Rat u Ukrajini prozapadna strana nedvosmisleno naziva agresijom, dok se pobornici Vladimira Putina i Ruske Federacije služe isključivo terminom „specijalna operacija“. U tom vrtlogu sukoba i smrti, istina je već odavno stradala, a globalna se rasprava vodi o pitanjima ko, kako i zbog čega puca širom Ukrajine i u trenutku dok nastaje ovaj tekst.
Koliko različitih aspekata ove priče postoji, da li je reč o međunacionalnom sukobu, o građanskom ratu u koji se uplela Rusija kako bi zaštitila svoje stanovništvo sa zakašnjenjem od punih osam godina ili se najpre radi o bezbednosnoj situaciji i pretnji za Rusiju od strane NATO pakta i koliku važnost u svemu igraju resursi, odnosno šta u ovom ratu predstavljaju energenti po kojima je Ukrajina nadaleko poznata.
– Ukrajina je po rudama jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Čak i više od ‘evropskog Teksasa’, to je svetski Teksas. Ona je svima jako bitna i zanimljiva. Najmanje koriste to sami Ukrajinci, ukrajinska država, iako ih ima 40 miliona – kaže za Luftiku Igor Grozdanić, hrvatski stručnjak za energetiku, čije se mišljenje ovih dana citira po regionalnim medijima.
On smatra da se borba oko snabdevanja energentima vodi izvan granica Ukrajine.
– Što se tiče energetike, stvari se vode izvan Ukrajine, oko tog Severnog toka 2. Severni tok 1 radi i nikada nije ni prestao, ali ovaj drugi sa kojim su Nemci hteli da prošire ulazak gasa nije pušten u funkciju. Sadašnja nemačka vlada je rekla da više ne želi ruski gas, ali ne možete vi preko noći prekinuti i reći ‘ja od sutra neću piti vode’, to vam je otprilike tako – kaže Grozdanić.
Evropa u mraku?
Ukrajina je veliki izvoznik struje i sa tim u vezi neki mediji senzacionalno pišu kako Rusija zauzima nuklearne elektrane sa ciljem da Evropu uslovljava sa dotokom električne energije, te da Evropi preti mrak.
– To ne. Čak i da osvoje Ukrajinu vojno, električna energija nije toliko važna koliko su nafta i gas. Niti je Evropa toliko zavisna od ukrajinske struje, ali suština svega jesu metali. Tu je Ukrajina vrlo bogata, svetska sila u rudnim rezervama, zlato, kobalt, bakar… – navodi Grozdanić za naš portal i dodaje:
– Ukrajinci žele preusmeriti svoje tokove električne energije na Evropu, ali kasno su se setili. To je sve nesnalaženje. Ukrajinci rade puno ustupaka i jednima i drugima. Oni su baš između dve vatre, između Istoka i Zapada, kao nekad Jugoslavija. Zapravo u puno težoj poziciji od Jugoslavije zato što je 30 odsto stanovništva proruski orijentisano. To ne možemo isključiti – smatra naš sagovornik.
Iako se slaže da je energetika važno pitanje u ovom sukobu, smatra da je ipak po sredi pitanje geopolitičke i geostrateške ravnoteže.
– Ovde je ipak više geopolitička priča jer Putin ne želi da mu se na granice doseli NATO. I tu on ima pravo, ali ne na ovakav način. Činjenica je da je Rusija izvršila agresiju zbog moći, a onda i zbog novaca, ali i zbog gasa. Da sam ja na ukrajinskoj strani ponašao bih se stvarno neutralno, kao Tito nekada, postavio i prema jednima i prema drugima, iako ovaj zapadni deo Ukrajine gravitira prema Evropskoj uniji i želi da uđe u EU i NATO. Voleo bih da Ukrajina uđe u EU, ali ne baš i u NATO jer te vojne saveze ne preferiram previše. Ali da je Ukrajina deo Evrope, to je činjenica – kaže Igor Grozdanić za naš portal.
Sukob dve nacionalističke struje u kojem gube svi osim SAD
Putinov režim je despotski, ocenjuje Grozdanić, te smatra da je po sredi sukob dve nacionalističke struje.
