Mnogobrojne građane Srbije trebalo bi da zabrine informacija da su široko rasprostranjeni lekovi ranisan i ranitidin povučeni sa tržišta.
Iz Agencije za lekove navode da je samo u 2018. godini u Srbiji prodato više od tri miliona kutija svih oblika ranitidina.
Međutim, razloga za brigu zbog odluke o povlačenju nema, kažu stručnjaci za BBC – reč je o preventivnoj meri.
Evo odgovora na nekoliko najvažnijih pitanja o povlačenju tih lekova.
Zbog čega su povučeni sa tržišta?
„Zato što su kod određenih serija lekova sa supstancom ranitidin-hidrohlorid otkrivene nečistoće”, navode za BBC iz Agencije za lekove.
Suštinski, postoji sumnja u ispravnost kvaliteta.
Zbog toga se na globalnom nivou sprovode preventivna povlačenja lekova radi daljih ispitivanja, a među tim zemljama je i Srbija.
Anđelija Malenović, profesorka Farmaceutskog fakulteta sa katedre za analitiku lekova ističe da sporni sastojak ne moraju da sadrže svi povučeni lekovi.
„Radi bezbednosti pacijenata sve serije se povlače sa tržišta da bi se utvrdilo da li je ta nečistoća kod njih prisutna ili nije”, ističe ona.
Šta je ranitin-hidrohlorid?
„Aktivna supstanca u lekovima koji se koriste za lečenje i prevenciju stanja uzrokovanih viškom kiseline u želucu, kao što su gorušica i čir”, navode iz Agencije za lekove.
Taj sastojak nalazi se u lekovima ranisan i ranitidin.
Šta je u nekim lekovima otkriveno?
Nečistoća N-nitrozodimetilamin (NDMA), za koju trenutno ne postoje podaci o tačnoj štetnosti, tvrde iz Agencije za lekove.
„Svakako joj nije mesto u leku”, ističu.
Informacije o NDMA u lekovima dobijene su od Evopske agencije za lekove i Evropskog direktorata za kvalitet lekova i brigu o zdravlju Saveta Evrope.
Iz agencije kažu da su ti rizici, prema poslednjim informacijama iz SAD, vezani za „izuzetno visoke koncentracije tih nečistoća”, a kojih u toj meri nema u ranisanu i ranitidinu.
„Štaviše, ima ih u manjoj meri nego u određenoj hrani koju svi unosimo”, navode iz Agencije za lekove.
Da li je ta supstanca opasna po ljude?
Ne zna se, ali nema razloga za brigu.
„N-nitrozodimetilamin se povezuje sa određenim sumnjama za izazivanje kancera, ali te pretpostavke nisu potvrđene nijednom studijom”, navode iz Agencije za lekove, ističući ponovo da je reč o preventivnoj meri.
„Zapravo, nema prijava neželjenih reakcija ili defekata kvaliteta koji su evidentirani ni u Srbiji, ni iz inostranstva”, dodaju.
Profesorka Malenović ističe da „razloga za histeriju nema”.
„Bez obzira na to što postoji sumnja na prisustvo nečistoće, to ne znači da su se ljudi godinama trovali ili da svi treba da idu na kontrole.
„Ovo je normalan postupak koji Evropska agencija za lekove preduzima u trenutku kada se pojavi sumnja”, smatra Malenović.
Koliko su građani pili te lekove?
Pa mnogo. Baš mnogo.
Iz Agencije za lekove navode da je reč o lekovima koji se „masovno primenjuju” i da je samo u 2018. godini prodato 3.111.311 kutija svih oblika ranitidina.
Zašto? Zato što za njih nije potreban recept, a za druge lekove tog tipa jeste.
Gastroenterolog Milica Jovančević kaže da veliki broj ljudi u Srbiji uzima ranisan i ranitidin za gorišicu, kiselinu, mučninu i bolove u predelu želuca.
„Mislim da ne postoji osoba u Srbiji koja ih nema u ličnoj apoteci…
„Čim nekoga zaboli želudac jer je pojeo nešto što mu ne prija, ili se jednostavno prejeo, odmah bi se njima samoinicijativno lečio”, kaže Jovančević.
A koliko je to štetno?
„Sve što se pije neumereno i na svoju ruku nije dobro, pa čak ni onaj, kako kažu, ‘bezazleni aspirin'”, ističe doktorka Jovančević.
„Samo jedna tableta aspirina može da izazove takva krvarenja u želucu da se uhvatite za glavu”.
Ona ističe da „potpuno bezbedan lek još nije napravljen na kugli zemaljskoj”.
„Podržavam kada Svetska zdravstvena organizacija i farmaceutske kuće prate trendove i povuku lek, jer ne žele da se šteti ljudima zbog nekih negativnih stvari koje su pronađene.
„Uvek sam kao lekarka zadovoljna kad se skrene pažnja na nešto što nije dobro”, ističe Jovančević.
Da li će ti lekovi ponovo biti na tržištu?
Hoće, ukoliko se ispitivanjima pokaže da ne postoji rizik.
„U ovom trenutku je bitnije da u Srbiji zbog povlačenja leka nijednom pacijentu neće biti ugrožena terapija”, ističu iz Agencije za lekove.
„Svakako da bi pacijenti trebalo da se obrate izabranom lekaru pre promene terapije ili da se konsultuju farmaceutom u slučaju lekova koji se ne izdaju na recept”.
Malenović ističe da svaka supstanca koja je toksična ima bezbedni nivo ispod kojeg nije opasna po zdravlje ljudi.
„Najvažnije je da postoji mogućnost da je prisutna u nekim lekovima, pa je najsigurnije da se sve serije povuku sa tržišta kako bi se utvrdilo kod kojih proizvođača ima, a kod kojih nema.
„Kada se utvrdi da je lek bezbedan i kvalitetan za pacijente, biće ponovo pušten na tržište i to je to”, zaključuje ona.
Doktor Nestorović: Antibiotici su nužno zlo i ništa ne leče, uzmite beli luk, propilis i origano
Dodaj komentar