara, za tročlanu porodicu.
Prema tome, kako kaže računica države, dve osobe koje zarađuju ukupno 140.000 dinara, a pritom imaju i dete, za manje od 60.000 dinara mogu da pokriju sve svoje troškove. Ali, da li je to zaista tako?
Očekivano, veliki trošak predstavlja hrana – to je tako i u računici države, ali i u praksi. Za hranu, prema minimalnoj potrošačkoj korpi, na mesečnom nivou ode oko 26.000 dinara – za dve odrasle osobe i jedno dete. I tu se, međutim, može raspravljati o tome da li je dovoljno.
Šta je sve u minimalnoj potrošačkoj korpi
Naime, u ovaj iznos ušlo je, između ostalog, kilogram pirinča, isto toliko testenine, manje od 24 kilograma različitog povrća (od krompira i pasulja, do svežeg povrća za salatu) i 5,2 kilograma svežeg mesa za ukupno tri osobe. Ministarstvo trgovine procenilo je da je za tročlanu porodicu na mesečnom nivou dovoljno i 48 jaja, 13 litara mleka i 250 grama soli.
Kada su u pitanju ostali troškovi, prvi na redu su troškovi stanovanja, u koje ulaze i računi. Prema Ministarstvu, dovoljno je oko 12.000 dinara. Ovaj novac u nekim slučajevima može da pokrije sve račune, ali nikako nije dovoljan za troškove stanovanja ukoliko porodica plaća kiriju ili otplaćuje kredit. Takođe, ovo umnogome zavisi i od mesta stanovanja. U Beogradu, primera radi, samo račun za Infostan može da košta više od 12.000, u zavisnosti od kvadrature stana.
Takođe, Ministarstvo je procenilo da je za garderobu dovoljno potrošiti oko 1.500 dinara mesečno, odnosno 500 po članu domaćinstva. Tu je i zdravlje, koje učestvuje u korpi sa oko 2.000, kao i troškovi transporta – oko 2.800 dinara. Za rekreaciju, sport i kulturu, Ministarstvo je namenilo 1.900, a za obrazovanje svega 145 dinara mesečno.
Kada se ovaj spisak troškova pogleda, jasno je da neke stvari ipak koštaju drastično više – računi su veći svake godine, cene hrane rastu, odeća je skuplja od 500 dinara mesečno, a za školu je često uglavnom potrebno izdvojiti više od 150 dinara. Takođe, neplanirani troškovi često mogu da iskrsnu, a nije retkost ni da građani otplaćuju neki kredit.
Postoje i oni troškovi poput godišnjeg odmora, odlaska u pozorište ili bioskop, kupovine knjige, poklona – za koje deluje praktično nemoguće uvrstiti u minimalni budžet.
Država bez želje za većim minimalcem
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da Vlada nije želela da dodatno poveća minimalac “zbog sebe”.
– U državnoj upravi radi oko 500.000-600.000 ljudi. Nisu svi na minimlacu, ali će taj minimalac praktično biti osnova za sve ostale plate, a vlast zna da im to nije isplativo – kaže Milićević.
Prema njegovim rečima, država može, kako bi olakšala poslodavcima, da smanji neoporezivi deo plate. U tom slučaju, troškovi za poreze i doprinose poslodavca, a istovremeno i prihpdi države, bili bi manji, a plate bi se povećale.
– Meni se ipak, nažalost, čini da bi za srpske poslodavce mnogo bilo i da je minimalac sto evra. Čast onima koji rade drugačije, ali čini mi se da to kod ovih novopečenih nije slučaj – zaključuje Milićević.
Izvor: Nova ekonomija
10 saveta veštačke inteligencije kako preživeti sa minimalnom platom u Srbiji
Dodaj komentar