Magazin

Kada Rauch dobije 2.2 miliona evra za 30 zaposlenih, Srbija upada u totalno dužničko ropstvo

rauch srbija
Rauhova fabrika u Koceljevi, foto: rauch.cc

Austrijskom proizvođaču sokova Rauch (Rauh) država Srbija nedavno je odbrila subvencije od 2.2 miliona evra, na ime proširenja proizvodnih kapaciteta u Koceljevi. Obaveza investitora je da do 2021. zaposli samo 30 radnika, što pomenutu subvenciju čini najvećom do sada.

Kako piše „Danas“, oko Nove godine država je odobrila dve subvencije, 6,4 miliona evra finskoj kompaniji PKC vajring sistems za proširenje kapaciteta fabrike za kablove u Smedereva i 2,2 miliona evra za proširenje fabrike sokova Rauh u Koceljevi.

U prvom slučaju ukupna investicija iznosiće 20 miliona evra, a do 2023. kompanija treba da zaposli 1.200 ljudi.

U drugom slučaju vrednost investicije je nešto veća od 10 miliona evra i investitor ima obavezu da do 2021. godine zaposli svega 30 ljudi. To bi mogla biti i najveća subvencija po zaposlenom do sada, jer će država platiti oko 73.000 evra po zaposlenom u ovom nerazvijenom voćarskom kraju između Valjeva i Šapca. Rauh će praktično 11 godina imati besplatne radnike.

Obaveza investitora, austrijskog proizvođača sokova koji je 2006. kupio u privatizaciji Voćar iz Koceljeve, jeste da zaposlenima u naredne dve godine isplati 406.431 evra za plate, što je prosečna mesečna plata od 564 evra, mada iz ugovora nije jasno da li se radi o neto ili bruto zaradi, piše list.

Investitor ima ugovornu obavezu da isplaćuje zaradu najmanje 20 odsto veću od minimalca i da pet godina od završetka investicije ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 248 koliko planiraju da ih imaju nakon investicije. Država će sredstva isplatiti u tri tranše u naredne tri godine, a 55 odsto u 2022. godini nakon što investitor dostavi dokaze o investiciji i da je zaposlio 30 radnika.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milorad Filipović smatra da je podsticaj od 2,2 miliona evra previše za zapošljavanje 30 ljudi.

„Čini mi se da je to van svih kriterijuma i standarda. Nema ekonomske logike za toliku subvenciju, jer za 2,2 miliona evra država je mogla da napravi neku fabriku i zaposli 50 do 100 radnika. U Koceljevi je bilo nekoliko propalih fabrika, pa su mogli da ulože u podizanje neke od njih. Inače, nema ozbiljnijeg napretka i održivog razvoja bez maksimalnog angažovanja domaće pameti i domaćeg preduzetništva“, ocenjuje Filipović.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ima nešto drugačije mišljenje.

„Uredba o privlačenju investicija ima dva parametra, jedan je da država pokriva do 25 odsto investicije u devastiranim područjima i drugi je subvencija po radnom mestu, pa onda to kombinuju. Investicija u proizvodnju sokova je bolja od subvencionisanja motanja kablova. Treba ceniti i uticaj investicije na razvoj područja. Ako je novac samo da se zaposli tih 30 ljudi, a da se voće za sokove uvozi to je loše, ali ako je država preporučila da fabrika otkupljuje voće iz tog kraja, ako to pruži stabilnost i izvesnost voćarima da ulože u zasade i ako im daju neku garantovanu cenu, onda to ne mora biti tako loša subvencija. Nije to baš isto kao kad je jedini efekat to što se isplaćuje plata zaposlenima“, smatra Savić.

„Sloga“: Šta je prava namera?

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ smatraju da je „subvencionisanje takozvanih stranih investicija dostiglo vrhunac iracionalnosti zbog čega je potrebno otvoriti javnu raspravu i promeniti model za privlačenje stranih investicija“.

„Odluka vlasti da se poznatom proizvođaču sokova iz državne kase daje subvencija od 73.000 evra po svakom zaposlenom otvara sumnju u korupciju ili, što je još opasnije, u nedovoljnu sposobnost vlasti za rasuđivanje. Predlažemo da se hitno u javnosti otvori javna rasprava o isplativosti takvih subvencija i njihovoj transparentnosti, posebno što je nedavno i Svetska banka u svojoj agendi za rast srpske privrede konstatovala da se produktivnost smanjuje“, navode u ovom sindikatu, a prenosi 021.

Ocenjuju da će, ukoliko se ovako nastavi, „Srbija nakaradnim investicijama i novim zaduživanjima upasti u totalno dužničko ropstvo, čije kredite neće imati ko da vraća, budući da je u toku sve veći ekonomski egzodus.“

Ako ste žena koja apilicira za posao u Srbiji, očekujte ovakav odgovor

Redakcija

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

komentar

Klikni da objaviš komentar

488 Shares
488 Shares
Share via
Copy link