– Ukrajinci su vrlo agresivni prema Rusima i to razumem. Rusija se sama uplela u ovo i to ne razumem. Sve što je napravio Putin, bilo je jako dobro, samo da nije počeo rat. Digla se cena gasa, cena nafte takođe, fino je Rusija zarađivala, kao i Kina, a Amerikancima je to očigledno smetalo. Amerika uz Saudijsku Arabiju najviše dobija iz ove situacije. Držati jednu ovako veliku zemlju kao što je Ukrajina je ekonomski užasno skupo i Rusi su se preračunali već sada – analizira Grozdanić.
Na ovaj način svi ostali gube.
– Ruska privreda jako puno gubi. Ruski tenkovi će uništiti svoju privredu, Ukrajinu i donekle Evropu koja isto gubi. Pada životni standard svih nas. Svi gube dok Amerikanci zarađuju. Evropa nije ujedinjena, u tome je problem. Sa jedne strane malo je komadaju Rusi, sa druge Amerikanci, treći love svoje. Ovo je poziv Evropi da se ujedini, ali nažalost samo protiv Rusa, a to nije dobro. Evropa treba delovati kao samostalna jedinica prema svima – zaključuje za Luftiku Igor Grozdanić.
Cilj je odvojiti Nemačku od Rusije
Sa druge strane, novinar Politike Bojan Bilbija poznat je kao odličan poznavalac prilika u Rusiji. On takođe veruje da se ovaj sukob ne može nazvati ratom za energente. Ključ je odnos između Nemačke i Rusije.
– Ovo je rat da se Nemačka i čitava Evropa odvoji od Rusije. Da se uvedu Rusiji sankcije i to je cela poenta. Da se zaustavi Severni tok 2, da se spreči bilo kakva saradnja i da Evropa uvede sankcije Rusiji na svoju štetu. Vidite kako su Mađari i Bugari veoma nezadovoljni idejom da se prekine sa kupovinom i isporukom ruskog gasa i nafte. Isto smatra i Nemačka, ali očigledno ima zemalja u Evropi koji podstiču takve ideje i sve se vodi oko toga da se izazove dodatna kriza – ocenjuje Bilbija za naš portal.
Znači li to da ta ideja definitivno dolazi iz kuhinje SAD-a?
– Svakako dolazi iz Amerike. Ona će profitirati od toga što će drugi izgubiti. U proteklom periodu, do ruske intervencije, Amerika je polako gubila uticaj i primat u Evropi. Njen uticaj na Starom kontinentu sada jača. Saveznici se okreću njoj, kupuju ponovo američko oružje, ponovo vide pretnju na Istoku i mislim da je to diplomatska pobeda Amerike na jedan kraći rok – smatra Bilbija.
Na duži rok, smatra on, to nije održiva pozicija.
– Ako Rusija reši krizu u Ukrajini na način na koji to želi, stvari će ponovo da počnu da dolaze na svoje mesto jer Evropa ne može dugo da bude u ovoj vrsti ekonomskog rata sa Rusijom, jer je u većoj meri zavisna od ruskih energenata. Bugarska privreda ne postoji bez ruskih energenata, pogotovo ako bi ovo dugo potrajalo. Njena zavisnost iznosi 90 odsto, a ni ostale zemlje nisu u mnogo povoljnijoj poziciji. Nemoguće je brzo nadoknaditi energente iz Rusije – navodi novinar Politike.
Kriza ide na ruku Rusiji, pređena je crvena linija
Slaže se da ova kriza ide na ruku Americi, ali i samoj Rusiji, uveren je Bilbija.
– Koliko god to u ovom trenutku izgledalo čudno. Ukupno gledano ide na ruku Rusiji zato što ona ovime rešava pitanje svog opstanka i bezbednosti. To pitanje za nju nema materijalnu vrednost. Kada ovaj problem reši biće u neuporedivo povoljnijoj geopolitičkoj situaciji imajući u vidu da gotovo više neće postojati teritorija gde možete Moskvi da gurnete rakete ‘pod nos’, kao što je bilo u Ukrajini – kaže sagovornik Luftike.
Čudi se što se evropski zvaničnici nisu mnogo više založili za sopstvene interese ocenjujući da nisu razumeli motiv Rusije. Više na dnevnom redu nije ulazak Ukrajine u NATO, već stvaranje novog geopolitičkog i geostrateškog poretka u kojem Rusija traži svoje mesto.
– Niko nije želeo Ukrajinu u NATO, već se sve svodilo na bileteralni princip da Amerika rasporedi svoje rakete. Kao što je Amerika bilateralno gradila biološke labaratorije po Ukrajini, naoružavala je koristeći ukrajinske luke i aerodrome kao svoje. To je za Rusiju postalo neprihvatljivo, da njena susedna, najbliža i bratska država postaje antiruski poligon. Vladimir Putin je na to upozorio u pismu 15. decembra, u kom je napismeno tražio obećanje da će se odmah prekinuti sa takvim delovanjem. Odgovor nije dobio i tada je pređena crvena linija nakon čega imamo sve ovo – kaže Bilbija za Luftiku.
Kuda plovi ovaj svet i može li Srbija sačuvati neutralnost?
Gde je danas svet, a gde Srbija u novim geostrateškim pomeranjima?
– Uslovno rečeno, Srbija se nalazi u srcu zapadnog bloka, okruženi smo NATO-om i EU. To umnogome determiniše našu poziciju i politiku. Sa druge strane, mi smo vojno neutralna zemlja, vodimo samostalnu i nezavisnu politiku, to nas odlikuje svih ovih godina.
Možemo li da sačuvamo našu neutralnost nije pitanje već neophodnost, smatra naš sagovornik.
– Moramo, jer ne smemo našu poziciju menjati od danas do sutra. To bi bilo krajnje neozbiljno. Sankcije Rusiji su uvedene 2014. godine posle Krima pa se naša pozicija nije promenila ni za milimetar. To je ono što su oni umeli da cene i vrednuju. Mnoge benefite smo imali u spoljnoj politici, trgovini i ekonomiji upravo zato što smo se držali principijalne pozicije. Mi smo se pokazali kao pouzdan partner i Zapada i Istoka. Naša snaga je u takvoj politici i siguran sam da od nje neće biti odstupanja – uveren je Bilbija.
Hoće li i Zapadne sile imati razumevanja za takvu našu politiku?
– Mislite li da će velike sile Istoka da tolerišu izdaju i zabijanje noža u leđa? Upravo zato je naša pozicija toliko komplikovana. Tačno je da je pritisak na nama i zato smo pronašli meru balansa naših interesa, u smislu da smo osudili kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, a sa druge strane nismo uveli sankcije Rusiji – kaže Bilbija za naš portal i podseća da Srbija nije član ni EU ni NATO saveza te da nema nikakvu obavezu da se pridruži svim ovim napadima na Rusiju.
Podseća i na podršku Rusije u međunarodnim institucijama.
– Imamo podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti vezano za Kosovo i Metohiju i neka druga pitanja, poput Rezolucije o genocidu u Srebrenici koju je V. Britanija podnela 2015. godine kada smo imali veto Rusije. Na kraju, tu je i pitanje ruske energetike gde smo u najboljoj poziciji u odnosu na zemlje Evrope. I ovo pitanje postaje komplikovano u ovakvim geostrateškim okvirima jer svi ti cevovodi moraju da prođu preko teritorije EU i u tom smislu zavisimo od politike EU – navodi novinar Politike za naš portal.
Agresija ili specijalna operacija?
Na delu je i tihi, terminološki sukob. Prozapadno orijentisana javnost nedvosmisleno govori o ruskoj agresiji, dok se proruski nastrojeni drže Putinove teze o “specijalnoj operaciji”.
– Voleo bih da postoji ujednačena terminologija. Ovo nije ništa gore od onoga što je Srbija doživela ’99. godine. Naprotiv, mislim da je ono bilo mnogo gore, tim pre što je ono bilo prvo kršenje međunarodnog prava u posleratnoj Evropi. Kada neko prvi prekrši, drugi imaju argument da se radi o presedanu, te da ukoliko neko ima prava da bombarduje suverenu zemlju onda to pravo imaju i neke druge vojne sile. Taj ko je prvi načinio presedan, on je zapravo načinio najveći zločin nad međunarodnim pravom. A da li je to agresija ili vojna operacija, mislim da je ljudima u Ukrajini potpuno svejedno i u ovom trenutku ih je najmanje briga za terminologiju – navodi Bojan Bilbija za Luftiku.
Minski i Briselski sporazumi – Veliki rešavaju, mali neprestano pregovaraju
Podseća na Minski sporazum i pravi paralelu sa Briselskim sporazumom između Beograda i Prištine.
– Sve se svodi na priču da je neko trebao da ispuni Minski sporazum iz 2015. godine, a ne da čeka sedam godina da nekom ‘pukne živac’ u Kremlju. Kada Priština osam godina ne ispunjava Briselski sporazum i neće da formira zajednicu srpskih opština, ne nailazi na bilo kakvu osudu, bilo koga iz NATO i EU. To je veoma slična situacija, s tim što je Rusija ogromna sila i može svoje interese da zaštiti na druge načine, dok smo mi u neprekidnom procesu dijaloga. Veliki mogu svoje interese da zaštite na ovaj način – ukazuje nam novinar Politike.
Postoji li, odnosno da li međunarodno pravo važi u današnjem svetu i da li je potpuno besmisleno pozivati se na njega?
– Ne postoji, ali nije besmisleno. Mi moramo stalno da se pozivamo na međunarodno pravo i da zahtevamo da se ono vrati na ’99. godinu kada je srušeno i da se ponište sva protivpravna dejstva, kao i da odgovorni odgovaraju – smatra on.
Građani Srbije, bez nervoze ni na spavanje
S tim u vezi, nameću se pitanja i šta će biti u našem regionu u narednom periodu, da li su zebnje i strahovi opravdani i šta građani Srbije mogu da očekuju?
– Možemo da očekujemo pojačanu nervozu jer postoje razni iz okruženja koji samo čekaju neku priliku da napakoste Srbiji. Mogli bi da osete da je došao njihov trenutak da Srbiju prikažu u nekom negativnom svetlu, kao dežurnog krivca. Ko zna kakve kazne prizivaju protiv naše zemlje koristeći se činjenicom da Srbija ne može da promeni svoju spoljnu politiku na način da odustane od svih svojih interesa – napominje naš sagovornik.
Uveren je da sadašnja spoljna politike Srbije predstavlja dobitnu formulu.
– Oni će to što je Srbija na principijalnim pozicijama koristiti da predstave kako smo mi nepouzdan partner Zapadu, što apsolutno nije tačno. Niti je to naš interes, niti naša politika. Mi smo na evropskom putu, to je više nego jasno. Mi smo partnerska država Zapadu tokom dugog niza godina, ali smo partneri i sa našim istočnim prijateljima, pre svega sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. To je ta dobitna formula koja nam je do sada donosila najbolje rezultate – podvlači Bojan Bilbija za naš portal.
Može li “bure baruta” bez novih sukoba?
U kontekstu Balkana nekako se uvek potencira pitanje Kosova i Bosne i Hercegovine, te Republike Srpske. Živimo na prostoru gde se interesi moćnih sila vekovima preko naših leđa ostvaruju. Treba li očekivati da neko svesno podiže tenzije narednom periodu?
Naš sagovornik smatra da ova Srbija nije ista zemlja kao pre desetak godina, te da je ojačala ekonomiju, samopuzdanje, suverenitet, kao i svoju armiju.
– Ovo je Srbija koja može da zaštiti i sebe i svoj narod ma gde on živeo. Kao što je više puta rečeno, novih Oluja i novih pogroma sigurno neće biti, ali Srbija nikada neće preduzimati nijedan provokativan korak, naprotiv. Imamo našu inicijativu Otvoreni Balkan u koji bi trebalo svi da se pridruže i svi zajedno da uživamo u plodovima sopstvenog rada, povezivanja, našeg zajedničkog uspeha. Da delimo jedni sa drugima i dobro i zlo, a ne da jedni drugima prizivamo neke probleme, muke i tenzije. To je pogrešan put koji nas neće dovesti nikuda, a posebno neće dovesti nikuda one koji se time bave. Ne treba nikad da zaboravimo da je Srbija najjača zemlja u ovom regionu – zaključuje, za Luftiku, svoje viđenje užarene situacije novinar Politike Bojan Bilbija.
Zaharova prozvala Vašington, Amerika da objasni svetu bio-laboratorije u Ukrajini
Dodaj komentar